Глас народа

183

УСТАВ И УСТАНОВЕ У УГАРСЕОЈ. VI. Сад да видимо сабор по законима од 1848. године. Закони који су те године донешени, дадоше општи слободљачки темељ угарском уставу. Ти закони су збрисали разлику, кој а до тада међу становницима ове земље постојаше, збрисали су оне повластице племства, да не морају сносити никакви терета као други грарани. Од тога доба сваки гра^анин подједнако ужива сва права и подједнако сноси сваки терет. По законима од 48 године има се сабор сваке године и то у Пешти држати. А сам сабор се и сада дели на два дела: на горњу и на долљу таблу, или као што се данас обично каже: на кућу вдастеле и на кућу заступника. Кућа властеле удешена је и данас онако, како беше пре 48 године; ал куђа посланика састоји се из избраних од свега народа, који ч:е и зову земаљски иосланици. Земаљског посланика могу бирати: 1. племићи и они грађани краљевских вароши, који су и пре 1848 године бирали посланике. '2. Без разлике свака мушка глава овеземље, која имаде најмање 20 година; а не стоји ни под очинском, ни туторовом, ни господарском власти. нити је стајала пред судом због преваре, робљења, убијства и палитбе и пре свега они што кмају: а) у краљевским варошима или у општинама са уређеним магистратом кућу или земљу у вредности од 300 $ор. сребра; а у другим општинама Фртаљ земље или ма каквотолико друго добро као своју сопствену својину или у друштву са својим женама и са малољетном децом својом; б) они, који су као трговци, занатлије и Фабриканти наставени, ако имају своју радионицу, трговачко стовариште или Фабрику и ако као занатлије увек воде радњу бар са једним помоћником; в) они који могу да искажу, да од својих добара или камата имају стална прихода на годину по 100 $ор. сребра, ма и не спадали у горљи ред; г) лекари, хирурзи, адвокати, мерници, вештаци, проФесори, чланови маЈарског ученог друштва, апотекари, свештеници, капелани, општински бележници и учитељи бирају такорер земаљског посланика у оним срезовима где станују а неморају означити колико имају прихода. За посланика може сваки онај бити изабран, који је бирач а уједно је навршио своју 24 годину. Радиизборапосланикаделисе земљана изборно срезове, а сваки срез бира по једног посланика. А наиме: Мађарска у ужем смислу бира 334 посланика Ердељ бира 75, Река 1, Хрватска и Славонија 29; укупно се дакле бирају 439 посланика. Како Де се заступати Далмација и војничка граница — о томе још није ништа уреЈено.

Пре избора попишу се бирачи, и само Ее онај моћи на одре^ен дан бирати посланика који је лично дошао да се упише. С тога нек сваки гледи да се упише. На дан избора искупе се сви бирачи на месту што је за избор одре^ено. Еада се започне избор има сваки бирач право да предложи лицеза земаљског посланика. Аео сви бирачи скупа предложе само једно лице, онда се то лице извиче за посланика земаљског. Ал ако су предложена дваили више лица и ако од бирача бар љих десеторица заишту да се гласа, онда се избор води гласањем, и тада сваки бирач гласно каже пред свима каднањегаред доТје, кога жели за земаљ. посланика. Гласање сене прекида, док се год бирачи пријављују. Еад је гласање свршено, онда се гласови јавно изброје па се огласи изход гласања. Ако је више него половина свију бирача пристала својим гласом уз једно лице, онда је то лице изабрано за посланика. Ал ако се гласало на више лица, па при том првом гласању нико није добио више од половине свију бирачких гласова, онда се изнова гласа на она два лица, што су добила највише гласова, па који сад добије највише гласова, тај ће бити посланик. По законима од 1848 године, чим прођу три године, посланици се изнова бирају. Сабор саборише у Пешти; и он се мора сваке године сазвати. Поред тога има Њег. Величанство краљ, право, да одложи сабор на краће ил дуже време и да га закључи; а има и то право да сабор и пре него што би истекле три године, распусти и нов избор посланиканареди; ал кад то бива, онда се тако нареди, да се нов сабор мора састати за три месеца данарачунајуби од доба, кад је пређашњи сабор распуштен.

СА БЕЧКЕ СВЕТСЕЕ ИЗЈГОЖБЕ. (Прво писмо.) У Бечу на ђурђев дан. Да дивне и шарене слике у Бечу! Ерочинаулицу па сисе састао са синовима готово свију народа на свету. Улице све кипте од жутокоси Енглеза, ватрених Француза, озбиљних Немаца, хладних Руса, уштапљених Еинеза, глатки Јапонаца, практичких Американаца. Свет се стекао око ове нове вавилонске куле — око индустријске палате у бечкоме пратеру. Еао што се се некада купише сва племена једнога народа на опште веће, као што су грчка племена некад заметнула своје олимпијске игре, те се натицала у јуначкој и умној врлини, тако је у наше дане прегло човечанство — сви народи на свету, да се са времена на време састану на једном месту, и да се туде замегне племенита борбаоко тога: које умом и памеЕу, које радом својим већи инапреднијиаместо тој борби је изложба тога рада. Пре две године истакоше овој изложби цел, да буде јасна слика, колико је данашњи свет напредовао про-