Глас народа

127

Таха слика угодника Србу много вреди, У њу дуго млада нева, Дуго момак гледи... * * * Освануо 5УР ?ев-данак Еао да се снива, Стоје свати као соко До сокола сива. Њи ми гледа јарко сунде И виеина плава, ОкиБени, оружани Србадија права. Примиче се момак невн — Аој, боже благи! Она десну руку диже: „Стани мало, драги!" Не могу ти љуба бити, Аждаја је жива, А све, чујем ко да неко Робове окива."

Осмену се младожена; „Добро моје веље, Нису оно твоји свати, Рано ј ' за весеље." „Ме могу ти војно бити, Аждаја је жива Док је крви нек српска Суза не пролива! „Вереник ти весо иде Да ти бере цвеће, Вез најлепшег, без слободе Вратити се не Ее!" Ма идемо на пољану Де се плету венци, На коЈе Ее почекати Сви ерпски младенци." Расташе се вереници — Бритка сабља звечи Оста нева пред иконом Богу се молеЕи:

А да буду ко н>ен војно Таки Срби сви! А ја велим нек је така Свака српска Еи! Јов. ЈовановиЂ.

ЕАО ШТО ЧЕСТО БЖВА. приповетка из српског живота. од С. В. Поповића. (Настављено.) II. У варошици X. има један крив сокак тамо негде за божији лери а у том сокаку омалена кућа, шиндром покривена са великим, гвозденим, ишараним решеткама на прозору. То је кућа некога грка који седи на пијаци а куЕу је ову дао под кирију. У њојзи станују двоје кирајџија, једно је мајстор Јаша Чупић „граждански кројач" а друго је снаш Пела удовица блажено-почившег Гаје КузмиЕа чувеног папуџије. У мајстор Јаше је две собе па ј 'е ону маљу по наговору своје домаЕице Јуле дао под месечну кирију — Јелци ДабиЕевој и аезиној Еерци. Огрешили би се о истину кад не би признали, да обе мајсторице снаш Јула и снаш Пела нису баш у великој љубави. Снаш Јула је жена благе нарави идобрагаздарица али ипак неможе а да се по кадкад не здрпи са снаш Пелом ако ни чега другог ради, оно око реда кој'им Ее сушнти кошуље на заједничком тавану. Снаш Пела је мало жустра, по ваздан седи на пијаци продавајуЕи папуче и том приликом хоЕе често понека џандрљива муштерија или злобна такмачица да је наљуте, па ту љутину донесе она у после и у вече

дома и често треба најмањег повода па да се здрпи са снаш Јулом. Снаш Јула се понајвећма љути што је Пела по пијаци оговара да се она не слаже са мајстор Јашом и да често бива ме^у њима тако реЕи свашта; њојзи је веЕ дотужало што је Пелакаонека контрола њезиног домаЕег живота и често је копка црв, да није како њезин Јаша бацио око на млаЈју дречну удовицу Пелу. При тој помисли често је подиЈју мрави — 5 ав о н е спава. Било је то некако црна јесен год. 187* када се Јелка ДабиЕева у тишини доселила у X. Ннкојеније нознавао, нико није заао ни које, нн одкуда је. Варошица X. није била таке велика да се није могло приметити ако се ко у њу досели собито ако је нови дошљак као у овом случаЈ'у — млада лепа женскиња, за коју се у прва мах не зна, да ли је девојка, да ли удовица да ли пуштеница? Јелка је нашла уточишта у Јуле ЧупиЕеве. Бирташ код кога је Јелка при свом доласку одсела упутио је на мајсторицу Јулу, јер је знао да она вма собу за издавање под кирију. Јелка се била решила да својом нривредом оснује себи и Еерци јој нов живот. Први месец два дана живела је од оно мало новаца што јој је остало од продатог накита. Верка јој се била од болести веЕ опоравила и непро^е нн треЕи месец дана а Јелка је добила неколике куЕе у којимаје поучавала децу свирци и женским радовима. Том прилнком познала се и са „машамодом" у X. па Је у часовима у којима би ваљало да се одмара, изра|швала њезине наруџбине. Првих дана почели су неки безпосличари да разбирају о Јелкиној прошдости, снаш Педа је веЕпочела да распростире неке тавне гласове, ала кадасе видило да је Јелка примљена у „најотменијимкућаиа" губили су се ти гласови лагано у жагору. Са рада, који је таман толико доносио да Јелка може да подмири своје најпрече потребе, била је Јелка задовољна, највеЕа јој је утеха била што је зрак у X. пријао Еерци те јој је дете из дана у дан све боље успевало. У то име није јој ни највеЕе напрезање било тешко, она ниЈе ни осеЕала да је подузела веЕи задатак него што је могла да га поднесе онако слаба и изнурена као што је била. Од неко доба као да је осеЕала да јој давање лекцнја и ручни радови све теже иду од руке.Често би осеЕала као да јој се некн каменсвалио нагруди. У својој брижној ревности око среЕе и будуЕности свог јединчета заборавила је Јелка на себе — њојзи је била једина цел пред очима само дапривредитолико, да може своје дете васпитати изобразити за живот. Било је то ј "едног зимњег дана баш некако друге године од када је Јелка била у X. Јелка се осеВала врло слаба, али је ходила за својим обичнимпослом јер су божиБни празници на путу а њојзи јеваљало толико прискрби, да може лепо провести благе