Глас народа

164

вама, за које прости људи не знају и тако лако заблуде; а варалице којекакве и непоштељаци беру отуд хасну. Еао што рекосмо, свашта мора имати свога узрока, треба га само тражити; аи кад се кадшто рси, да га не можемо одма да на^емо, имајмо увек на уму, да га мора бити, и да Ее му се ући у траг, а пре а после, и често сасвим случајно. Да би се дакле деца онако одгајала и васпитала као што иште здрав разум и природни закони, пре свега је нужно да се сасвим престане деци приповедати о будалаштинама и којекаквим празноверицама, које дечији и онако слаб дух помрачују и збун.ују; да им се никад не спомиње, да се икад о томе и приповедало. Већ децу треба забављати лепим моралним приповедчицама. било из повестнице, било из обичног живота, и баснама из животињског царства; особито им треба простим и разумљивим начином тумачити природу и њене најобичније појаве, као: ветар, олујину, грмљавину, севање, кишу, тучу, снег и т. д. па им разјаснити узроке. Ако видимо, да се деца уплаше од какве изненадне лупеилииначе каквог необичног шушња, треба им одма растумачити узрок, па ако је могуће, одвести их на место, да се сами увере, да им је страх био узалудан. Треба навикавати децу, да остану у зече усоби без свеће, да се не боје мрака, као што опажамо код деце, те отуд бива, да не смеју у вече без свеће да изиру из једне собе у другу, па још као одраслији несмејуда спавају сами у соби. А да би родитељи и сви они, којима се децаповеравају на васпитање и на чување, такове ствари разумели, треба да се држе и марљиво читају књиге и листови, који доносе разне поуке о стварима које споменусмо, па Ее се поред пажљивог посматрања сваки лако моБи уверити, да вештица, аветиња, разних духова, и како се све те глупости зову, нити има, нити их је икада било, нит их у опште може бити, јерби то било неприродно, а штогод је неприродно, не може постојати (н. пр. мртав човек да ходи и говори и т. д.) Тако 1е се разагнати онај густи мрак, који обузима човечије духове, и људе из пукога незнања и глупости одводи на странпутицу иунесреНу уваљује.Нека дакле за навек мутнавода носисвеђаволе, вилеивештице, бауке, гвоздензубе, вампире и вукодлаке, те бесмислене породе узбуђене и надражене човечије душе и нека пред светлошЕу науке исчезну све те аветиње, као што нестаје мрака, кад са истока сине јарко сунце. * %

СЈШЕЕ 13 ПРЖРОДЕ. I. Први поглед на звездано небо. Је ли драги пријатељу, да је природа — чудна, пуна смисла књига, која стои широм отворена пред нама и у којој ми сви можемо да читамо; али у исто је '

доба и таман рудник, који скрива у својим гојним недрима огромна сакровишта, о којима човек ни сањати не може. Разумети ту књигу, знати та сокровишта могу упоредо мало њих. С тога ваља да учимо, да можемо и ми разумети како ваља ту књигу, да и ми знамо та богата сокровишта — да не останемо слепи кодочију. Па и ми смо ево наумили да „Сликама из природе" износимо поштованим читаоцима „Гл. Народа" низ поучљивих и занимљивих чланакаиз природних наука. Ми их намењујемо нарочито нашој омладини од 7 —14 године, која и онако немаваљаннх популарних књижица из природних наука за своје почетно, управ рећи основно образовање. Знање природних наука свакоме је од преке потребе, а нарочито нама — као кора хлеба. Без знања природних науканеЕемо моЕи ни за педаљ у напред се маЕи, А како у нашој књижевности нема готово никаквих преведених капиталних списа (за одраслије) или што има, могли бисмо их на прстима избројати, а о ориђиналима не треба ни зборити, зар Ее моЕи оваки популарни чланци колико толико попунити ону празнину, која се јако осећа у нашој књижевности. Науке у опште, а природне науке нарочито имају ту дивну сврху, да улепшају и узвисе ниво човечанског и друштвенога живота, који стои у тако честом иразноликом одношају са природом, и ако оне промаше ту лепу сврху, онда Ее то реЕи да су промашиле и своју праву цел. То су признали и наЈвеЕи умови нашега доба, који се с правом за прваке у науци узимају, као што су Хекел, Хелмхолц, Дибоа Рајмонд, Бихнер, Тојндал и многи други. Отуд се и тумачи оно њихово ревносно заузимање да предају својој публици у што може бити популарнијем облику опште резултате, које су добиди специјалним научним трудом. Заиста у природи нема предмета. који у човеку веЕма потстиче дивљење и чурење, него ли што је звездано небо. Када сеипоследње луче залазеЕег сунца сакрију иза планинских врхунаца, а китњасте долине са њиховим убавим шаренилом заоденецрна сен — ноЕ онда се оспе дубоко плаветнило небеско небројеним звездама, — небеским телима. Човек нема речи, које би могле да изразе дивоту исјајност њихову. Он накако и нехотице погледа на њих; а они опет у вечно младом сјају, у тихом, торжаственом спокојству мирно броде над њим, баш као да их се ни најмање не тичеземља и људи на њојзи. Човек осеЕа као да га нека чаробна веза везује са овии светлим телима; груди му се бурно надимају, а дух му се губи у безконачности. Ну то неје доста човеку. Он хоЕе нештовише. Он хоЕе да прочита огњевит натпис на небесном своду, хоЕе да продре у дубину стварања и да протумачи себи Језгру тих светова, што се онако небројце осуле, по небу. Он хоће да зна шта су управ ти светови, из чега ли се састо]'е, нашто ли су, да ли само рад