Глас народа

128

дане и учинити и Еерци евојој неку малу радост Снаш Јула је већ од неколико дана приметила даје Ј елка све то слабија и кад би је опоменула да се сувише не упиње, Јелка би се изговарала да јојјесасвим добро. Неколико дана пред светац долазила би онис вечера каснвје у мрак дома. Машамода која је после подне радила имала је многих и хитних наруџбина — па је Јелка морала до мрклог мракадаради у везином дуЕану. Једнога вечера — било је то једно од оних вечера где човек не тера ни бесно спето изкуЕенату хладну лапавицу — журила је Јелка са пијацесвоме удаљеноме стану. Изишла је била из главне улице и корачалаг је хитним кораком кроз неки слабо осветљени соЈсачиЕ, кад јој се учини да неко иде зањоме. ОсеЕала је по бату да је то неки човек, журила је даље да се што пре дочепа своје улице. Башкад хтеде да савије за рогаљ, истаче се странацпредњу и она запази пред тинајуЕим Фенером неког остаријег господски одевеног човека. — Куда, куда тако журно голубуце моја —тане беште, гле јако, нисамја тако страшаи. Јелка се скаменила при звуку тих речи. Она је тај глас некада чула, то остарело срце некад познавала. Непознати употреби ту прилику да је ухвати за руку, — Тако лепа и млада госпа па тако сама у овој мрачној улици. А голубице моја шта Ее то реЕи? — При тим речима пригну се старкеља баш да пољуби усплахнрену Јелку. Јелка га гурну од себе. Натраг безобразниче. УпомоЕљуди! — ипочедабежи. НеЕеш ми утеЕи тицо моја — викнуо је стари нитков, па полети за Јелком. Улица је била празна, нигце живе душе. Јелка је дотрчала пред своју куЕу и веЕ је тутала кључ у браву кад јењезингонитељ стиште у наруча.

зове сутра лекара, да двори болесницу — он Ее платити све трошкове. Еад га је снаш Јула испратила са свеЕом до капије иомолила је снаш Пела своје јетко лице кроз прозорчиЕ и кад је спазила ЗуквиЕа где излази из Јелкине собе рече заједљиво: „Гле, гле, господин саветник ЗуквиЕ. Знамо се веЕ. Сад смо бар на чисто!" (Наставиће се.)

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. Моја Костић инџинир вароши Н. Сада умро је ономадне после кратког бољовања у које је пао са р ;вности у свош звању. Покојник је био честит Србин и ваљан стручвак а навршио је тек 35. година. Вечна му памет! Стојан ЖивковиЂ адвокат у Београду и један од вођа тама шње сдободоумне странке а шурак Др, Свет. МилетиЕа умроје 19 маја посде дугог боловања. У покојнику губи Србија честитог сина који је љубио своју отаџбину и радио око њезине среКе и напредовања. Светао му сномен међу браћои! Новосадски трговци који продају што је нотребно за свакидањи ужитак, тако зване материјалисте или шпецерајци договорили су се, да сваке недеље по подне благог дана и одмора ради. држе своје дућане затворене. То је врло иаметно и то бива свуда па и муштерије знајуНи да је педељом но подпе свуда затворено журе се да пазаре још пре подне. Архимандрит ПелагиЋ дао је јавним путем оставкуна своје звање и иступио је из калуђерског чина а ради чегајетоучлнио разложиЕе нарочитом књигом. Барон Мајтењи краљев. комесар спрема се да ови даиа лази из Н. Сада, новине које могу знати његове намере пишу, да Ке престати комесарство. Пештанске новине се страшно љ-Јте, што изасланства земаљсвог сабора приликом венчања цареве кЕери нису у Бечу онако примили, као што се приетоји и што су сви Мађари били том приликом као у запећку. Бар. Гавра РодиЂ постао је Фелдцајгсмајстором, свп су а ванзовали само невндпмо г. Скудијера у тим листама. Веле да му је јако шкодило, жто је толнко на Србе напао. Српски министар Ристић вратио се Беча' у Београд и говори се да је на том путу кога је чинио здравља ради (?) успео у питању србских жељезница и другим важпим дппломатским — Натраг господине ЗуквиЕу! Натраг бога ради! ; пословима. Бечке новине пнсале су много о његовој мисији. А, зар си ме познала голубице моја давно ја | —

вас меркам, старо познанство! Сад вас непуштам — ј Знамо се веЕ! При тим речима стигате несретну жену у своје 1 наруче. Јелка дрекну и клону као мртва. На ту вику отворише се врата. Снаш Јула је изишла са свеЕом у руци, да види ко је и шта је. Господин ЗуквиЕ јој рече да је стари познаник госпо^е ДабиЕке, којој је путем позлило па је ево донео до куЕе, него нек брже отвори њезину собу да је метну у постељу. После једног сахата изиђе ЗуквиЕ из Јелкиног стана где је узалуд чекао да Јелка до1Је к себи. Она јележала у бунилу, спопала је нека грозничава ватруштина. ЗуквиЕ је мрмљајуЕи препоручио снашЈулида

КМЖЕВНА ВЕСТ. КЊИГА РЕНАНОВА

увелико се штамна и биИе после ускрса готова, када Ке се и свима уписницима припослати. ИзвештавајуЕи п. н. уппспике молимо све пријатељенародне књиге, да у своме кругу жто веЕи број уписника скупе и нама припошљу. Ењига стоји за оне који се напр д ушшгу на обичној артији ф . 1, а на велинској 1 ф . 30 н. дуЕанска цена биЕе знаменито повишена. Књнга Ее се слати сплатом у наточ (<Јег Иаћпаћте) а на 10 примерака дајемо 1 на дар. У Напчеву. на лазареву суботу 1873. Јовановић и Навловић.

влаоник „задруга за огпску НАРОДнт штампарију". — уредник : Стеван В. Поповнћ.

Српска народна задружиа штаииарија у Новавв Саду 1873.