Глас народа

122

ИСТОРШЖЕ СЛИКЕ. I. Намерни смо да укратко обележимо значај старе државе српске, да предочимо како је с почетка изгледао државни живот у нашег народа, да покажемо усљед чега је поникао и како се развио тај живот до половине тринаестог столеБа. Писати наге је малену слику. С тога не можемо пружити читав низ чињеница, које се догодише у овом одсеку наше историје и показати како се развило једно из друге. Али је не пишемо ни по предпостављеним теоријама, ни по необузданим маштама, него по испитизаним чнњеницама, само што више излажемо готове ствари, него што одводимо у радионице, да покажеме како се справљају. Еад би живот народа био сличан животупојединца. прелазеБи са младости у старост, могли би упоредити досадањи живот нашег народа добу младости, бурне младости која је непрекидним заблудама преплетена. Но ми држимо, да су таква упоре^ења неоснована и ако су од многих уобичајена. Имају народи стари и млади по својем трајању, али живот њихов није устројен да мора пропасти као живот појединца. Појединац мора умрети а народ не мора. У њему умиру само особе из којих се он може непрекидно занављати, ако му не затре семе што годслучајао. Јеврејски народ од најстаријих, траје и данас и може трајати довека. Да онределимо дакле пре свега, шта је то народ? Гдекоји мисле да је само језик белега народу, који говоре једним језиком сачињавају један народ. По томе кажу да Јевреји иису народ, јер не говоре носебним јеаиком, него људи, који се разликују од других само вером. Али шта је управо језик? Ништа друго него гласни израз онога, што мислимо и осеЕамо; а мисли и осеЕања развијају се заједносаживотом људским; у народа је унутарња свеза узаједничком пореклу, заједничкој судбини, прошлости и образованости и то што их изнутра везује изјављује се и споља у звуцима једнаког језика. Језик није Једина и главна црта народу, него су ту тако исто тако важне и једнаке мисли и тежње, обичаји, нарави и установе. По томе кад говоримо о историји народа, неможемо говорити само о развитку његовог језика, него морамо говорити и о томе, какво му је материјално а какво политично стање; колико је напредовао на пољу умном и како стоји у наравима, на пољу моралном. ГовореЕи о историји српског народа, неЕемо овде питати, колико му је година, одкада живи на свету. Сви смо с њиме спојени светом свезом народности, па Ее нам увек мио бити, а овде Еемо се сетити само његових светлијих дана. Први векови српски на балканском полуотоку једва осташе у спомену потоњих нараштаја. Срби прово-

дише живот по брдима и големии шумама без државне заједнице, раздробљени по словенском обичају на племена и жупаније. Врховни владар добиваше важности само у оним крајевима, који беху његовој власти приступнији, та је власт морала бнти врло неопредељена и показиваше моЕ своју тек онда, кад је требало бранити крајеве од спољњег непријатеља, Тако исто живеше и хрватска племена, одељена у . прва времена од српсках рекама Цетињом иВрбасом. У та времена славила се ме|>у Словенима Иоравска под својим Сватоплуком и цветала је у суседству бугарска држава. У обема земљама нодигоше словенски апостоли Пирило и Метод са својим насљедницима треЕи олтар хришЕанству. И ј Ц^раграда грчки, из Рима латинска а са Велехграда и Орида се словенски разносила наука назареЕанинова, Цариград беше препреден, Рим властољубав а словенски свет млад, питом и невин; ко не би мислио да ће најмлари брат под упливом благе вере надмашнти предњаке своје? Најмлари брат беше суваше нејак, па га старија браЕа савладаше. Словенама још не беше дошао рок, да развију своју снагу и да подмладе човештво својим питомим погледом на свет. Тек се сада прнближују та времена и почиње се осеЕати, да има нешто што везује осамдесет малиона Словена. НеЕемо нага^ати, како би изгледали државоправни одношајн меру појединим словенскам народима, али се у државним световима неда порицати заједница међу њима. Душе, које су патиле у прошлости и пате и данас, не могу одма изненадити свет спољашним сјајом и снагом, ала Ее га загрејати племенитошЕу срца. Словени нису никад освајали свет оружјем, али Ее га освојити срцем. Но да се вратимо у наше крајеве. У почетку једанаестог столеЕа покорише Грци Вугаре, а том приликом освојише и српске земље. Међу јужним Словенима осташе само хрватске земље самосталне. Врзо се подиже хрватска властела под својим краљевима, али се не може дуго држати јер пресече нити, које ју е народом везиваху; спљетски сабори забранише словенски језик у хрватскојш^квиаусљедтогасевластела и свештенство оту^иваху од народа тражеЕи све више наслона изван граница његових. Тимправцем веЕ на измаку једанаестог века, дороше хрватске земље црквеним животом у наручја Риму, а државним у наручја угарској краљевини и од тог доба често беху прину^ене, да служе угарској политица, која бар до данас увек беше у опреци са политиком јужних Словена. Док се у хрватским зомљама водила борба мзмеђу словенског и латинског језика, српске земље подлегоше сасвим византиској царевини. У приморју око Скадра беше срце српско. Али место српских краљева посадише се ту грчки пре$екти, по областима се наместише Грци на место жупана, поседоше градове, заузеше цркве, затомише друмове. ударише ве-