Глас народа

148

да р$а није ништа друго, него просте гљивице, врло сиБушне, а разнолике. Гљивице те нападају особито оне биљчине делове, који су зелени. Ииа их дакле по највише на лишћуи на стабљици, а има их ина зеленим цветним омотачима. Гљивице те почну се хватати по најпре на оним листовима, који су са свим при земљи, па се онда одатле шире даље по биљци. Не рашире се оне на један мах, него мало по мало. Кад се већ настане на доњем лишћу, онда се прихвате стабљике, дочепају се осталог лишЕа, које стоји на више, док на послетку не доспеју и до самог влата. И тако мало по мало настане се на читавој биљци, од корена па до врха. Како постаје р^а? Лре, него шхо одговоримо на то питање, ваља мало да се обазремо на то како се биљка храни. Као и свака животиња, тако исто и биљка мора да једе и да дише, да би се одржала, да би живела. Обичне наше животиње имају за јело уста, а за дисање нос. Код биљке није ни једно ни друго. На место устију има биљка корен, на месхо носа лишће, само што у биљке није то баш са свим тако разлучено, као што је у животиње. Главну дакле храну прима биљка из земље, кореном. Кад корен усиса храну, онда та храна иде даље кроз цело стабло. Шхо је потребно за живот биљци, то онаупотребиза се; штојој није потребно, избаци на пољекроз шупљике, које се налазе по целом стаблу, а особито на лишћу. Кад је лепо и постојано време, онда то примање хране и избацивање непотребних делова кроз шупљике бива по све правилно. Али чим се време нагло промени, нестане одмах све правилности. Сок, који треба да храни биљку, поквари се, шупљике, кроз које биљка треба да избацује непотребне деловс, заптију се. Биљка се разболи исто тако, као и човек, кад назебе. Та нагла промена у времену, узрок је, што се запате оне гљивице. Покварен сок потхрањује те гљивице или у право оне баш и постају из тог поквареног сока. Што неки мисле, да р^а долази у биљку из корена и из земље, то не може бити. Кад би то било збиља тако, онда се рЈа неби налазила само споља на биљци, него би пробила сву биљку скроз и скроз, а то није тако. Рђа зависи дакле само од времена и ни од чега другог. Еад је с почетка у пролеће топло, па онда на један мах захлади, као што је то и ове године било, или кад је спочетка хладно, па онда на један мах затопли — ево ти р^е у застопце. Како се време особито у пролеБе тако нагло мења, то и има онда највише рђе. Г$а напада особито слабачке биљке. То се може још и по томе видети, што на житу, које расте на бреговима (1500 до 2000 стопа изнад мора), нема нихада рђе. Биљке очврсну на таквим бреговима, на

којима је ваздан хладније, па не могу тако лако да назебу. То је по богу као што човек, који је вазда на пољу, те је навикнут на зиму и на сваку хладноћу, не Ее тако лако назепсти, као онај мекушац, који би вазда да је око топле пећи. Особито шкоди биљци р!ја онда, кад падне на сламку и на влат пре цвета, за време цвета или одмах после цвета. Зрна са таквог влаћа, на којима је било рђе, нису ни најмање шкодљива за здравље, само што су мања и лакша. (А.)

, СА БЕЧКЕ СВЕТСЕЕ И310ЖБЕ. (Друго писмо.) У Бечу 6-ог Маја. Докле се у бечком пратеру из дана у дан све више дотерује сјајна слика људске радиности, дотле се у дворанама бечке берзе разви ових дана жалосна слика радње, која сене оснива на привреду, на радиност, него се хвата за готованство, за спекулацију нату5у штету, за „лези зебу да те једем." Бечки спекулантиосрамотише Аустрију, која хтеде да изложбом покаже како је силнаи јака, јер берзнн похрес и пропаст показа, да је у Аустрији пуно трулежа, који се сам у себи разједа. Да су са берзанске папирне спекулације пападали само лакоми и пустоловни спекуланти ни по јада, али ти несретници знадоше уловити у своје мреже многог солидног трговца, многог раденика, многу штедљиву породицу,која поверитимспекулантима сав свој иметак. Спекуланти попадоше па један јурну себи тане кроз главу, други скочи у мутну воду, неки побеже у неповрат али авај икуку ономе, који са њих до^оше до просјачкога штапа. Сада се ти сиромаси бију у прси и виде да није спасенија на коцки и на лутрији, него дајеједина сигурнаоснова благостању ради штедња. Немасумњедајеовај догађај на берзи од грдне срамоте по земљу а од црне штете по саму изложбу. Изложба тек постаје и ако тако споро иде посао око довршивања, таман Ее у половици месеца Јуна бити готова. Кад човек уре у њу, још му све изгледа да је на неком чивуцком „тандлмарку." Од радше око намештања, од силних неохкованих сандука о које се спотиче човек на свакоме кораку, проре човека воља да гледи и оно шхојевеЕ гохово. Нема јошни једне земље која би била сасвим готова сасвојим излогом. Охуда је да се и саме бечлије не отимају да посеЕују изложбу. Ево је скоро три недеље дана како је овај велики светски вашар отворен, па тек га је посетило неких 170.000 посетилаца. Да је издожба готова више би ушло гледалаца на дан него шхо уђоше досада свега. По томе се може веБ сада у напред израчунати, да Ее изложба више кошхатн, него што Ее донети. Тешко да Ее бити н оне моралне добити од ње, којој се надаше. Веле да на из-