Глас народа

155

се гдекоји необичном суровошБу према својим питомцима — шегртима — одликују, тако,да је веЕ ушло у пословицу, да мајстор шегрта зато туче и злостави, јер је и он као шегрт тако прошао. Но онако се често и ви!)ају зле последице таквога поступања, а то ткм више, ако они, који су у таковим приликама, показују еажалења, као што то често бива, е ондаје онај који казни, обрао бостан, што се тиче поштовања и љубави. Па још кад се кажњеном подсмевају и свете, као: »тако ти треба," „ниси боље ни заслужио: " „не ће му бити ни врага " „изео је тај више батина него леба" и т. д. овда је сигурно да таков мученик ни на што друго не мисли, него како да се освети свом мучитељу и тако се нехотице подрањује освета у човеку још од малође. Други опет, осетљивије нарави, остану за навек тужви и жалосни (меланхолични), а има врвмера, да су себи тадова деца и живот узела, као што се десило са једним дечаком, што су гачешће пред комшијама тукли. Шго је дакле најглавније, такове казни не поправљзју човека, а као што рекосмо још у почетку, цел је сваке казни да ноправи; само тирани сурови, пакосни, казне и квње децу да срце Ескале и да својој страсти задовоље, па онда уживају кад виде како им се снрома црвић од бола преввја. Ал не ваља тако! Јер какоЕе се подиЕи такав, како Ее онстеБиуздања у себе самога, од куда Ее он према своме васпитатељу наЕи љубави, која Је најбољи нзвор поправке? Дакле сваки паметан родитељ, васпитач, једномречи сваки паметан човек, треба до се клони т а к о в о г кажнења и мучења, као што напоменусмо, јер тиме се вређа светвња породичног живота. Та шта се пута завади њежна мати са суроввм оцем, што је овај сина на мртво име истукао! Па какве успомене остављају такови призори у мла^аној душн неразвиЈеног још човека? Казна и награда, када се врше у тишини и разумно у породици, могу уродити дивним ПЛОДОМ; иначе постају опасне и шкодљиве. Људи, који о тим стварима разбирају, у томе ое потпуно слажу, те веле; Кад с е дете казнр, не треба никаквих сведока; учитељ није пандур, и препоручују, да децу нетреба телесно казнити пред осталом децом и 9 а Ч има > јер ови гледајући ту^ бол, и сами отупе, и они у својој детињској * узбу^ености мисле да је казна млого већа, негошто ју је дотични друг им заслужио. Кад казниш дете, не ругаЈ' се његовом болу, мадајекакомален, већчини своју дужност озбиљно, више жалостивоКазнигамирно идо стојанствено на само, не целом свету на видику. А још ако се родитељи према малом грешнику покажу срдити, ожало шћени, потрешени, ако се слабо с њим разговарају, па све то тачно и доследно раде, онда ће тим внше користити и постићи него противним начином. Укор,

опомена, у четир ока, па кад је од срца, кадра је више учинити, него све друге казни. **

ИЗ ПР1Р0ДЕ. Како је постала земљана кора Ко је иоле посматрао земљу на којој живимо, ма само у својој најближој околини, могао је опазити да земља није једнака по облику и површини својој; — а ко се осврнуо и по даљним пределима, могаоје тунеједнакост још боље уочити. На неким ј е местима земља сасвим равна, на другим опет осута ситнијим хумкама и брежуљцима, дочим неки предели показују — читаве низове таких или виших брежуљака, брегова, читаве горе и планине. Ако се окренемо питомој БачкоЈ' нема скоро предмета да нам око на њему застане, све је скоро непрегледна равница: а окренимо се само од Вачке, пред нама је ред високих планина и гора кићенога Срема. При такимпојавама нехотице се човек запита: шта је то? од куда то? Како је у опште постало то, по чему ми ходимо, како је постала земљана кора? На тако питањемноги од нас слегне раменима, други опет подуже премишља без да знаде да си одгонене ту загонетку. И ми ћемо сада да се позабавимо око тога,гледаћемо да одговоримо ма у колико на то питање. Од када се знаде, да имаде људи, претресана је та ствар, па ма да је до данас прохујало силесија година, опет није сасвим на чисто изведена. Пошто ту нема никаквих сведока, људи су учени нагаЈјали на различит начин,како ј 'е могла постати земљана кора, и гледали су да та нагађана буду што ближе вероватности; такосу проучавањем целе природе око нас, проучавањем закона који још и данас владају земљом, постале различите предпоставке (хипотезе), па таком се предцоставком хтелодапротумачи постајање земљине коре, таких нредпоставака било је тма божији, неке суимале бар нешто налик на истину у себи, дочим су друге се јако огрешавале о здраву памет. Од оних бољих предпоставака има једна која је најближа истини и које се данас највише научењака придржаваЈ "у, а та Ј 'е ова. Мисли се да Ј "е садања наша земља била у почетку у с и ј а н а густа течност као А као ђуле стога, што се и данас види на свакој капљици воде и ма каке течности да одма постане куглицом чим се на миру остави. Али земља није у таком стању остала. Као што се и данасвиди, дасе предмети оладе, смрзну на ладноћи, тим што пуштају из себе топлоту, јару, тако се то збило и са земљом. И земља је као усијано Јуле или боље усијана поморанџа, у сред васијоне, која је од ње свакако хладнија била, морала да губи по нешто од своје топлоте, јаре, те се на врх ње нахватала тврђа кора, исто као што се на леду или другом чем ух-