Глас народа

1315

своје деце да је видила својим очима, како ,ју је Зуквић грлио ономад у вече пред капиЈОМ, како је унео чисто на рукама у кућу па је после читав сахат остао код ње. Ако то није јасно онда не знам шта је. Ја јој сутра забрањујем даљиприступумоју кућу. А надам се да ће те и ви такој персони показати врата. Још 6и нам само то требало да нам и децу нашу отрује. — Е кад је тако, онда ћемо јој сви отказати. Има ЗувкиИ доста новаца, нек је он издржава — рекоше госпе у глас. У тај пар захори се из собе где су се господари картали громовито, весело: Ура! Господин Зувкић је упао као из леба у картарницу, и братија су поздравили у њему добру и сигурну „муштерију." ГосноВе су се ужурбале кад Зувкић стаде на праг од собе у којој су се оне картале и кад их похвали,да су и оне тако вредне. Госпе се устркиваше која ће га пре поздравити и надметаше се у љубазности око дочека новога госта. Ма да су га мало час љуто оговарале, ипак су се за часак по томе отимале, која ће боље да. угове богатоме пензионирцу Вири Зувкићу — човеку од велика уплива и разгранатих свеза. * * * Док су се гости забављали у госпођа катиној куЕи, дотле је нека женскиња трзала звонце на стану новога Физикуса. Лекар је био истом први дан у своме стану и таман је починуо од послова евоје сеобе. Устане вз постеље и ио$е тешкоме болеснику да му помогне ако веЕ не буде доцне. У маленој собици лежала је Јелка Дабићева на умору. Сува болест изнурила јој је тело, а још је у њему живела нада, да Бе се подићи и опоравити. Еад је лекар ушао у собу, упрла је болесница укочени поглед на улазак. Кад је прешао постељи болеснице, сунула му је крв у дице —предњвм јележао узор његове младости. — Милоше — ви сте то Милоше — узданула је болесница — још и то Боже мој! Не бојте се госпо§о Јелко! Као да ме Вог послао, да вас избавим, да вас спасем. Снаш Јула је изишла била из собе да не смета лекару. После поноћи позвао ју је Милош унутра. Јелка је била већ на оном свету. Милош је изишао из куће понесав у наручуаманет свога узора — спавајуЕу Еерку јој, кад се за њим затворише врата оте му се тежак уздах из груди: „Она ме је љубила, али је заслепи проклета страст за богатсвом и великим светом. Мир пепелу њезиноме! Ја ћу живети још толико да јој Еерци улијем боље назоре о животу."

Р А 3 Н 0. На Бечкој изложби има зидане праве сељачке куЕе, и намештене су исхо онако, као што су у истиии у сељака. ВеН је на. париској изложби било таких тсућа ади на бечкој их има читаво сеоде, у свакој куЕи станује муж и жена онога народа, чија је та куПа и чувају ту куНу. За садасу готове ове К у5 е; граничарска, (српска?) хрватска, руска, штирска, (словенска?) румунска, сикуљска, сасонска, шведска, тпролска куПа. Занпмљиво је разгледајуКи кућу сваког народа тим начиномсазнавати особине живота тога народа. Крај тих кућа стојп црква у грчком стилу сва од дрвета а у њојзи су изложене разне врсте дрвеКа угарских шума. Златан шал. Цео је свет бленуо у крунпсапе главе прнликом бечке изложбе али у највеКој паради ето тн једне госпође у једну дожу а прате је енглески Официрп. Госпа је бнладивно лепа, црне велике очи као тија нојца, обрвпце с мора пијавице, трепавице дугачке као таван вео што скрпва звездице а врат лабудов, висока као бор. а хода тихо поноспто кано јелен. Уз ту дивиу лепоту пристало је право ђузелодело. Госпа се увила у шал што му није сдике нп прилпке на цедом свету. Шал је од кашмпра а по н.ему извезене саме палме, поднизане, извезене сувим златом. Сав је шал опточен китама и ројтама од сувога злата. Овај огртач пзгдедаше као да су га пделе виле из облака а не хитри прстн каквога терзије. Присутне великашице нису ока скинуле са тог ддвног одела а* господа искрпвише вратове гледајуКи у ту дивну лепотицу. Веле да нема мушка срца, које неби тој депотици признало, да је најдивнпји створ на овоме свету. ШТА БИВА ПО СВЕТУ. У Пешти се догодила ономад ужасна несреКа на жељезнпци. Базјашки влак паи^е пред Пештом на место, где су пшне биле скикуте, машпна искочи, шест вагона се разби/у и на шесту оста до 24 мртвих и 40 рањених. То су веКином браКа Одовипци, раденици па жељезничким пругама. НесреКи је крив један жељезнички чнновппк у Жтајнбруку. Барон Мајтењи дао је, као што пештапске новине пишу, оставку на комесареком звању, Јер влада нпје прпмила његове преддоте у обзиру растеривања српских општпна, управних цркв. школ. власти н начина бпрања сабора. Влада а наиме мпнистар ТреФор хоКе да се др-ки уставног и законитог пута. Из реалке у Н. Саду дао јо краљев. комесар нокупити читанке садањег мпнистра просвете Стојана НоваковиКа. Еомесар је У једном отпису на др. НатошевиКа забранио употребу београдских читанака у основним шкодама. Кнез Румунснн Карло1. прошао је ономад лаЈјом поред Н. Сада путујуКп у Беч на изложбу. На трки у Петровомселу обишао је својим коњем сентомашанпн ђукиК све остале тркаче. Нар. учитеља г. Јована НастиКа изабрала је честита цркв. школскаопштипау Сентомашу себи за потпредседника, изабрани долази често у прилику да руководи важне општинске послове. Дакде има и у нас општина, које одликују ваљане нар. учитеље.

НАША ПОШТА. ГГ. претпдатнике (нарочито у Србији) умољавамо да шаљу новце у наплаКеним писмима. Г.К.Н. у Пожаревцу. Збогскупепоштариневашапредпдата траје 4 месеца. Листове Кемо послати. Грађ. Касини у Вршцу. Имамо јопг 50 кр. добрих. Г. С. Ж. Срп. Бечеј. Ваша упутница није нам доданас дошла.

влаоник „задруга за орпоку народну штампарију". — уредник : Стеван В. Нопокић. Српска народна задружна штампарија у Новоие Саду 1873