Глас народа

151

А чело српског астала само је једна слика. сгака боја на Косову!!! За плаветни сто сео је и наш чика Ловра. Онје у првом амбару изручио своју рану, одмах онако с пута. Десет новчиба мање или више цо мерову то много нечини, овако је бар човек салт, па одмах изјутра може пазарити, па куЕи. Тако је чика Довра говорио али није творио. Еод чика Ловре прво је намирити себе па онда свршавати посао. НајпреЕеда вруштукује, па онда да пазари. Сео је дакле за сто и запитао је бирташнцу: има ли што са вруштук? — Има, сад Бе бити јагњећа паприкаша, одговори бирташица. А, то баш имам радо, па једну олбу црна вина мештер ракије, и онако је свуда та смрадуша шпиритусара. Чика Ловра доручковао је и пио је вина. Доручак је мало подужетрајао,дајебио светацвећ бипотреби пут у цркву звонило. Олба је веБ два триред путовала од келнераја до његова астала, тамо празна а, овамо пуна, кад упадоше с виком и псовком три грошићара у крчму. Јога док су пред врати крчмарски били, чула се нека опора масна вика, као да се пиљарице сварају. Еад уроше у крчму тераше они и даље занат свој. Посвгфали се беху код „Шарана" око кецева и сад се догонише до „Славине" да сврше распру. — Ти си однео мени педесет банака, па сад ни олбе вина, продера се Марко грошиЕар на једнога друга свога. — Та с мојим прелази стотину, прихвати други, и изману да Ее песницом онога на кога се Марко продерао био. — Немојте брађо тако! кад вам је жао баш а ја ћу вам дати вере сваком по десет Форината, па да пишемо на креду, па ћемо даље, те, ако ]а добијем ви Еете ми бити дужни. ако ви добијете, ја ћу вам дати готове новце; не жалим нека оде и моја стотинарка, тако ми је сад криво. Погодише се и посадише сви око астала чика Ловрина. -Чика Ловра био је у мдмачко доба војаком у гарнизону у Земуну. Зна и он очи бројати. И он се примаче. Еарташе се на креду и карташе. Онај, на кога би вика при уласку изгуби Форинту за Форинтом, а она друга двојица добијаху наизменце. Чика Ловри удари кисела вода на уста гледећи како она двоица добијају. И он би мето у визу, али да је на крајцару; али ови играју на: виза сексер а два бесер, па неће друкчије да га приме. Најпосле присташе да буде виза две новеабесер четир и пустише и чика Ловру у друштво. (Наставиће се.)

Р А 3 Н 0. Проклето дугме. У Аиерици је нзумела једна госпа дугме, које треба само да притиснеш ма на Еоје место одкошуље илн хаљине па оста тамо, баш ко да су га вредне женске ручице пришиле. Еад зачуше женске задруге за овај оштроумпп изналазак те госпе, писаше јој снлесију писама; укојима јеевоовако проклињу; „П онакојеотео маха луди обичај. да се ретко ко жени и ко се жени тај се жени само за то, да му има ко да пришива дутмад на кошуљу а ти несретна жено, ето учини сада с твојим дугметом да је човеку зкена излишна. Тешко тебијер док је света и века проклињаНете милиони удавача а девојачка клетва је најужаснија." Швајцарска. Мада али слободна и папредна Жвајцарска шиље на Бечку изложбу 300 учитеља и 600 раденика о државном трошку. У Бечу је тога ради узела две куИе под кирију, у којима Ее стаповати по 15 дана до 100 Швајцарских учитеља на именце кроз два месеца дана. О скопчавању жељезничких пруга српских са угарским и турскии, јављају Лојду, да се с тим питањем веЕ од неколико недеља занима српско министарство комуникација и да су предрадње, у колико се односе на скопчавање с угарским пругама, веН готове. Дотична погодба с Аустро-Угарском скорим ће се склопити, јер у свима тачкама постигнута је с обе стране сагласност, само је још једна тачка остала нерешена, т. ј. где ће се скопчавање предузети. 0 томе ће имати да се посаветује једна мешовита комисија. Еао што се говори, влада угарска послаВе скории једнога свог пуномобника у Београд, који Ке погодбу потписати. Што се тиче скопчавања Срискихжелезница с турскима, та ствар још није свршена и мисди се о њој двојако. Једни веле да Ве сам Рисгић ићи у Цариград да радп на скопчавању код Алексинца, други пак веле да је и Андрашија у том питању обећао подупирати Ристића. Изван сваке сумње то је, да ће овогодишња скушптина ово питање коначно решити, а онда се ни српска влада неће затезати с концесијом, „Панчевац" нипге: У петак око три сата после подне имадосмо прилику да посматрамо један величанствени природни појав, који се у нашим пределима врло ретко указује. На северозападној страни хоризонта густ црн облак беше застро небо, а посред облака и полазећп непосредно из њега савио се у облику полудуге водени стуб, који је комуницирао с водом у Тамишу или можда у Дунаву. Диван је то призор био! Водени стуб јасно се видео, и изгледао је као какав стаклени олук између неба и земље, кроз који се јасно могдо видети како вода струји горе доле. Стуб је изгдедао јасно беле боје, а облак је за њим бпо црн и густ, па се с тога све видело разговетно. Стуб се кретао с облаком заједно од севера к западу, и после по сата почео је мало по мало нестајати губећи се у правцу од воде к облаку, док на нослетку са свим пе ишчезе у облаку. ВруЕина је за то време била необично ведика. Тек два три сата после тога спусти се грозпа киша која је од тог доба па до јуче пред по дне као из кабла падала. Водени стуб зову у немачком ^Уаззегћозе. „Нове Тамишварске новине" пишу за проналазак, пгго га је г. Марковић Србин, зубни декар у Тамишвару, пронашао ово: наш суграћанин г. зубни декар др. Марковић, добио је на свој проналазак особене справе за наркотизирање при хирургичним операцијама привилегију, и пре неки дан достављене су му привилегијске исправе. Г. Марковић, кога је проналазак у медицинској преси, н при практичној примени од стране стручњака како у Бечу, тако и у Тамишварским грађанским и војпичким болнвдама признање добио, посдаће исти на бечку изложбу — где ће његова справа у Х1У групи (за научне справе) изложена бити. Фабрикација и продаја за лекаре занимљиве справе поверена је лондонској кући С. Азсћ & бопв у Бечу. волцајле Л? 27.