Глас народа

149

дожби треба да свет учи напредак човечанства. А ко да учи? Дад они који га веБ знају из књига и путовања? Не, велика маса сваковрсних раденика. Таман је у нас раденик у том стању, да може подмирити трошак око скупе улазнице и прескупог бечког живота. Рекао сам да је Аустрија хтела овом изложбом да локаже своју снагу и моБ, да предочи целоме свету, да после Лондона, Париза долази омах Веч. Особито хтедоше аустријски Немци да покажу, да су они привредни и произзодни живаљ уАустрији и да је култура у рукама њихове народности. То су аустријски €ловени зарана осетили, те су с тога и Чеси и Жоравци и Словинци били равнодушни према целој изложби, и нису послали у њу своје излошке. Према томе природно је да СрбиЈа, Црнагора нису хтеле да принесу перце, којим Весе Турска закитити а Аустрија подичити. Све да је изложба веБ довршена, има она својих великихмана. Аустрија је у њој заузела највеће земљиште али нико јој не би замерао, да га је имала чиме достојно испунити; али уђи само у велику ротунду у дотично оделење Аустрије, па Беш се од чуда упрепастити, колико је место заузео аустријски сапун, палидрвца, колики су простор покриле обичне гвоздене Фуруне. И Угарска није могла да седи с миром, засврбело је и њу да се окити ту^им перјеи. Познатоједа је ма^арска домаћа раденост врло саромашна. Марари умејуда праве понајвише Иупе икрчаге. Да не би били постидни са те своје сиромашне радености, веле, да су покупили по Славонији ћилимова, везова и других рукотворина наших сељана и да су их поређали у своје оделење. Троједницу је послужила лоша срећа. Да ли случајно, да ли хотимице, пропао је најлепши део изложених ствари из српскохрватских покрајина од непогоде времена. Нема сумње да ће источне државе Турска, Персија, Еина, Јапани Мисир бити најзанимљивији део изложбе. У западних држава влада. потпомаже поједине производнике да учествују у изложби о њиховом трошку; на истоку пак где није лична радња толико развијена, узеле су владе куплење изложака у своје руке и на државни трошак. Ко год је рад да види целуизложбу, тај нека се закане амо концем јуна, док све не буде готово, јер одважити се амо на толику скуиоћу, а гледати само, како се већина изложбе ре$а и намешта, није вредно.

БЕЛЕПШЕ 0 СВАЧЕМУ. 42. Против гусеница. Др. Шиит апотекар у Еденкобену приметио је у својој баштици да су гусенице побегле са једног шпалира, које је попрскао смесом сумпоркалиума. Почетком јуна 1870 учини он покушај са воћкама и то с јабукама, на коју су биле напале гусенице тако да су их готово сасвим обрстиле. Исти апотекар узео је једну стару прскалицу (ханд-

шприц) сунуо је у сандукјојна један део сумпоркалиума 500 делова воде, па је том смесом прскао сваку воЕку и то тако, да се је један човек успео ме$у грање па је прстом запушио пола руие штрцаљке и тако прскао спљоштеним прском по грању. За два дана испрскаше људи 35 Фуната сумпоркалиЈума растопљеног у 500 струкоЈ' количини воде на 250 воћака и на сваку воћку доре трошак 8 нов. Одмах поеле првог прскања спустише се гусенице на концима доле и нестаде их. Воћке озеленише наскоро поново и добише ба кратко време ј'ош једрије лишће, но што су им га гусенице биле оОрстиле. Вредно би било покушати ово сретство и у нас. Сумпоркалиум знају можда под немачким именом бсћте&Пећег. 43. Сир у Америци. Да се види како грдно расте производња сира у Америца саопштићемо неке статистичке податке о томе. Год 1853 извезли су Америчани један милион Фуната сира у Еаглеску, год. 1870 исвезли су 7 милиЈ 'она Фуната. У самој држави Њујорку има 1000 Фабрика за сир које сире млеко од 250,000 крава. Сада нроизводе све уједињене америчке државе 100 милиона Фуната сира а од тих извозе 60 милиона Фун. Енглеска не иЗвози више од тримилиона Фун. а Холанд који је некада највише извозио не извози сада више од 25 мил. Фуната 44. Рудокопи у Русији. Новине пишу да је Русија најбогатија земља у рудама. По званичном извештају има она сада рудокопа који раде: 1126 руд. злата (највише у Сибиру) 6 руд. плат ине, 26 рудок. сребра и олова, 71 руд. бакра, 1283 руд. жељеза 6. рудок. цинка, 1 руд. кобалта (у Еауказу) 2 руд, арсеника, 1 руд. хрома, 192 руд. угљена и 4 руд. камене соли даље 772 извора наФге и петролеја. Лавнице у којима се те руде лију и израђују има: 2кузницеза новац, 2 ливнице за злато, 10 за сребро и 39 за бакар, 164 топионица железа 214 ковница за челик, 4 за цинк, 1 за кобалт и 1 за цин. У рудокопима, ливницама, ковницама и топијоницама раде 154,197 око племенитих метала, 69.186, а у солницама 40,000 свега дакле 263,383 људи, 482 парних стројева 2223 водених точкова а то преставља укуану снагу од 56,255 коња. 45. Корзички восак. Острво Еорзика производи више воска него ма која друга земља у Европи. У старом и средњем веку плаћали су тамо становници своју порезу воском а производили су још уз то тушта воска. Пошто се зна да се петнаест пута више меда добија него воска, то корзичани производе сваке године својим цветућим челарством неколико милиона Фун. меда.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. — У Н. Саду 12 маја. Време је промешвпво, час је хладно и кишовито час се опет изведри те је топло као у лето. Еема дана кад не би прскала киша. Извештаји о усевима још су повољни. истина да се туже на рђу али рЈја се ноказује дојако