Глас народа

131

чувајуби стоку, која им беше главна грана привредног занимања, беше и еастанака, које на давно уобичајеним зборовима, које пршшком трговачких каравана, које провозаху српске кириџије прелазеЕи са једног краја земље на други. У том бурном времену беше осим договора о ујединењу већ и разговора о вишем определењу људском, коЈе је основ образованости: у то доба добегне у српске крајеве из Бугарске прогнани Богумили, беше сигурно жестоке препирке међу следбеницима четири вероисповести, ме^у остатцима старих пантеиста и суревњивим сектама хришПанских денста, Римљанима, Грцима и Богумилима. Такво беше стање народа у првој половини дванаестог века. Стари племенски живот не беше више довољан, за новим државним носише се ве! многи и срцем и умом, али уз то беху врло различна мишљења, на каквим основима и у којем облику да се утврди државна заједница. Данас зналост руководи образовани свет, али у средњем веку разум још не беше проникао интересе људске заједнице, онда се тек слутише, тек осеЕаше ти интереси, с тога вера беше прва, која ]е везивала људе у заједницу. Од хришћанских секта свака је друкчији уплив имала на тадашње друштво. Римјеучио разлику између духовне и световне власти, али је духовна старија, с тогаје ипапа врховни владар свих католика а световни владаоци су само намесници његови; Дариград није имао те духовне власти, тако високу власт приписиваоје самоме Христу основатељу вере а своју цркву употребљавао је као божијом истином и љубави проникнутог саветника световној власти. Обојима се опираху Богумиди; незна се још поуздано, каква организација у њих беше. У1епас 1872. 564. јавља, да се у Јабланици покрај Неретве, на путу изме^у Еоњица иМостара налазе и сада два богумилска села. Ако се то обистини, можда ће се у многом наВи и допунити познавање те секте. Али су имали вешта уплива против централизације. С тога их је Немања гонио, а босански бани примаху их у своје земље, јер никад не беху вољни одрећи се своје неодвисности. У тој вреви прекувала се већ беху разна мњења и осећања, требало је само да се на$е вешт организатор, па да се започне нова ера у животу српском. У том се појави Немања, праунук Радославу, сину Доброслављеву; са њиме се на мах шири светлост у помркнулим крајевима српским. Немања је довршио дело, које ее под Доброславом почело. Доброслав 1е развио заставу ослобо!>ења, а Немања је с том заставом освојио опкопе и заденуо је у бедеме српске државе; Доброслав јепочео а Немањаје довршиоборбу за политичну самосталност. Али колико Је Немања свршетак прошлог, толико је и почетак новог времена. Издржала се већ беше борба према спољњем непријатељу, али Ј 'е сада требало уредити животизиутра. Споменуемо, даЈ 'е под Доброславом само При-

морје српско постало независно, под Немањом су пак готово све земље српске биле спојене, алијетребало утврдити основе накојима се нова држава подигла, требало Ј 'е изабрати стихије на коЈ 'е би се државна власт могла наслонити, да јој свој'им веслањем олакшају крму државне ларе. У томе се састојала главна радња, коју Немања предузео беше да изврши. Државу сачињава народ са земљиштем, коједржи у својој власти. Има народа, који немају стална земљишта, као што су номадски народи, а има их и таквих, који су расејани по целом свету, као што еу ЈевреЈ'и; ту нема ни државе; јер државе може бити само онде, где су народи заузели већ стална земљишта, на којима им се може развити подпуна узајамност интереса, на којима се народ може спојити у такву целину, да међусобном размеиом добара може подмиривати и душевне и телесне, и особне инародне потребе своје, где је дакле и сваком посебице и свима укупно добро, где сваког слобода покреће на делање, а правда га уздржава,да својим делањем не вре!>а друге. По томе би најсавршенија држава била, у којој цео народ има државну власт, или тако гвано суверенство. Кад погледамо на развитак света, спазићемо да су сви напретци већином поникли у таквим државама, у републикама. Али нова држава није имала устав републички. Немања је ишао да утврди монархију, да државну власт скупи уруке једнога човека, да је заузме сам, и преда после насљедницима из своЈ 'е породице. Да је та монархија ограничена била у државним пословима правним суделовањем још неких стихија из народа, доказују јасно споменици сувременика његових. Стеван Првовенчани спомиње саборе, у које је организатор Немања сазивао црквене старешине, земаљске поглаваре и велможеи с њиховом приволом доносио урецбе у обновљеној држави. Држава српска беше дакле ограничена или уставна, сталежна монархија. Немања беше наслонио државну власт, не на цели народ, него на поЈ "едине делове из њега, на духовне и светске достоЈ *анственике и на властелу. Ми му не можемо замерити, што ј 'е такво уре^ење завео. Властела српска беше силна и не би хтела уступити осталом народу, тако званим себрима, земље и политична права. Држава не би имала унутрашње снаге, да се одупре спољним неприЈатељима, кад би се Немања, хтевши помоћијож несвесним себрима, завадио одма с почетка са властелом, која већ од старина поникла беше из племенских старешина; старешујући и судећи племену добивала је она не само велика уплива на цели народ, него је имала већ и пространа добра, са којих беше угледна и спремна не напуштати, него јачати обичајима установљења права своја. Немања се користио околностима, како је наЈбоље умео, да подигне уједињену, независну и снажну државу срнску.