Глас народа

103

зивала — од кад је њезин Милош отишао у свет мало је вере имала у њих. А новији доктори нису хтели ни да јо.ј пусте крв — с тога ихслабо ипризивала. Имала је она један свој универзални лек а то је, кад јој зазли, она вам по три божија дана неЕе окусити нн залогаја, куњаЕе, нопиЕе у вече добар теј или од зове или од кукуруза, да болест иза^е на зној. Сад јој веЕ и тај лек није помогао. Узалуд је по кадшто долазилаи по нека жена, час да је мало истре, час да је потпаше, час опет даје обаје и да јој гаси угљевље. НијевеЕни топомагало. Еад би тако госопдарМаксим тужно погледаоу своју милу бабу, где из дана у дан вене, где се губи рекао би да је полако нестаје, очи би му се наводниле, срде би му се стегло. Не иде он више нијутром на пијацу, ни по подне у кавану. Цео је свет знао да је у куЕи ПејиЕевој поремеЕен стари ред. Нема дана кад не би долазили знанци и знанице сапонудама и утехом, свако је излазилоиз те куЕе с мислима „нема од бабе више ништа, сирома старацза њега је најтеже." Једнога јесењег јутра огласила је парусија са саборне цркве да је нов мртвац освануо у Б. Свако је то застао на путу да чује, хоЕе ли звоно огласити мушко или женско и кад је велико звоно у два маха тужно одјекнуло ; свако је чуо да се у тим тужним звуцима прашта од овога света госпођа Стана ЛејиЕева. Многи је скинув капу шануо: „Бог да јој души ирости и она се већ смирила". Госпора Стана је лако умрла. До последњег часа била је при себи, стари Максим разговарао се с њоме о многом које чему, веЕ му је синула нада да јој је боље, у разговору окренула се на другу страну па ]е заспала —да се више не пробуди на овом свету. Њезин је живот био као бистри поточиЕ, тихо је поникао у свом виру, шуштао је и жуборио кроз павите и зелено грање, бљеснуо је по кадшто у светдоме сунчаном зраку, па је с тихим ромором тежио својој мети — док није утонуо у море вечности. Ено јој се и сада огледа тај миран, скроман и задовољан живот на благоме лицу. У црном ораховом сандуку лежи госпођа Стана у својој чистој соби. Обукли су јој њезину стару венчану хаљину, о плеЕима јој њезин свилен зубун а на глави црна капа с чипкама. Руке је скрстила, на као смиљ жутим прстима канда тужно сјаје венчана бурма. По лицу јој се види да је изболовала али јој је на уснама остао онај благи осмех. Ерај сандука горе неколико великих воштаница, велико огледало је по обичаЈу застрто, испод њега је налоње с јеван^ељем. На столицама а около мртваца поседало је неколико старих у црно обучених жена. Састале се прије и коне па се тихо и тужно диване. Нека вели да је госпођа Стана одмах после Јелкине удадбеи послеМилошева одласка почела да куња, неке узимају да се сдабо чувала, да је од више шушкала по куЕи и по

башти а она је веВ куд и камо прешла шесету год. није то веЕ више ни било за њу. С пролеЕа је земља хладна па кад човек ради по башти, дође муи да клекне и да седне, па ето ти болести за час. Неке веле опет да је могла још имати дана, јер је увек била у добру, није никавкво зло ни запамтила, у старога је Максе поживела рајске дане. Еако су се лепо слагади и једно друго пазили, могли су дожавети и сто година. Прија Манда, што је посарањивала осим свога мужа и толику одраслу децу своју, па се чисто скаменила у тузи својој да црно руво никад веЕ и нескада, разговарала је највише. „Нема ти ту ништа — говорила је Манда — црназемљаи зелена трава. Ео се родио тај мора умрети, сви Еемотамо од куда се још нико није вратио. Она се сиротица бар смирила. Ал за кукавног старца је најгоре. Човек стар, па доста и тежак, не видидобро а нијени он од гвожра. Садкад би мутребало највише неге и дворења, сад је на своју несрећу остао сам самцит. Е тако је то, није им Бог дао од срцапородаа како су га желели! Бар пусто да суједно од Бога исплакали. Али неЕе ни он сирома веЕ дуго, терет је то, друго, није мадо проживети цеовек, па увек мирно и задовољно, па сад остати сам самцит утоликој куЕерини. ВидиЕете неЕе ни он дуго." Тако је говорила арија Манда и све су се жене слагале у томе, даје засиромаха Максу најгоре и да Ее и онскорозасвојом Станом. Логреб је био свечан. Ту су били сви свештеници све школе, барјаци, рипиде, дуплири. Сандук су носили трговачки момци. Господин прота говорио је слово. Полак вароши је пратило Стану до гроба. Уз пут је сваки знао да приповеда о нојзи. Старијигосподари говорили су да је она у своје време била најлепша девојкз у Б. Била је и особита певачида. Нико није знао ружне реЕи за њоме. Сгари Максим чисто је занемио од тешке туге и жалости. Није имао ни суза, на изнуреном лицу пре је лебдио неки тужан осмех, као одсаЈ старих сретних дана. Два пријатеља водила су га за сандуком. На сваком кораку поклецивао је, да су се сви бојали да му не позли на путу. Жене и госпође, што су ишле на крају пратњи, чудиле су се да нико од рода није дошао да је испрати. Не би Фалило ни Јелци ДабиЕевој да се потрудила из Беча. Није ни то баш преко света, даје јавила, могло се дан два причекати с укопом, жена је и онако изболована. То од ње није ни најмање депо. Покојница је њу одржала, она је удала, она има њојзи да захвали што јесада сретна. Истинајесење је доба, зима је на прагу ал опет? Па штабл јој Фалило да дође мало да поседи код старца, да га мало разговори. Та неЕе ни он довека, а т о што има неЕе понети на други свет. Јелка је исгина богата, лепо живи, ади још која хиљадица — а стари Максим веле да има лепи новаца — не би је убида