Глас народа

94

кромпира, најважнији је посао загртање куЕица, свака треба тако да је загрнута, да се лако вода одвраЕа од ље. Увек је боље доцније загрЕати или боље огрБати куБице јер се оне не Ве пре времена слеђи, те пречити приступ ваздуха. ЧешБе грћање прија кропиру. 33. Кокошија јаја. Године 1843 — 47. увежено је у Енглеску 73 милиона кокошијих јаја. од 1847 52 103 милиона. од 1852 — 57 веВ 147 мил., од 1857 — 62 пак 163 мил. год. 1864. 335 а 1866 438 4 / 5 мид. а та јаја вредила су до 11 милиона $ор. У Француској се троши годишње 2000 милиона 1аја. Париз сам троши за 12 милиона Франака. Год. 1866 примљено ,је за извоз јаја из Францускс 42 % мил. Франака. У Аустро-Угарској снесу кокоппае до 2400 милиона јаја, отуд се нешто шиље у Енглеску, и то у сандуцима по 120 ком. у плеви итрињама. У Веч је год 1868 донешено 48 мил. јаја. Из дана у дан троши се све више и више јаја те свака газдарица љуто греши, ако не отхрањује кокоши. ТРГОШНА 1 ОБРТНОСТ. ~ У Новом Саду 21. марта. Прошле недеље било је време суво и ведро. ветар је дувао и био је првих данаполадан. Било је и мраза. Местимице су озебли виногради. За лето је свевеЕ усејано, зжмскн усеви стоје до сада свуда врло еовољно , хдадне ноКи задржале су их нешто у развитку. алито јебоље иољих. Туже се, да је реннна местимице озебла. Вода у Дунаву опада, али незнатно. Житна радња. На извањеким пијацама остаде су старе цене. — Напештанској пијаци слаба је воља за радау. Више је довежено, но што је прометнуто. На осталим пијацама у земљи живо се нуди, јер екопоми виде, да усевп добро стоје. па хоИе да се користе овим добрим цепама, те продају пшо су сачували. Пештанскн млинови купују, колнко им најнужније треба. не узеше више од 80,000 центи. Цене су шеници првих дана прошле недеље пале за 25—30 нов. 17 (29.) марта обележене су ове цене: 86 М. 7 ф . 50—65 н., 85 М. 7 ф. 40—55 н., 84 и, 7 ф . 35—45 н„ 83 И. 7 ф . 15—30 н„ 82 М. 7 ф . до 7 ф . 15 н., 81 М. 6 ф . 85—95 н. Узанс-шеница у еФективној роби за на пролеће 7 ф . 15 н. за с-епт. октоб. 5 ф . 65—62% н. У ражи слаба прођа, цене старе. Зоби је продато 15,000 меца за овдашњи потрошак по 1 Фор. 65—70 н„ но 50 фун. Пролетва зоб 1 ф . 62—63 н. јесења 1 ф . 63 н. Еукуруз умерено продази старом ценом. Бележен: банатски 3 ф . 55—60 н. пештанскиЗ ф . 50—55 н. Банатски за мај-јуни 3 ф . 60—62% н. Радња с вуном. За немачки рачун купљено је прошле недеље 600 цен. Воља готово пикаква. Продато 400 средље чешљаве но 106—107 ф „ 60 цен. средае једностриге по 93—95 ф. и 100 цен. нешчане једностриге но 68—70 ф. Радња са свињама. Радља у Штајнбруку снажна, лаке свиње добро иду. Тешкима нема купаца. Цене: угар. и србијан. од 260—400 и. 30 —31 н. србијанске планинске од 220—260 $1. 29—30 н., штакле 29—29 V 2 н. тешке за експорт 30—30у 2 нов. Дотерано: Нз дољље Угарске 3620 ком. из Ердеља 800 ком. нз Србије 2510 к. из Влашке 420 к. са села 50 ком. угар. жељезницом850 к. свега 8310 к. Извежено у разне крајеве 8660 ком. остало на тргу 56,050, од којих је 15,660 у акционим оборима. Радња с разннм ироизводнма. Маст 31—32 ф . без бурета. Сланина 29—30 ф . Лој 28'/ 2 — 29 *4 ф . Шљнве би добро пролазиле, да су боље врсте. Лошије је отишло нешто по 13 Фор.

од год. 1871 у вреЕама одоше брзо по 10 у 2 ф . Цеђени мед 2IV, до 22 ф . Шишарка терција по 7 ф. од год . 1871. угарској нај. бољој врсти цена је 15— 15у г ф. од 1872-ге 23—13 'д ф . Пекмеза је мало по 17—18 ф . преклањски је по 12 Фор. Угарске кравије коже ,22—25 ф . воловске 30—35 ф . по пару. Еоњске су по 11% до 1зу 2 . ТелеЕе без главе 145—150 ф. с главом 130—135 ф, О вчије коже србијанске и турске 128—142 ф . бачке и банатске 140—155 ф . по 102 ком. ЛагњеГшјш нема па тргу.

»О

ЕАО ШТО ЧЕСТО БЖВА. ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГ ЖИВОТА. од С. В. Нопокића. (Настављено.) VI. Еад је Стана ушла с Јелком у собу стајаојеета: рац на сред собе. Решио се, али хоће да чује, шта I вели баба гата девоЈка ? — А шта си се ти старче укипио насред собе? | Часни те и с човеком — ваљда ти није колац у ј леђи. — Окани се бабо лудорије, него седи да те не| што питам. Седи и ти Јелко тебе се то тиче — дете I моје — још највећма. — Дед да чујем, шта сиисисао из те твојесмра-. ј дуре. Еуриш баш као да си испод черге. — Окај се бабо тог дивана. Него слушај, Лука Дабић запросио је данас нашу Јелку. Штати велиш бабо? Шта ти дете моје? — Шта, шта, Лука — Јелку? Е није негороткве, — рече госпо^а Стана чисто горопадно. — Јест слатка тетко и течо. Он ми је то рекао још на балу, да ћеме просити. Питао меје, да л ја имам вољу да пођем за њега, па да живимо у Бечу ил у Трсту где је мени воља. Еад нас је допратио куПи, ја сам му рекла да хоћу, али некпита вас.Старца ошинуше те речи баш по срцу — Стани је застала реч у грлу. — Ал детемојети ДабиЕа и не познајеш, тек си га сад први пут видла. Ја сам се радовала да ћеш ти и Милош бити таман пар људи. Та ви сте се јошиз детињства лепо гледали па откуд сад Дабић? — И ја сам тако мислио — рече стари Максим жалостиво. — Па Милош ме није п р о с и о. — Ја му се тек неВу наметати! — А како ће и да те проси, кад ти све једнако сањаш о Бечу, о великом свету, о каруцама, о господству и богатству. Милош нема свега тога али има у глави а то не гине, ћерко, никада. Ја ти кажем он је ваљанчовек. Благо оној која га добије. — Ја ти и то морам рећи ћерко — да ми после некажеш, да ти нисам рекао — да је Дабић већ у својој четрдесетој години.