Глас народа

123

лике порезе, па и саме куБе не оставише на миру. Све је било гажено и срамоЕеио. Али свака сила за времена и баш под тим прнтиском озбиљније се спремала снага за одпором, док не букну у прву српску револуцију на балканском полуотоку, која је положила основ српској држави. ИриповедиБемо мало више о том догађају којн се почео 1040 године. Део устанак удешавао је Доброслав, стричевић краљу Владнмиру, који вмађаше жену Косару. Ј )Учио се у Дубровнику, камо се веБином слегла беше емиграција и српска и бугарска испред навале Грчке, и тамо се и оженио са Недом, Бугаркињом и ро^аком Еосарином. Сада је веЕ могао бити човек око педесет година, јер имађаше веБ пет великих синова, који с виме заједно ратоваше у томе устанку. Овако пише најстарији крониста српски поп Дукљанин, даје Доброслав спремао народ на устанак. „Доброелав будуЕи паметан и мудар, подчини се Грцима, и учини се да им је друг и помоћник, па стане с њима јахати по провинцвјама и Грцима потајно саветовати, дасанародом немилостиво и неправедно поступају, а тако је исто потајно народу говорио: што трпите толико зло од Грка? немате правде на суду, отимају вам иман>е, безчасте вам жене, срамоте вам ћери; никад вам моји оцеви, ко.ји' вам пре мене краљеваше, тако што чинили нису. Ово је зло и наопако, што се сад радг. Л поступајуВи тако по свим крајевима, стану људи на њега мотрити и веома га љубити анаГрке страшно мрзити. Пак се онда договоре међу собом те један дан једнодушно разашљу гласнике и писма и сви сложно да устану и у један дан све грчке великаше потуку, који се на$оше по целој Далмацији. На то се сви народи скупе и пошљу по Доброслава и синове му, да деђу и узму краљевство своји отаца; а он дошавши са својих пет синова, који су веБ били одрасли и дсбри војници, и узме краљевину ипочне се борити са Грцмма." — (Наставиће се.)

ДЕЧИЈЕ БОЛЕСТИ. 8. Хладна грозница (зимница.) У нашим мочариим пределима насрБе ова болест и сувише надецу као и на одрасле, те јестогабаш, што је има свуда и свакад, често занемарујемо, држеБи је за безопасну. Па ипак није тако. Зимница је гуја, која мучки напада на наше здравље, док га за дуже и краБе време сасвим не разори. Небројене су болеси и мане, што заостају у телу иза дуготрајне грознице. ВеБ после 2 — 3 навале опазимо како ] ) И у најноиијој историји сриској писаној у историји свега од Стојана Бошковића стоји, да је Доброслав био синовац Владимиру. К. Николајевић у Летопису кн.. 110. јаснојепоказао да му не беше синовац него стричевић; тако је исто јасно, да није могуће, да је Доброслав посмрче оца свога Драгомира, који је погинуо 1018 године.

се промене цвет у лицу; болесннк најпре позелени а за мало буде му кожа тавна као земља. Ваља знати да цвет коже долази од крви: како мора крв да се уквари од грознице кад се боја тако промени?! Ако грозница дуже времена траје, надује се слезина од напрезања да прочисти укварену крв, и мисви знамо, како изгледа тај такозвани далак, и како је досадан онима који га носе. У летње доба године, кад су грознице жешБе, могу две — три навале да уморе најјачег човека, а све да тога и не буде, болесник нагло вене, почне да продива и ако му брзо не буде помоБи, угине. Још опаснија је ова несреБна болест за мадену децу, за то, што чешБе напада и у потаји, кадшто ноБу, а траје за мало, те неможемо гдешто ни даје опазимо; само то примећавамо да је дете посведневно за неколико часова у ватри. Ако добро мотримо, опазиБемо да тој ватри предходи хладноБа, која и ако није тако јака, ипак промени боју дечијег лица. Нокти и усна за часак помодре, ушнешкољке побледе и постају провидне, и то све траје за један часак, а за тим одмах отпочиње ватра. Одојчад могу добити ову болест и од дадиље ако ова угрозници доји своје чедо, и тада је довољно променити млеко, па да се дете снасе од извесне смрти. Јер грозница је све то опаснија, што је дете мла^е. Деца на сиси пропадају од ње најдаље за три — четири недеље. Ва то се не треба ни надати да Бе се хадо дехе Ое.х номоБи ослободити од грознине, као што то ви|>амо на одраслим људима, а особито, ако се грозница подхрањује хр^авим млеком. Прво је дакле потреба, како оназимо грозницу на деци, да испитамо од куда је дошла, да би могли препречити даље нападаје, а ако то неможемо, да потражимо за дете лекарску помоБ. На среБу имамо од те болести поуздана лека те се дете може уз добру негу брзо опростити од беде. Тај лек је опште познати к и н и н, а ми га овде наводимо не зато, да га препоручујемо свакоме, како би га могао сам употребити, него да опомињемо родитеље наших српчади: да претернвање совимлеком, којега сваки може себи по вољи да набави, шкоди маленој деци више него кад га неби никако употребљавали. Има и сувише жалосних појава у нас, где су родитељи дајуБи својој деци кинина преко мере ослабили их до краЈности а кад што још и горе учинили, а то све с тога, што су мислили да Бе их грозница пустити све то пре, што Бе више децунакљукати с кинином. Још више греше они, који сваку ваштруштину дечиЈ 'у лече кинином, мислеБи да јето зимница, а овамо лежи иза те ватре друга какваболест прикривена, која се обично превиди, те стога дете пропадне. Колико и колико деце угине зарад овога греха родитељског! Одрасла деца веБ могу дуже да одолу грозници, и често Бе их пустити само ако их топло одевамо