Глас народа

101

на дрво или животињу, принеће вам своју руку и рећи, ово је материја! Или ако захте да одроди речима шта је материја, видеБе онда да то није лак посао. НаћиЕе, на пример, да је камен који је показао за разјаснење, тврд, и може се преварити да рече да је оно материја што је тврдо кад се опипа; али промислив се за један тренутак само, увидиБеданиједовољнаонаодредба; ида тврдоћа, како је он разуме, није опште својство материје јер има много врста материје, као зејтин, масло, вуна итд. које нису тврде. Тврдоћа је што се зове особено (специФичко) својство материје; анама је јако стало до оних ствојстава, која означују материју у опште, и од који Лемо неке сад одма да опишемО. (Наставиће се)

НЕШТО ИЗ ПЧЕЛАРСТВА. Еад с пролећа подрезујеш кошнице, пак приметиш, да ти је који пресад без матице, а ти га добро упамти који је; ако се пак подрезивању случајно догоди да исечеш саће пчелино, у ком је матица веБ јајца нанела (то се може догодити и код најискуснијих кованџија, јер унутра нико не види), а ти то саће с јајци урежи лепо у средње саће у ту без матице кошњицу. Но из те кошнице изрежи средњи сат, и то толико, колико је онај сат са јајцима широк. Сад мети преко тога саћа пречњаке. Тиме ћеш помоћи тој кошници, јер ће пчеле из тих јајца себиматицу излећи. Не треба да чекаш ројидбу, јер се до ројидбе сва пчела погубити може. Ако си љубопитлив да знаш, како и кад пчеле мед носе, и ти кад видиш да долећу и падају по кошници и на земљу пред кошницом, а на ногама ништа не доносе, но кад доре, аона дакти и одмара се —онда је ухвати с прстима за крилца, пак јој превиј стражни труп нањена прса. Ако је меда донела, то ће одма на уста бљунути једна кап меда, као ситно зрно сочива, и тим ћеш се уверити, да носе мед. Кад си то видио, а ти је опет пусти, неће јој ништа бити. Пчела има под вратом једну гушицу, и у њој носи мед. Ако си био принуђен да с киме у заједницидржиш кошнице, или ако си морао онаковог кованџију узети, који има своји кошница, па би узео на умда је која од твојих кошница ројила, а он тај рој присвојио, пак каже да је тај рој из његове кошнице, — а ти сад добро запамти кошницу, за коју каже да је ројила, па учините пробу; а то треба на скоро чинити, одмах други дан после исхода сунца. Изнеси тај рој о ком је распра, на једно 5—6 корака изван кованлука, па лупи с њиме о земљу, нека сва пчела испадне, и пчеле ћевам најбољи сведоцибити чији је рој, на онога ће кошњицу отићи. Та сепроба за то чини рано, што би, кад би га онда истре-

сли кад већ дан угреје, онда се ухватио, где се н пре ухватио био, а кад се тако рано проба, ондаје јошт ладно, пак тежи матери својој. Ројидба је код пчела знатно неко весеље а и жалост. Еад би њима ројидба била сама жалост, то пчеле неби толики нов народ легле, нит' би с онаком зуком и парадом ројиле. Овамо опет сведочи сваки растанак и цепање, да није баш без туге ижалости. Имамо довољно примера, да ма каква животиња за својим родом тужи кад се раетане и одцепи. Човек изроди децу и одрани, те будуљудии тако ји једног по једног удоми и одели, па кад се растају, а они један за другим туже. Једва је чекао да одрани и удоми, а кад је то дочекао и учинио, опет му је тешко и тужи. С једне му је стране мило и радостан је, где види пород свој да је постао човеком, а с друге му је опет тешко, што се од њега растао. Исто је тако и код пчела кад се роје. Кад рој из кошнице изађе, пак ту кошницу после по сата подигнеш, видећеш да су пчеле јако снуждене и невеселе после те велике зуке и параде. Исто је тако и с ројем који је изашао пак се негде ухватио, — ту ти ћути, снужден је, што је из пуне кошнице изашао, а ништа изнео ниЈе. Неки се ројеви предомисле, пак оду натраг у кошницу одакле су се родили, а неки се побоје да немогу ту живети, пак оду у другу кошницу. Тако исто и код њи бива цепање и растанак као и код људи, па зато мора и код њи бити помешана радост и жалост. Искусан кованџија како дође близу кованлуку, он ће одма познати по зујању пчела, јели за пчеле добро време. Кад Је добро, онда пчеле здраво зује, тим је за њу боље — И кад се после подне здраво играју, и то је добро. Тосу добри знаци, а најскорије онда кад је у кованлуку ноћу велико зуЈање —онда је добро, онда здраво раде, саће праве и штовећма зуЈе, тим боље раде. Неки научени кованџије — тако ми наш попа причаше — предлажу неке новости у пчеларству. Може бити да је и истина што они пишу, само Је — ако је све тако као што попа каже — скопчано то с великом парадом и трошком, и онда кад бидоста најпре потрошио, могло би се то по њиховом упутству владати. Они су такове кошнице пронашли — вели наш попа, — да један пресад у онаковој кошници може преко лета до 250 ока меда навући. Попа ми описиваше и кошнице какве су; и то не само да може толико меда у ту кошницу стати, него кованџија вади из ње преко лета 3 и 4 пута меда; такове се, каже, кошнице и не роје, него сва пчела која се излеже унутра остане и у заЈедници ради. Ајде да рекнемо да је то и истина и да Јв то добро; јер кад помислимо, једна кошница 250 окада може меда донети, то нам се види да је корисније, него овако, како ми овде радимо. А може бити, да се