Глас народа

126

томе како би се јаја најбоље сачувати могла саветује да јаја намажемо машђу, да их поређамо на даску па да их временом преврБемо на другу страну и тако се јаја неће покварити. 38. Шунка. Наши стари су се дичили ако су се нове шунке састајаде са старима у куБи. Знали ли су да их сачувају да се нису уквариле; обично су их кад су добро надимљене стрпали у пећ па су залепили врата од пеЕи, али све то није могло да сачува шунци везин красни мирвс. На радост изелица изнашли су људи веЕ и томе лека. Шунка се надими као и пре па се сашије кеса од беза шира и дужа него што је шуика. Шунка се метне у кесу па се онда наизбира сувог и мирисног сена, сено се то иссече да је са палца дугачко те се њиме напуни она празнина што је око шунке у кеси, кеса се тврдо свеже и обеси се на суво место тако се шунка неБе сасушити нити Ео изгубити свој мирис. 39. Да-ли треба вуну пре продаје пратиилине? Свима је Фабрикантима, који с вуном раде, позната ствар да се вуна, која се на овци само опере, много боље бели од оне, која је са знојем стрижена и и неопрана у трговину дошла. Зато Фабаиканти увек, особито ако Ее вуну отвореним и финим бојама да бојадишу, желе увек вуну прве доброте да добију, За ове жеље Фабрикантове слабо сељаци маре, јерсе боје, да Ее им овпе озебсти, ако их чешЕе купају. Ако потражимо у чему се разликује на овципрана вуна од непране, одмаЕемо видети да се и једна и друга странка задовољити може, т. ј. и Фабрикант (купац) и сељак (продавалац) Разлика се у следеЕем састоји: Код оне, са знојем заједно скинуте вуне, упије се и осуши зној у вуни, пре, но што вуна у руке Фабриканта дође. А у вуни осушен зној тешко се испрати може. Тај осушен зној после дужег времена обојадише вуну на Форму р'5е те је такову вуну тешко и белити и бојадисати. Сасвим је пак другчија она вуна, која Јена овци еамој онрана; овде је зној још скоратљи, пак се при купању оваца лакше и испрати даје. Не зато, штосезној осуши, — боље је, кад се вуна на овци опере, нре но што хоЕемо да 1е продамо. Стрижи овце кад тије год драго, ал' одма после стриже опери вину, а то зато одма, да се зној на њој не осуши. Она тиме неЕе бити на кантару лакша, но исто онако Ее тешка бити, као кад би је на овци самој прао. Она Је опрана свакојако у нешто лакша, ал 'Ј *е и скупља од оне неопране, а осим тога Ееш је и пре продати моЕи, јер многи трговци неЕе увек неопрану вуну ни да куне. И за здравље саме овце много је пробитачније, кад се вуна на овци опере. „тежак."

ТРГОВИНА И ОВРТНОСТ. = У Новом Саду 22 апр. Вреже је било прошле недеље не само у нас него ло целој" Угарској кишовито. Ма даје овавшпа

добродошла усевима инак је време захлади.то такода јенанеки мести било и снега. Још се нечује да ли је где било већег мраза. Зна се да је био велики мраз у Аустрији и да је јако шкодио репици. Наша је репица веЕ прецветала па јој мраз не би много нахудио, у нас се бојати за винограде, за поникнули кукуруз и за раж ако је ухвати у влатању. Другим усевима неЕе много шкодити, њика је ова влага добро дошла па Ее се чим се отопли још бујније развијатп. Вода у Дунаву надолази. Житиа радња. На изванским пијацима узвршЕује се воља за радњу. У Енглеску стижу товарп што су тако дуго заостанули на путу. На Пештанској пијаци утиче на радњу слаба понуда робе и Ешпно време. Шенице је мзло довежено, млиновн су живље куповали те је цела према прошлој недељи за 20 новч. скочида. Прометнуто ,је до 60.000 цен. а цене су: 86 и. 7 Фор. 70—85 н., 86 п. 7 ф . 60—75 н„ 85 м. 7 ф . 35—60 н., 84 и. 7 ф. 30—45 н. 82 (I. 7 ф . 15—30 н. 81 Фун. 7 ф . 5—15 н. Узанс-шеница за на јесен 5 ф , 70 н. Ражи је мало нуђено, скочило је за 5 нов. Бележено је 80 $1. пс 4 ф , 35—40 н., Јечам је живо тражен скочио је са 20 нов. пиварскн је 3 Фор. 30—50 н., за рану 3 ф . 5—30 н. по 72 Фунте. Зоби је прометнуто до 25,000 меца по 1 ф . 70—80 н. Кукуруз је млако пролазио јер јемного нуТјен, банатски је 3 ф . 40—45 пештанскп 3 ф . 35—40 р. 1'адн.а са свињана. У Штајнбруку је на.го лаке робе. тешке има али нема ко би јекуиовао. Надебрецннском вашару било је много купаЦа н купилп су све дотеране свиље неких 12—14000 комади скупом ценом и то годшпњаке по 38—48 Фр. двогодишњаке по 50—58 ф . Дене су у Штајнбруку угарским н српским од 240—320 фун. по30у 2 —30 Ј / 4 и. жтаклама 30—30% н. експорту 30 новч. Од задњег извештаја преостало је на тргу 58.150 ком. Дотерано је из долње Угарске 5820, из Србије 1860, из Ердеља 340 из Вдашке 1500 ком., са села 40 к., север. жељ: 250 к. свега 9810 а отерано је на разне стране 8160 остало је на тргу 59 оОО ком. од којих 17.498 у акцијоним оборима. тоЈинмпшап

ђурђе! Нзнросно момак неву — Ох вилински сан Сватове Ее сватовати Ваш на ^УР ^ев-дан. У собици младе неве Икона је стара, Како 5ур!>е, мучениче, Аждају обара. Црна ј' стара иконица Црн је на њој ђорБе, А кроз авет још никако Да пробије гвожђе. Така слика мученика Србу много вреди... У н>у често млада нева, Често момак гледи.

дан *) Света рука мученика. Некуд претом пружа, А чује се кроз јаоке Кршкање оружа. А аждаја још се вије Пород пакла клети, Са иконе светог места, Светом крсту прети. Така слика и прилика Србу много вреди... У њу често млада нева, Често момак гледи. Свето чело мученика Свете мисли красе, Ко да вели: благо оном Ко патнике спасе!

Из књиге „С в е д о ј а к о ш њ е п е с м е" Зиај Јована Јовановића I. оригинаЈне. У Новоае Садуу народној штаипарији, стоји 80 новч.