Глас народа

150

«амо На листу шеничног класа. па не могу да одене Еолика Ке бити штета отуда. Репица се добро развија и ако време остане угодпо. започеће за две недеље рађење. Вода је јако надолазила сад је ударила нешто мало натраг. У прошлу недељу имадосмо велики вашар алије било слабе проТје. само што су Чивути мало живље куповали кон>е. Житна радња. Извањски тргови држу се врло чврсто. На пешта.нском још не могу да прегору берзанске ударе па нема новаца. Пуђено је доста али је слабо купаца те су цене са 5—10 новч. попустиле. Целе недеље једва је прометнуто 60.000 пен. и то су купили млипови. Коннем недеље остале су цене: 86 №. 7 ф . 85 нов. — 8 Фор.. 85 7 ф . 75—90 нов. 84 6?. 30—45 н. 82 и 7 ф . 60—75 н. 83 П. 7 ф . 45—60 н. 82 <П, 7 ф. 7 ф . 20—30 н. Раж је скочида еа 10 нов. стоји4 ф . 55—6о по 80 Јечму је стпра дена. Зоби те продато до 15,000 меца,за потрошак по 1 ф . 70—80 по 5 М. Кукуруз банатски 3 ф. 40 —45. пештански 3 ф . 35—40 н. Радња са свпњама. У Штајнбруку је слаба радња. теје дена ударила са У,—1 нов. натраг. Дене су: угарске и српске лаке согте 30—30 1 /, н. 400—450 <№. 29—29V 2 нов, штакле 28'/ 2 —29 1 / 2 . Од задњег извештаја остало је у оборима 61, 28 ком. од тада дотерано је 9740 ком. а продато је наразне стране 7260 оетаје дакле још на тргу 61.960 од којих 16.870 у акцијоним оборима.

В§Д1М»1, ШТА НАРАДЖ СЛАВИНА! приповетка из живота. Написао Панта Поповнћ. I. ЈГовпа (ЈГавренгије) Еускалов био је нестит човев. Ловра Втскалов био је паметан човек. ЈГовра Лускалов био је увек честит човек. Да ннје кадкад лудог вина, био би Ловра Иускалов увек и паметан човек. Како је Ловра Ћускалов био честит човек, кад су у љеговом селу кнеза бирали, он бн главом кнез био, он — и нико други. ВеЕ су два сокака кућа по кућу викала: Ловра Вускалов, Ловра Иускалов и господин солгабиров домину намигнуо, бадава ће трећи сокак долазити, Ловра ћуекалов остаје кн р з, кад Ловра ћускалов упаде пијан трештен у варошку кућу, упаде и рече господину солгабирову, рече али шта рече, то ни сам солгабиров, кош се на те речи онако страшно разљутио. ни сам Ловра ћускалов, који се на вику солгину убезекнуо — незна — само опет сво село зна, да |е г. солгабиров Ловри ћускаловом на то одздравио: напоље крме једно! Но манућемо се кнежевства Ловрина. Вио је он кад је трезан, кнез и без општинске куће, имао је он красну кућу своју, имао је лепу марву своју, имаоје он ваљану чељад своју. Имао је он коме заповедати и имао га је ко слушати, па може ли он шта, кад су га и онда слушали кад он заповедао није. Бирташи су доносили и кад он искао није. Еј па бар да су доносили; него су односили и кад су доносили, доносили су једно а односили двоје, доноснли вино, а односшш памет и новце. Али шта

ће Ловра кад тако јако славину воле. Нетреба да пије, само нека омириши вино, па се ома изгуби, одмах се врпољи и разметне као добар коњ кад му у сватови поднесу под ноздрве бокал с вином — па дај вуци! Вина, вина је волео наш чика Ловра, као онај земунски бећар што је у опклади с господарем једним за аков вина скочио о светом Николи, кад лед већ у велико Дунавом хуји онако обучен с лађе у Дунав, па кад су га запитали, де би он то учинио?аоним одговори: Та нека се неопклађа . . . . му за вино; јер с неба ћу скочити за аков вина. Него да се манемо кнеза и солгабирова, бећара и господара вина и бирташа, да убијемо црвена врапца, па да почнемо праву приповетку: — Дакле овако је било: Ловра ћускалов био је свечар о светом Вартоломији. Светац тај пада на четир дана пред Видовдан. Био је дакле леп летњи дан, кад је Ловра ћускалов у очи Вартоломије ујутру отишао с пуни коли ране у варош. Жена му је наручила да се незалије и онјојје рекао да се не боји. У вароши сврћао је Ловра код „Славине." Бирташ у тој крчми био је Маџар, бирташица Српкиња а господар од куће Шваба. По намештају у бирцузу могло се познатидатри врсте господара има у једној кући. За љубав тих различитих гошодара долазили су и различите вере у крчму. Ва љубав крчмару долазили су Маџари, ради крчмарице Срби а ради газде од куће Швабе. Ту је у једном крају било два округла астала и око њих столице. То је шпапски крај. „Фетер" воле да је „нобл" пије на по сајтлика али прождере десет ока. У другом крају је зелен астал и зелене клупе. Ту седе Маџари. У таЈ зелени астал упире плаветни астал. То је српски сто. Дуварови су у крчми сви излепљени са Фигурама. На дувару код швапских астала ту ти је једна Фигура како је шустерка отерала мужа варјачом под астал а он се и испод астала Фали : нека знаш ко је газда у кућа, смеш идиш под астал, ту ћеш видити како је шњајдер узјашио на јарца, ту ћеш видити како се на ветрењачи сипају у кош бабе а излазе на шиповку девојке и све тако којешта. — Швапско је царство, добро им је, па им је до лудорије. Чедо маџарска астала има такође различитих слика. Ту свирају цигани и прате се сватови. Ту чува чобан овце а кува се паприкаш. Ту је село ту пустара. Ту министар ЛоњаЈ зида жељезнице, ту Ружа Шандор напада на поштанска кола. Ту јекрунисање краља Матије; ту битка код Вилагоша и т. д. Маџари су нешто добили, па имају каде и играти и певати, имају каде и красти и политику терати.