Глас народа

ГЛАСНДР0Д1 ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТБАРИ, ПРИБРЕДУ, ПОУКУ 0 ЗАБАВУ.

,,Глас народа" издази сваке недеље на табаку. — Цена иу је на годину 3 «ор., на осам месецн 2 Фор., на четир меседа 1 Фор. аустр. вредн. — Дониси се пшљу уредништву а иретплата и огласи админжстрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огдаси наилаћују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчића за жиг сваки пут.

БРОЈ 23, У Н0В01Е САДУ, У НЕДЕЉУ 10. ЈУНА 1813. ГОДИНА III.

УСТАВ II УСТАНОБЕ У УГАРСКОЈ. 0 важности избора посланика за земаљ. сабор. УШ. Говорилн смо о делокругу земаљског сабора. Сабор тај представља највишу власт у држави, јер он доноси нове законе а меља и укида старезаконе,*он бди како се извршују ти закони, те отуда утиче и на сам начин уираве земље. Нопоштонародбирапосланикеза тај земаљски сабор, то зависи тако ре!и од самога народа, какав Ее бити сабор а отуда и како Ее се управљати земљом. Нз овога види свако, да су избори посланика за земаљ. сабор врло важни. Само је у оној земљи народ слободан, где има права да бвуа здшде. вафдддма. адн народ усшурава себиту слободу само онда, ако при избору тих посланика има пред очима увек опште добро, не интерес појединога, него интерес сввју. Стара пословица вели: коликољуди толико глава; а то Пе реЕи да сви људи не мисле увек једнако. То се виђа и у мањим стварима, један суди овако Ее бити добро, други држи, неЕе бити тако, него биЕе друкчи]е. Тако бива тоиу великим стварима, устварима који се тичу среЕе и напретка целе земље. Они који у стварима и пословима земаљским једнако мисле ти се збију у једну странку — партају. Има ту разних странака. Они људи који мисле да треба све и сва тако радити, да смо сви, да је цео народ слободан, да слободом можемо напредовати и радити да свима и свакоме буде добро, ти се зову народном странком. Имаистранакакојеседрукчије зову, обично оно им је име за кога се или за шта се заузимљу. Сваки човек држи да је оно добро или да је оно најбоље, што он мисли и верује, отуд и жели да се све и сва уреди онако, како он мисли. Отуда се и свака странка стара, да задобиЈе што више људи за своје мишљење, да може својом веЕином на прама другој странци да изведе оно, што она мисли и хоЕе. Из тога је прироцно да се разне странке натичу и боре. Особито је жива та борба странака кадасебирају посланици за земаљски сабор, јер она странка,

која има на сабору веЕину, има отуда и власт, да све ради онако како она хоЕе и нареди, а из те странке одбирају се онда и људи, који Ее владати и управљати земљом. Нема уставне земље у којој се не би странке бориле, та је борба и природна и законита али је главна ствар, да се сваки човек озбиљно промисли, да је у тој борби судбина зомље и у његовим рукама, да важне ствари зависе од његовог гласа, да добро измери, шта је корисно по народ и по земљу, пада по томе даде свој глас. Свакоме је човеку слободно да мисли како хоЕе, сваки може да замисли ово Ее бити по све нае добро, а ово зло. Нико нема право да заповеди другоме, да мора мислити тако и тако, а никако друкчије. (Јваки је дужан да буде трпељив и сносљив прама турем мишљењу. Ради разнога мишљења нити има ко права, да другога грди, нит' да га гони, нит' да му чини каво друго насиље. Народ кад бира посланика на земаљ. сабор може слободно и безазорно да избере онога, за кога је он уверен, да Ее говорити и радити, да Ее бити срцем и душом за оно, за што су они, који га бирају, који га шиљу на сабор. То зна сваки бирач и ако је поштен и савестан човек, он и ради по томе. Бира по души ипо савести својој и нема ништа друго пред очима, него да је добро по народ и по земљу. Зло је и наопако где бирач не ради тако, где не мисли о општем благу, о општој среЕи, него се поведе слепо за другима а најгр^е је где продаје себе и свој " глас. Ко продаје своје мишљење, свој глас другоме, то није слободан човек, то није свестан човек; јер слободан и свестак човек не продаје себе. Ео се продаје ма било и заслободу, тојехула, који тргује са душом својом, данас се продаје слободњаку а сутра Ее се продати тиранину. Сваки Ее честит и поштен грађанин, који љуби свој народ и своју домовину, чим доре време бвраљу добро размислнти о каквим се земаљским сшрима веЕа и ради и неЕе се смирити, док не буде сам собом на чисто, што се хоЕе, како се хоће и куд се хоЕе. Затим Ее промозгати, који би човек као посла-