Глас народа

147

његовим бедемима силније војске, које се носишежејбом, да га стално задобију и својом снагом занове. Из Азије се примицаху Османлије а у Европи се ширила та жеља вевцем Валкана од јадранског морадо црног; Немава је на краЈњу мету својој држави поставио освојење Цариграда и уговарао је тога ради савез са вођама бугарског устанка Петром и Асеном. Но што је Немања замислио то се могашетектеча.јем времена извести. Он показа само правац унутарње и спољне политике, коју су његови насљедници имали продужити и остварити. После њега се у осамдесет година измењаше пет краљева у Србији. Спољња политика српска нц]е за то време починила. никаквих веБих дела, која би се могла упоредити делима немањиним. Од пет краљева не имађаше ни један духа немањина, а такав беше тада тим нужниш. што је Србија све веВма постајала усамљена. Споменусмо замуБене одношаје византиске; тако исто поремеЂени беху одношаји на северу од Србије, где наиђе поплава од монголских племева, који том приликом нанесоше силна квара словенским народима. Саломише Русију, која затим двеста година остаде под њиховим насиљем, поробише Пољску и Угарску и једва, их савладаше чешке мишце код Оломуца и хрватске на гробничком пољу, те се морадоше поврнути, прегазивгаи у повратку својем српеке и бугзрске земље. У Србији беше за. то време заспала немањина спољна политика: место тога отимаху се његови наследници о врховну власт, те Србија мало што не подпаде странском упливу веБ под Стеваном првовенчаним. Од тога је сачува свети Сава. Његов рад беше мелем државним ранама. За прва три краља он ленај-: важнија особа у држави српској и можда му јеупелом свету мало равних свештеника, који су се за сувременике своје онолико трудили и са оноликим успехом делали. Утврдивгаинародну. самосталну јерархију у православној цркви прикупио је и осигурао раднике, који народним духом задануше хришБанску просвету и сачуваше је на славенскомјугу; тиме је оставио себи задужбину не само код Срба, него и код осталих православних Словена; српски манастири подпомагали су руску цркву кад ова беше под Монголима, као што је руска црква подпомагала српску кад ова подлеже Турцима, Свети Сава је пробудио ону силну енергију, којомсе наш народ одликовао, кад год су га нападали уцрквено-просветном животу. НГести краљ дошо Је на престо 1275. године и владаше готово половину столеЕа. Влада Уроша Милутина обилна је делима, које надалеко разнесоше име краљево и народно. С њим Еемо почети другу сдику од историје српске. У Пдашком. др. Т. Н.

СРПСЕИМ УЧИТЕЉСЕИМ ЗАДРУГАМА, УЧИТЕЉИМА И ПЕДАГОЗИМА. Месеца августа о. г. састаВе се у Бечу прва скупштина славенских педагога, која ћеодлуке на сљедеБа питања донети: 1. У ком одношају да буде скупштина славенских педагога према општим учитељским скупштинама појединих славенских племена? 2. Еако, где и одакле да сепооснивају славенске педагошке књижнице? 3. Еако би се досадањим славенским средствима за поуку пут у школе прокрчити могао; која би нова сретства ваљало издати и како би се њихово издавање дало удесити, те да задовољи потребе свију славенских школа? 4. Је ли могуће издавати књиге за младеж у свима славенским језицима, да би се тако разбудила и однеговала славенска узајамност? 5. Је ли потребан засебан лист за ширење начела и намера скупштине славенских педагога, и ако Ј 'есте, како би се имао уређивати и издавати? 6. Нека се расправи и изрече одлука: „скупштина славенских педагога изјављује у име славенскога учитељства, да оно пригрљава и усвојава сва науком расветљенаи искуством опробана напредна педагошка начела, како би било приправно да солидарно ради с учитељством свију културних народа, који Славене признају потпунце равноправнима на просветном и културном пољу." Да би потписани одбор на скудштини славенских педагога могао бити што вернији тумач назора и жеља српских учитеља и педагога, позива овим све српеке учитељске задруге, учитеље и педагоге, да му писмено своје мнење о горњим питањима и одговор на њи што скорије саопште. Писма се имају упутити на управитеља срб. учитељске школе Сомборске Н. I). ВукићевиБа или на проФесора исте школе г. Миту Петровића. Из I. седнице привременог српског одбора за скупштину славенских педагога, држане 29 априла 1873 у Сомбору.*)

ИЗ ПРИРОДЕ. Рђа на житу. На усеве наше, на име на разне врсте жита, хоће врло често да падне рђа, као што се то ево и ове године деси. Сваки ратар, који ради земљу, зна за ту рђу, али не зна сваки, шта је управо та рЈ)а, како и на који начин она постане. Шта је рђа? Учени људи испитивали су и разматрали су р|>у ту са сваке стране. Па шта су нашли? Нашли суто,

* Уиољавају се славна уредништва: „Школе" „Панчевца" да овај позив горњега одбора обнародују.