Глас народа

134

светом, да покаже колико је развијена народна привреда и да потакне још даљи развитак и напредак у томе> У то име углавише да цела изложба буде подељена у 26 разних одељака у којима Ее ее изложити разне гране рада, које човек ради умом и руком. ЈСад будем говорио о појединнма стварма, онда Бу вам навести и те одељке. Што се тиче реда којима је тај неброј ствари поређан, ту су уредили тако да с в а к а држава изложи своје разне производередом, како ти производи иду по земљи, једно за другим од запада доистока.Заоценуипресуду тих ствари изабрали су сами изложници п о р о т у, која Ее судити и што је вредно да се одликује, одликоваЕе разним колајнама. За ту изложбу приредила је Ауетрија грдно земљиште у бечкоме пратеру, на коме је подигнутавеличанствена палата за индустрију и силна друга зданија. Над том палатом је само кубе 40 хвати виеоко а сваки стуб на коме лежи та грдосија тако је дебео. да би могао у њему издубити себи читаву собу и кујну Еад оздо погледиш горе на прву галерију у том кубету, изгледају ти људи као сиБушни кепеци. Све државе на свету осим једне једите Србије иослале су евоје производе на ту изложбу. Први мај по рим. календару био је рок кад Ее се изложба отворити и са свих страна поврвише странци у Беч и круниеане главе кренуше сенашем цару у походе. Ма да хиљадама раденика раетура и намешта ствари што су поиздолазиле са свију крајева белога света, ипак је изложба твк у полак готова. Изложбу је отворио наш цар у присуетву немачког царевиЕа, енглеског краљевиЕа и многе друге велике госпоштине са великом парадом, ма да је време било мутно и хладно. За улазницу се плаЕало први дан само 25 Фор. можете мислити да извештач „Гласа Народа" није се гурао да буде од првих. Ми Еемо причекати док буде улазница јеФтинија, кад веЕ није суђено да нам је честити Геца или Мајор Миша отац, па да можемо без да уздишемо подмирити толику улазницу. За овај мах Еемо да јавимо да је изложба отворена, ма да је истом у полак готова и да рекнемо свакоме који хоЕе сада да посети изложбу, да седобро сортира са крупним и ситним банкама, јер је скупоЕа у Бечу у обзиру стана и хране доиста ужасна. Ко није најмио себи стана из раније, тај нек се спреми да плати најгору собицу у најмањем гостионику по 10 Фор. на дан а сваки Ее мудро учинити, да добро вруштукује пре него што уђе у изложбу, јер у тамошњим гостионома рачуне тродуплом кредом, те окламају свакога кога дочепају, да му преседне и јело и пиЕе. Веле да кад човек уђе у индустријску палату, чисто се занесе од силесије ствари и сваки који је рад да што научи на тој изложби добро Ее урадити, ако најпре летимице прегледи прво целу изложбу, затим ако други дан одабере оно одељење које га највеЕма занима, па га прегледи у целости. Тек идуЕи дана

нек се заустави код најзанимљивијих ствари у том одељку. Ко хоЕе да види све наједанпут тај Ее се збунити, па неЕе видити готово ништа, јер и оно што види неБе му останути у памети. Међу свим предметима биЕе на сваки начин најзанимљивији исток еа његовим производима, којису надолазили у небројеним сандуцима а изложени суу зградама што еу подигнуте од источних држава Турске, Кине, Јапана, Персије — онако као што у истини јесу на истоку. За султаново благо преповедају читава чудеса, али Ее га и чувати у гвозденој згради, која још није довршена. Код толике гомиле ствари, које вреде на милионе милиона, можете мислити да чување није лака ствар и да је ту увек по хиљаду и више полица|а на месту. До јако су само неком ципелару нашли обијен сандук али сва је прилика даЕе се браЕа дугачких нокатаиз целога вета сгеЕи и овога пута у Беч, да пробају своју вештину. Угарска има своје засебно оделење као самостална држава и дојако је њих 4500 изложитеља послало своје излошке. Сав је изгледдаЕе хрвацко — српска домаЕа радиност нашег простога народа битиједна од најлепших и најзанимљивијих. Мора да су били какви ваши политички разлози ради којих Србија није иослала ни један комад на изложбу. те сад цео свет виче на њу да се оградила кинеоким зидом, да не умо да о цени користи изло жбе. За учитеље и педагоге биЕе изложба неисцрпима ризница поуке и искуства, јер Ее у оделењу за ваепитање, наставу и образовање бити изведено све оно што се односи на негу и васпитање детета од рођења па док не пође у школу; даље Ее бити изложена сва учевна ередства основних, средњих, стручних и виших школа. Слика општега образовања огледаЕе се у производила књижевности, штампе, задруга и књижница и у статистичким исказима. Колико Ее наши сиромашних учитеља видети ове изложбе? Општине не би требало да скомраче око три четир стотине Фор. него нек потпомогну своје учитеље, јер Ее тај новац донети богата плода. Из страног света спремају се читаве војске занатлија на изложбу, да се туде упознају са напредцима својих струка. Оделења наших занатлијских задруга учинила би корисно дело, када би припомогла и сиромашнијим својим друговима, да по!>у на изложбу. Стотина Фор. залегла би таком изасланику да дође и да се поучи. Чујем да српски и црногорски кнез долазе такоЈје на изложбу и да Ее се обојцасастанутирадиважних договора.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. = У Новои Саду 28. априла. По вестизга са свију крајева наше домовине дознајемо да је на многим местима после ове кише би.10 мраза. По Срему су на многим местима озебли вн-