Глас народа

125

скромна ако се и не истурује, пред свакога, ипак је прилика скромној љубичици коју сваки тражииволи, а жена без образа и стида побуђује у сваком честиститом друштву презираље и подлегнуће кад тада јаду и срамоти. Колико манекаоштосу неумереностујелу и пићу, разблудна похотљивост убијају човека, толико му уз умереност снажи душу још и срчаност а крепи и развија тело раденост или да речемо делателност. Ми говоримо често о великом задатку, који има ово срнско поколење да реши у име слободног и достојанственог живота своје браЕе. За решење тога узвишеног задатка треба не само згоде и времена, вештине и опреме, него треба и срчаности у сваког појединог у нас. Но и мимо то срчан човек брани и иначе своју самосталност, своју слободу, свој живот и иметак. Својим радом прибавља човек све оно што му треба за живот и ужнва то умерено у миру. Наиђе ли пак нањ каква брига и невоља оно ако је срчан, одупреће се он свакој незгоди свом снагом своје душе и свога тела. Живот је данас борба, што је год слабо и мекушно савијасе и пада само штоје снажно и срчано одолева у тој борби. Кукавицама и слаботињама је давно куцнуо часак, јер они су трска, коју сваки ветар повија те тамо те амо, илису суво грање које први олуј крши и ваља по земљи. Као што је лењост и дангуба порок са које човек проиада, тако је вредноћа и раденост врлина са које човек напредује и успева. Са лењостиостајечовек незналица и заборавља и баталии оно што је свикао и научио. Човек који лењује том је дуго време он ослушкујена сваку жељу својих чула, која издана у дан све то више господаре њиме те га наводе да буде неумерен, прождрљив, похотљив, разметан, подао и презрен. А под утицајем ових гаднихпорока губи он из дана у дан своје лепо здравље, сатитире своје имање, убија своје име и добарглас,хрли своју у пропаст да сконча у јаду и невољи, Ако је пак човек раден, ако уме корисно да употреби своје време то ће он засладити и зачинити живот свој са хиљаду наслада. Ако је сиромах то ће он вредним радом привредити онолико колико му треба да живи, ако је уз то умерен у трошењуи чуваран и штедљив у својој привреди то нема сумње да ће се зи кратко време подићи и обогатити. Радиност буди у човеку и остале врлине јер му множи снагу, подиже му здравље те му иде на руку данабависве и сва што му је потребно за миран иугодан живот, у свима данима његовог живота. Говорећи о томе колико пороци руше а колико врлине подижу појединог човека помињасмо честојад и сиротињу. Ми то не помишљамо у том смиелу као да би сиротиња или сиромаштво било нека срамота ши мана и порок. Сиромаштво нитјемананит јеврлина, али свакако вишешкоди него што користи чо-

веку. Даиас неће нико па ни сам калуЈјер да је сиромах, свако се то отима да има нешто, да вреди нешто. Не мора бити али бива врло често да је сиротиња, повод многоме пороку, бива да је онаи поникла услед каквог порока али свакако то стоји да сиромах човек, који нема ни толико колико из шака па у уста, не изабере увек прави пут да се искобеља из своје сиротиње, него удари у странупа помажући себи шкоди и својим бдижњима. Као што сиромаштво тако исто и богатство није ни порок а није ни врлина, и суди се истом по начану по ком се човек служи својим богатством. Богатсво је благословена ствар у руцн честита човека који га употребљује на то, да потпомогне њиме и осталу оскуднију браћу своју, да потпомаже све што је честито и врло у људскоме друштву, све што доприноси да људи жаве мнрније и сретннје;а богатсгво је проклето у руци каквога ннткова, када гаисти употребљује на то да сиса на памук крв сиромашнијој браћи евојој, када купује њиме поштење, руши стид обара невиност а распростире подлост, нитковлук и сваки други порок.

БЕЛЕЕЖЕ 0 СБАЧЕМУ. 34. Садите во^ке. По званичном попису имала је Чешка год. 1856 десет милиона год. 1863 преко шеснаест милиона год. 1871 најмање двадесет милиона воћака. У љутомирском округу бизо }е ио друмовнма уз пут све самих воћака. Год. 1846 родиле су те воћке 2 мнлнона бечких меца рода а сада роде 8 милиона и потоме вреде ти воћњаци 100 милиона Фор. Строга зима год. 1870 и 1871 шкодила је воћу, наводнења су учиниле велику штету али Чеси нису као Срби, они знају шта вреди садити воћке па ће их изнова посадити где год могу. Грдандобит од тогавоћанадмаша куда и камо сав трошак около сарења, неге и чувања тих воћњака. 35. Да сачуваш уздице и хамове које гризе испарање амоннјака из мокраће у шталама. Амонијак из мокраће нагризе често све што је кожно у шталама те постане крто. Дојако су се људи помагали тиме што су воштили узде и хамове машћу или салом али све те масти не помогоше сасвим али помажу ако се с том машћу помеша нешто мало глисерина, јер од таког мазање остаје кожа увек гипка. 36. Патке се врло нагоје ако се хране кромпиром и прекрупом. Кромпир ваља скувати и утрти па узети два дела а један део прекрупе то смешати и давати јутром и вечером паткама док се ненаснте. Преко дан ваља патке пуштати на воду, у вече и ноћу треба да стоји вода пред њима. 37. Сачувати јаја није мала ствар у кући где се радо једе кајгана и где треба доста јаја у тесто. Кокоши не носе кад је наша воља и јаја се троше сваки дан. Један који је много лупао главу о