Глас народа

мн нимало не варамо, што незнамо да се владамопо новој модн. Једна такова кошница од дасака по њиовом опису, стаје дукат, а за дукат Еу ја овакови прости кошница и тридесет добити. Сад наш један пресад, кад је добра година, може наплодити 13 и14 кошница, и кад се добро нагоје, може бити и више од 250 ока. Ми овако са пчеламапоступамо,пуштамо ји да се ро^е, пак ји можемо пре и више запатити. Пчеле не бирају, њи можеш метнути у коју кошницу оВеш, па ма од чега она била, — метни је у сребрну ако хоЕеш, она зато опет не може већма евоје силе напрегнути и трудољубивија бити, јер онасвојетрудољубије једнако показује, ма она у каквој кошници била. Имао сам прилику видети на неколико места, али све код господе, свакојаки измишљени кошница,ито само зато, да виде,у којима Бе пчеле боље радити; но на скоро су се с оваким помодним кошницама наситили на стару ворму кошница дошли. А видимо ито да онај слабо мед продаје, ко има тако новоизмишљене кошнице, од стаклени Фиока, пенџериИа —него онај продаје који неправи многе параде. Пчела немари ни за какве параде, она хоЕе само то, да јој кованџија у оном помогне, што она сама не може дауради. Што се кошнице тиче, ја увек при том остајем, да су ове просте кошнице најбоље, и то од рогоза, јер су оне зими топлије, а лети ладовитије. И у препошењу је згодније товарити ове просте кошнице. Ако хоЕеш из љубопитства да видиш, како матица носи јајца, како ји у саЕе меЕе и како радњу свога народа управља, — то треба у онима кошницама тражити, које још саЕе зидају, и то од 10 до 12 сати вребати треба. Такову кошницу кад хоЕеш да видиш, онда јетихо и лагано подигни, да пчела неби ни приметиле, а најскорије матица. Еад јеподигнеш уста горе, онда ома пази по саЕу, оЕеш-ли гдегод видити матинуОна се здраво разликује од пчела радилица, јер је жуЕа, дужа и крупнија. Матица кад изађе по врх саЕа да носи Јајца и да послове свога народа прегледа, она је код пчела једно велико и важно лице, као код војске какав војвода, кад би дошао да своју војску дрегледи и уреди пак му се част одаје, исто се тако и матици част указује од стране пчела. Кад матица почне по саЕу јајца носити, она редом иде; кад хоЕе јајца да снесе, а она тури стражни део трупа свога у љуку и снесе јајце, које на, дно љуке прилепи. И тако редом Јајца своја ианесе. Но кад матица примети да је когод гледи, она се почне уклањати, а пчеле веЕ знаду њену нарав и обичај, да се она човека боји, и зато се почну одмах као телохранитељи око ње скупљати и покриватијеа она се у том уклони и остави своју радњу. Али се не усу|>уј онда, кад би матицу тако видио, ухватити је, јер Ее пчеле гомилама на тебе навалити. Фил. ђовђевиЂ. Стари пчелар.

ТРГОВИНА Ж ОБРТНОСТ. = У Новом Саду 30. марта. Време је преко дан час благо час ветровито, сјутра и с вечера је поладно. НоНу бивају слаби мразеви. Економи жељно ипгаекују обидату пролетниду. Два дана како се накањује али никако да почне падати. Вода у Дуниву опада јако. Житна радња. Изва'њски тргови су непрестано млаки. На пештанској нијаци купују само за нотребу. У шеници слабо је пуђења. Прометпуто је до 60.000 цената. Дене су; 86 М. 7 ф . 50—65 н., 85 И. 7 ф . 40—55 н., 84 И. 7 ф . 30—40 н., 83 И. 7 ф . 15—30 н., 82 65. 7 ф.— 7 ф . 15 н. 81 $$. 6 Фор. 85—95 нов. Узанс-шеница за на пролеЕе 7 ф . 5 н., за на јесен 5 ф . 60 н. Раж је слабо пролазила, цена 4 ф . 20—25 н. Јечам је скочио са 5—10 н. прометнуто је до 10,000 цен.. пиварски 3 Фор. 10—25 н., за храну 2 ф . 90 н,— З ф. по 72Зоб сејакотражи нрометнуто је до 20.000 цената, цена 1 ф . 70—75 н. по 50 М. Еукуруз је нао са 10 н. у цени, банатски 3 ф . 45—50 н. Радња с вуном. Прошле недеље прометнуто је до 1100 цен. што узеше лиФеранти солдачких одела. Продато је 600 ц. тиске зимске и летње вуне по 85—88.. 120 цен. планинске двостриге по 100 ф . 80 ц. средње за чоју по 118 ф . 60 цен. спахијскенешчанепо78Ф.100цигајепо55и 120 цен. цаклепо 45 ф. Са енглеских и немачких тргова гласе извештаји врло неповољно, те људи губе вољу за рад. Радња еа свињама. Радња у Штајнбруку је жива, цеџа скаче сау 4 н.цепе: угарскеи србијанске од, 260—400 по 30—31% нов. влашке од 250—300 П. по 30 %—31 новч., стакле 31 нов., Експорт 30% н. лаке 31'Д н. Дотерано је: из долње Угарске 6190 ком. угарском жељезницом 1210 ком. из Ердеља 330 ком. изСрбије 660 ком. Отерано је на разне стране 9820 козг. Преостало на тргу 54,850 ком. од који је 17.630 у акцијсжим оборима, Радња с разним ироизводима. Маст је 32'/ 2 ф . с буретом. Сланииа 30 ф . Лој 28 ј х — 29'/ ? ф . Шљива је мадонатргу и што је има то је лоша врста од 1871 и 1872 г. Цена је 12% ф . прекдањској је 11 у 2 Фр. Волујске коже 65 ф . по центи, кравије 22—25 Фор.попару. Продато једо 10,000 овчијих кожа немачких по 3 ф . 20—60 н. српских по 115—125 Фор. тешких по 130—140 ф . по 102 ком. Из Србије је довежено до 8000 јарећијих кожа али су скуне те осташе непродате.

ЕАО ШТО ЧЕОТО БЖВА. приповетка из српског живота. од С. В. Поповића. (Настављено.) VII. Да поЈемо коју годину у нашој приповетци у напред. Вило је то године 186*. Стари господар Максим ПеЈиЕ и његова верна Стана веЕ су јако остарели. Седе тако па се доста пута разговарају, ко Ее кога преживети? Често би тако пожелели, да их Вог узме обоје у један дан. Ни једно од њих неможе да поднесе тужну мисао, да Ее у старости останути само, саморано. Али судбина је иначе хтела. Госпођа Стана Ј "е од неко доба почелада поболева. Максим жали да је озебла на богојављенској литији, ма да Ј 'е имала своје топле ватмолске ципеле и добар пршњак. Госпођа Стана одбијала је слабост и болешљивост на своју староет. Лекаре Је слабо при-