Глас народа

165

лепоте, да поублаже ноћну тмнну, у ком одношају стоје они једно с другим. Све то он хоће да сазна. Па једва пренувши се од слатких машта, у којима му Је дубоко потонуо поглед на звездано небо, он сад тек почиње да посматра, упоре^ује, проучава. 1 одо тог тренута зачеђује сеу вему астрономска наука. 1ајд' да узмемо да је једног од вас случајно затекла ведра летња ноБ на сред поља. Па је ли млади пријатељу, што видиш? Око себе — пријатну, топлу, ноЕ, над собомнебо се небројеним светлим телима — звездама. Је ли да Вети небо изгледати као необично широк плавичаст свод, и да се ослања на крајње тачке нашег видокруга. Чисто би помислио — хе, да се сад тамо ко год деси би га заиста руком дохватио; па онда, као да су на средини те огромне полукугле приденуте звезде, би рекао прави златни карамФили. Па једне од њих имају тако јак сјај, да им нема равног на земљи. Друге пак сјају више скромнијом, тишом светлошћу, — немају тако силне зраке као оно прве. 1 неке пак, а таквих је већина, сјају са кудкамо сдабијом светлошБу, па све акоијош можемо видети. Напокон, из невероватне даљине небесне са највебег дела тих светова долази нам тек само веома бледо светлуцање. С тога дакле, можемо да узмемо, да нису звезде на небу разре^ене као на каквом заравњу, него редимице, једне даље, друге опет ближе. А који одвас има, што но наша песма вели „соколово око," он Ее свакако видети да и звездана боја, или боље рећи њихова светлост није код свију подједнака. Истина бог, да махом звезде светле белом или жутом светлошћу, ну припазите мало боље на њих, и ви Еете видети да неке од њих сијају црвенкастим, неке опет плавичастим, златним и најзад зеленим лучама. Па онда шта ћете још видети? Свакакочини ће вам се, као да су те звезде разбацане по небу, онако надохват, без икаквог реда; чини ће вам се, е су једне сасма усамљене, друге опет да су се искупиле у г омиле — групе, — а на једном делу неба, тако званој кумовској слами имаихтакомного, итако у близо стоје једна до друге, — чини вам се да је каква чврста маса, која је као какав широк, светао појас опасао вас небесни свод. Вами се, дабоме, чини спочетка кад погледате на звездано небо, да је оно савршено мирно и непокретно. Е, а ко би се у томе сумњао? рећи ћете. Ну да видите, наука је са свим противно доказала. Она је доказала, да је то само оптичка обмана. Ада вам то докажемо, што мало час споменусмо, ево ћемо навести најпростији доказ. Ако тачно запазите наземљи ма какав предмет, узмимо на прилику врхунац какве планине, или какво високо дрво, врх какве куле, а над коима ћесијати каква звездица. Сад, врнитесе истом предмету након четврт сахата и ви ћете ви,дети па је се она звездица нешто мало измакла од

онога предмета, и то, — у правцу с истока на запад, Баш као, но и сунце, које се рара, обави свој пут по небу и залази, исто тако и вас небесни скуп звезда рара се на источном хоризонту, мирно и правилно иде преко неба, и најзад спушта се на запад; и тада их више не видимо, оне су су сакриле иза хоризонта — видокруга —. Па и сутра на ноћ оне ће се на истом месту источног небесног сводаи опет показати, и то, у исти сахат и шта више у истом ће реду обавити свој обични пут. Врло је природно да ћете помислити, е су се сакриле испод земље док их опет не видимо. Та ето рекли бисмо, да сеи сунце, месец и звезде за двадесет и четири сахата обрну око земље с истока на запад, и да се притоме обртању њихов узајамни одношај ни најмање није променуо. Ну при даљем и пажљивијем посматрању, ви ћете видети да има изнимак у том општем току звезда. Пре свега, ви ћете видети да неке масе звезда северног небесног свода скрећу у том одношају. У нашем покрајинама ове звезде нити кад залазе нити се пак рарају, него изједна описују над хоризонтом кругове, тако да се виде час више а час ниже, час опет у страну од извесне тачке, коЈ 'а остаје кроз целу годину непроменљива. Сад ако хоћете да се упознате с небом како ваља, онда треба добро да запамтите ту тачку, и она је средокраћа — центар —око које се обрћу на први поглед све звезде. А што су оне бдиже тој средокраћи, тим су мањи кругови, које оне око ње описују; што су пак оне даље, то су и кругови већи. Ту важну тачку крстили су научњаци имеком: северног светског полуса. Тај се полус означава једном светлом звездом средње величине, која се находи врло близу од њега и описује око њега необично сићушне кругове, тако, да их голим оком ни видетине можемо. Тузвезду зову поларном звездом А њу можете. овако познати: ако погледате на северни небесни свод, прво ће вам пасти у очи седамјарких звезда, који састављају тако звано сазвездије великог медведа или кола. Продужите мислимице линију кроз две задње звезде тога сазвездија, — које тако рећи изгледаЈу као точкови тих кола, — к средини северног неба и продужите је у истом правцу све даље, и ви ћете напокон сусрести поларну звезду. Она се у осталом и по томе лако даје познати, што близу ње неманиједне друге звезде, коЈа би се могла с њоме да надмеће у сјајноћи. Покретање звезда, које се обрћу око северног пола, и које нигда не залазе, даје нам повода да одлучимо, да и оне звезде које на наше очи рађају се и залазе, да и оне описују такве кругове, ну да се део тих кругова, који звезде обаве од времена заласка па до изласка, скривају се нашег погледа за хоризонтом. Исто тако ми предпостављамо, да према северном полу лежи друга непокретна тачка најужномнебу, око које ! се тако исто обрће известан део звезда, акојисени-