Глас народа

124

н сачувамо од хладне воде, и од тешкихјела. Непусти ли их, разумесе да морају пити лекове од грознице. Од кубевних лекова највише се употребљива пелен и кичица, али су обе ове биљке горке и деца их за то не радо узимају. Ако их приморамо, то ће испљувати горак лек а тиме се није ништ постигло. Најбоље је дакле маленој деци дати кинина услабој црноЈ кави, почем ће у војзи изгубити своју горчину, и ако каву добро засладнмо то неЕе дете ни опазити да има лека у њојзи.' За сво време док деца узимају лек треба их мршаво хранити, или одвећ слабим смлаченим млеком, или топлом чорбом од говерине. Одвећ маленој и ослабелој деци није пробитачно давати никакве лекове од грознице, док се родитељи не увере, да је то одиста зимница, јер наЈвеЕ штета за дечије здравље и опасност за њихов живот долази отуд, кад се кининдеци даје онда,кад не треба да се употреби. Ј.

У ВМШШ ЈЕ НАШ СПАС! И. Они који набрајају наше мане веле да нисмо умерени. Пребацују нам да се не зауздавамо усвојим страстима, да смо се одали уживањима, да трошимо арчимо, и расипамо, као да нам је смрт за вратом. тт,лљ<4 те кору, да се често одајемо разблудноме животу, даговемо свом трбуху, датурамо све на страну па само корист преда се. Ајде нек је тако. Али није доста сазнати све ове мане, него их ваља лечити преким леком. Дек је за мане од те врсте да се учимо умерености а то Бе реЕи, да мудро и паметно употребљујемо своју снагу, да је развијамо и напрежемо онолико, колико је нужно за свој опстанак, да се напокон умеримоу свакој страсти. НеВемо да се натурамо за браниоце испосника, алн то стоји да сваки човек који није трезвен и умерен у јелу и пиБу, поткопава и руши своје драго здравље. Ео ужива у јелу па се сваки даннабацада му је стомак као добош, ко нијеи лоче, пасенадућка као рчак, тај је пре живинче него човек. Неумерен човек је тежак, мрзи га и да мисли а камоли да ради, стари пре времена, страда од свакојаки болештина, гоји се преко мере, тело му је отудраздражљиво те тоне у море често гадних страсти. Трезвен и умерен човек не живи да једе него једе да живи. Са своје умерености у јелу и пићу увек је при себи, весео и вољан је сваком честитом послу, нетиштега толике силне бриге, немора да арчи свој иметак на лекове, него лепо ужива оно што је стекао и прискрбио среБом и памећу. Умереност јеврлинакоњојзи служи тога она дарива читавим низом красних дарова а облапорност и халавост Ј 'е порок из кога ничу на хиљаде зала.

Нема сумње да је санеумерености у је.чу и пићу многи од нас пропао и да су наши €рби који живе но кршним и сиромашнијнм пределима бољега здравља и дужега жавота. У Лици и Ербави стоје наши људи као борови и растови и живена стотине лета; у Бачкој, Банату и Срему, где је земља и природа обилатија са својим даровима, овларују геџе, мекушца и богаљеви. У тим крајевима нас још по највише затире неумереност у иићу. Маоги је туде попио и памет, заборавио је у неумереном пи&у свој људски образ те се понизио до скота, начинио је у пићу триста чуда и покора, утукао је и црно испод нокта те је допао просијачког штапа, увалио је себе још у веће зло, па је пропао, да неће дићи главе док Ј 'е жив. Савегујући да се прихватимо умерености у јелу н пићу нећемо овин да позивамо људе да се одаду вечитом посту и да беже од вина као 5 ав о од крста. Сваки човек треба да има толико паметида знашта му прија и шта му шкоди здрављу. Еад човек учи како ће земљу радити, како ће стоку гајати, ондаје сасвим умесно и да учи како ће чувати своје здравље. Има људи који мисле да им треба да уче шта ће и како ће јести и пити, они веле „Дај ти само евамо, па да виш знам ли ја и умем лија и без науке". Та ти људи сматрају разговор о томе за беспослицу, јер мисле да је доста што знају да жваћу и да гутају. Паметни људи знали су још из давнашних старина да утврде нека правила, по којимгг треба да живисваки онај, који хоће да сачува своје здравље; они су знали како јело и пиће утиче на човека и на цео посао му. Еолико убија тело и душу неумереност у јелу и пићу, толико је исто руши иразблудан жавот. Природа је усадила у човека нагон да одржи своје колено ра$ајући себи своју децу. Неумереност утомнриродном уживању сатирала је већ многога и била је повод читавој поворци умних и телесних богаљева. Човек који неуме себи у томе да умери, убија своју снагу, слаби и губи вољу за рад, занемари, своје послове и навикава се на скупе безпослице а тиме шкоди не само своме угледу, него товари себи на врат гомилу неприлика и брига. Још ка томе ће често да допадне и гадних и тешких болештина које га изеду и отрују, да не ваља ни себи ни другима, отупи и оглупи и остари пре но што је и стао на снагу. Природа је повукла мудре границе ионај којиби у том погледу хтео да буде дрвени светац те бисе сасвим уздржавао од тог нагона, натоварио би себи на врат друге болести и огрешило би се против природног закона по ком су муж и жена позвани да ра5ају потомство. У колико Ј 'е разблудна похотљивост по човека штетна у толико је по женскињу и стидна и извор читавих несрећа. Жена поштена образа, стидљиваи