Глас народа

135

ногради ло доловпма п особпто са савске стране Фрушке горе, у Белој дркви и Вршцу било је такођер мраза еоји је доста шкодио виноградма. Исто је тако па многим местима у Банату на пример у Сенмпклошу, Мокрипу. Кикинди, страдада репида од мраза. У Бечкереку н Темпшвару нпје мраз много наудио. Жз Сомбора, Суботпце. Сегедина, Бечеја, п Сентомаша, јављају да се местимице појављује рђа у жпту, пегде веле да је жнто смрзло у корену п да Ке му тога радп бити траљав влат. По овпм пзвештајима сдабп су пзгдеди за добру жетву иусдедтогаскочпла је шеница иа пеш^анској пијаци но 15 — 20. нов. јесења узапс шеница дошла је 5' Фор. 77У г пов. Јесења раж 3. ф . 75. нов. Јесења зоб је по 1. ф . 65. Р епица скаче п стоји ПУ 2 . Фор. Шенпце прометнуто до. 70.000 цената. Свршетком прошле недеже бележимо овецече: потпскапстоднобеотрадска шепица: 86 фтн . 8 ф . 15—35, 85 Фун. 8—8 ф . 20 н., 84 Фуи. I ф . 85—95 н. 83 Фун. 7 ф . 55—75 н. 82 фун. 7 ф. 40—60 н. 81 Фун. 7 ф . 30—50 н., 80 фун. 7 ф . 20 н. горњо банатска п пештанска 2. за 10—20 нов. Раж се чврсто држи по 4 ф . 70. н. по 78—80 фун. кухуруз банатскн по 3 ф . 50, бачкп и влашки 3 ф . 47*/, н. Зоб је 1 ф . 65 п. по 50 беч. Фун. Проја банатска 2 ф . 55—65 н. Јечам за. рану 2 ф . 90—3 ф. 10 н. Шљива је слабо на прођу. босанске у бурадма стоје 12% —13 ф . у вреЕама 12 3 /,— 13 ф . србијанске надимљепеП '/а —II 3 /, Пекмез је 19 — 20 Фор. по цепти. Восак 84. — 92. Мед равак. 20 — 21 Фор. средњи 17 — 19. Фор. У осталим производима цене су но старом. —

ЕАО ШТО ЧЕОТО БИВА.

приеговетка из српског живота. од С. В. Ноповића. (Свршетак.) Вечерас је у X. у кући госпође Еате ћунвћке „пикник". Све су собе широм отворене, по асталу се ређају веП читави грмови од погачица, хугдоФа, султипите, мавиша, уштипака, уз разне Феле печења. Свака је званица донела свој део. Госпо^е стоје у групама па претресају и критикују приносе поЈединј;х гостију. Господа диване о најзнатнијем дога^ају у вароши, а то је да је приспео новоизбрани Фкзикус. Многи су мислили да је то по казивању врдо млад човек, знали су да је нежењен али нису мислили да је тако јако просед. По изгледу тако би реко да је прејурио четрдесету. Веле био је неколико година у Србији чак тамо негде у унутрашњости, за божији леЈи. Неки му хвале вештину и знање, неки замерају да небе имати начина са болесницама, јер је амин нешто тужан и брижан као да је цео свет пао на њега. У том разговору приближиБе се неке госпође мушкима и позваће их на једну партију »ФришеФире". Господа се опиру јер су се у обдижњој соби веН обећала на „Фарбл", тек погдекоји новајлија поре за госшфама вз учтивости, да им прави друштво. У левој одаји до сале стоји подугачак астал покривен са зеленом чојом. По њему су порерани мали тањирчићи од олова а у њима се беле шестаци а испод многи изклибила је зубе и по нека петица и десетица. Госпе су поседале око стола пошто су се

„ишатирале" са она два три гоенодика. Госпо^а Ката „даје банку". Еартање започе. Не тражите да вам описујем ту женијалну игру! Мора да су је измислили калурери да њом затупе и заглупе мозак играча. Госпоре играју страсно, час свака на свој рачун, час опет „муђе" са својимкомшијама. Банка добија, госпоре су се упрле из петиних жила да је „шпренгују". Игра се већзавелике новце. Сва су лица запета, очи зажарене, господа мећу из учтивости више на коцку, па губе. Госпође их теше, да је то добар знак кад се „губи у картама" па додају ко бајаги срамежљиво, да то значи „срећу у другом чему" а овамо слажу банве на гомилице. Госпођу Спасићку изазивље слушкиња да јој каже да јој се дома дете расплакало, не може да заспи, кма неку грижу. Спасићка не устаје од стола, јер је у срећи, поручује да га утишају, да му даду „цуцлу" Госпо^У Детићку зову кући, дошао јој муж кући с пута, назебао је, позлило му је, нек се пожури. Домаћица одговара да гоепора Летићка „не може кварити друштво", налаже Летићкиној слушкињи, да кува господарутеј од камилна, Летићка поручује бољеће бити од зове, па игра даље, „му^е" са господином Ружићем, извињујући му се да није она крива штосу је узнемирили. Игра тече даље као да није ништа ни било. Госпе добијају, господа губе. Игра је по мењу играчица све то интересантнаја. При последњем мешању пошло је друштву за руком дараепуде банку. Док се чинила спрема око нове банке, употребила је госпо^а Зољићка згодан тренутак, те је шапутала госнођи Лукићки нешто на уво.Лукићкајесваки час узвикнула: „То није можно. Ео би то мислио!" Зољићка је уверавала, да је то цела истина. То је већ била важна околност, ради које се морала игра за часак прекинути. Домаћица је изашла из собеда види шта је са вечером, господа која су штетовали на ФришФиру извукли су се неприметно да се удругој соби „регресују" на Фарбду. — Та молим вас слатка моја, дал је то могуће? Она светиња. Рекао би човек, не зна нидве унакрст. Па виш кога је нашла Зувукића! Бакоњу ! — Шта, шта? — заорило се са свих страна. Ео каже? шта је то било? — Давно сам мислила рече госпо^а Зољићка успијајући — да је то једна препредена персона та удовица Дабићева. Ал учини човек и схранима бога ради а камо ли неби нашима. А сад модим васјесте ли то ви^али — спан^ати се са оном маторомолупином са Зуквићем! Тај скандал! — Та валда није тако — рећиће госпо|>а МариЕка — ја бих рекла да је то каква сплетка. Ја бих чисто добра стајала за ту Дабићку, даје честитаипоштена. Моја кћи је чисто обожава. Еаква сплетка бог с вама госпора Стано речеЗољићка јетко, — снаш Пела ми се кледа здрављем