Глас народа

ГЛАС НАРОДА. ЈШСТ ЗА 1АР0ДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

„Глас народа" излааи сваке недеље на табаку. — Цена му је на годшгу 3 Фор., на осам месеци 2 ®ор., на четир месеца 1 фор. аустр. вредн. — Донпси се пшљу уредншптву а претплата н огдаси адмшгсстрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наплаЕују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчиЕа за жиг сваки пут.

БРОЈ 16. У НОВОЛЕ САДУ, У НЕДЕЉУ 22. АПРИА ШЗ. ГОДИНА III.

ђУРђЕВ ДАНАК! Имаде много придика, у којима човек инародрадо доводи своје обичаЈе у хесни одношај са природом; али се та свеза не показује нигде хако јасно као у светковини ђурђева дана. Може бити да је узрок томе у добу те светковине. Јер погледајмо: онда кад наступа тај празник, природа Је већ изашла из првих дана свог подмлађеног живота; о 5УР9 ев У дну се виђа она веН у својој најкраснијој одеЕи, било да погледамо шумске планине, било да бацимо поглед на богате равнице: свуд је живо, на све стране чују се милпјуии гласова природс где се слави наст ј пело пролеће, на свакој биљци, на свакој животињици веди се, како је природа бујно похерала, како се дивно подмладила! Па зар свехковина, која у хе дане наступа, да не учини никаква дубља ухицаја, зар да се не подмлади поред природе и њезин највеличансхвенији схвор — човек? Зар он није у неку руку сам са себе чихав један свех? Зар се и у њему не да опазихи доба кад 1е све у санку? А зар се опех не види, какоиу њему покуљају сијасех разних чувсхава на Један мах, кад му се живот чисто подмлади? Значај ђУРђева дана лежи дакле дубље, лежи у успоређиваљу човечијег живота са подмла^еном природом. Па како људска природа ккаде више страна, тако су и чувсхва шхо их људи хај дан осеЕају, различиха. Погледајхе оно девојче, како је рано уранило те као брзо јеленче одлетело с крчагом в о д е у руци гајећи у недрима наЈмилију жудњу, да је до године о ђурђеву воде од мајке; или како је понела у руци „проса" желећи до године, да јеу мајке „просе", или како јеунедарца спусхила граничицу „граба" не били је до године „грабили" са мајчинадвора! Ил погледаЈ 'хе оне девојчице како су заишле хе купе селена в друга цвећа, не били се сутра зором у њему окупале; друге су опет вавшле, те купе бисерна звонцад — мирисаве цветиће 5ур5 и да» да се оките, да замирише неодољивим миром! — Ал од свију девоЈака, санајдубљим осећајима чекају ^урђевдан, невесхе! Ено их у очи тога дана, где се са неком

зебњом, ал' опех са хајном насладом спремаЈ'у за сутрању светковину са њиховим војном; млога је нева ппла на колена, па је праштајући се сузним оком пред светом иконом од свог девовања задрхтала, ал' не од стра, већ од хешке милине, што ће: „ свате сватовати Баш на ђур^ев дан." И свако момче је уранило, па се окупало у бистром потоку, а после окихило китом свежег 5УР9 И_ чевог цветка, и за појас задело мало селена да га пружи неви срца свога... И гора је оживеда; са првим јасним гласо-и унш# ног славуја, одјекнула је прва пушка разносећи по гори јеку: „Вурђев данак, ајдучки састанак." И млада момчадиЈа се искупила, загрдила и заверила, да брани слободу похишхеног народа свог. А по сели, око свехи храмова искупио се народ у непрегледним гомилама; баца из пушака у знак подмлађене снаге, или је опколео седог гуслара, слушајући песме, шхо причају о схаром, бољем српском живоху. . . . А како је ономе делу народа српског, који не сме да пушке баци; несме јавно, по старинском обичаЈ 'у своме богу да се помоли, нити сме да ужива у крепећој снази гусала? .. Он сме још да мисли, да сања, тек са погледом, у коме је живи огањ, да поздравља себи овај дан!... Нонастранутакесуморне мисли! Па ево и нас, драги читаоче: и миранимо дати поздравимо ђурђев дан; и миранимо, да хи пружимо киту селена и 9УР ?ица, да хи замирише одаја божанским мирисом, да хе хо похсехи на схари, алдиван обичај онога народа, коме си и ти члан, и кој'и већ давна чека, да муна умном пољу, на пољу књиге. засијне светлосх, коЈ 'а ће га озарихи, ум му просвехити, ослободихи га хешке хаме, која га данас на много месха дави, као шхо је некад сијнула прва зрака и донела слободу на громовити усклик: „ЈурЈев данак, братински састанак." А. В. ПоповиЂ.