Глас народа

104:

Кнез Милан, веле, неКе иКи у Беч на нздожбу. У Шпанији се спремају да уреде савезну репубдику и да укину ропство на своме острву Еуби. Новине ппшу да нијенстнна даКе Аустрија нроменути своју дојакошњу подитику на прама истоку. Политика се та састоји у томе да пријатељује и Турској ида потпомаже мпран Јазвитак хришЕана у Турској. Освећење Хонвидске заставе у Н. Саду обавио је у прошлу недезву ардибискуп Хајналд као главнп осветитељ ауз вега очптали су своје молптве на заставу и варадински српски Фелдпатер по мораву, евангелички поп и чивутски рабпнер. 1Го дојакошвем обичају, а мал те не и по изричној наредби, ваљало је да правосдавна црква, коју исповеда веКина домобрана Да У јужно — бачком баталиону, обави то посвеИење у нашој цркви а свештеници остадих вероисповеди да присуствују тамо. Овако је било баш обратно. Администратор патријаршије имао је право, да одбије у напред тако удешено носвеКивање инрнуготовљачи те светковине могдп су само тако понизпти нравославну првву. што су командовали правосдавног #елдпатера на ту славу. Свечаност се обавила које у католичкој нрквп. којена ппјаци пред њоме. Гледалаца те параде нпјебило ни пуна пијаца. Заставп је кумовала гђа. Громан к!и Стеве (Шппте) Заке. удата за спахију Громана. Та госпођа није жалила да потропга преко 10,000 вор. да украси заставу, да даде леп ручак гостима и да почастп војнике. Али данас се п она каје. што је толико донринела тој слави. Она је сигурно мислила да Ее то бити слава, у којој ће учествоватп сви гра,ђанн у напгој домовини. Тога би и било, да нису негдашвн вуковарзкп писар а садањи мајор Рапун, н његовп једномлшљепици начпнили од целе славе католичку светковину и удесили све и сва тако, да други којине гледе укатоличком арцибискупу божијег памесника на земљи, нису могли да учествујуутој слави. При такнм славама кума заставе заузимље најпочасније место, а овде сукуму бацили готово у запеКак. упрлп су сву пажњу на бискупа Хајнаддда, н у мал му нису лизади ноге у рабољепномкоденопреклоненнју. Кад еу се о тућем трошку добро ночастпли, испратилнсуХајналда у највеИој паради на лађу а за куму ппко ни абера. Овај неделикатан поступак према првој и најглавнијој личности на тој слави. крсти сваки човек најстиднијим именом. У опште реКи, приређивачи те светковине показали су се у пачпну којим су је прнредили, и извели. да су тако огранпчени тако неотесани. да су мало утекли од — будака. II српско и несрнско јавно мневе у Н. Саду ускппело је против те господе, која су својом педотупавношКу компромитовала и саму државу. — Арцибиснуп Хајналд кризмао је приликом свога овдашвега бавлења, једно српско девојче од православнога оца и матере и наденуо му је име Лујза. Комтшгаица једна, шокица. одмамила је то дете на кризмање а парох Бенде га ,је једва дочекао, јер вели. то Ке дете бити особито сретно ако га тако велики и свет господин кризма и Кушне по обрузу. Тоје све лепо п красно али куд то води? Шта то значи? Зар се и на то употребљу.је светковина хонвидског барјака, да се православнтм родитељима птто нису код куКе одмамљују деца да се кришом кризмају? ВидиКемо како Ке наше духовне власти поступитп прежа овом нечувеном чину, затуцанпх католичких Фанатика! Мајор Рапун биКе, као што се говори, због тога што се приликом свеКеаа хонвидског баријака тако ужасно бламовао, из Н. Сада премештен. Не би шкодило да га пошљу мало у Лудовицеум — да се научи бар такту и учтивости. 30 Бошњака, све први људи трговци. пребегоше пре неки дан од турског насиља у Хрвацку. МилетиК јепитаонасабору, шта Ке влада на то урадити, даље шта је са патронатом, збач. хгрофесорима, општинама, иште да се поврате. вдаоник „задруга за српску пародну штам:

КМЖЕВНА ВЕСТ=

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. Решио сам се да штамнам моје песме, приповетке и драм;> — управо све оношто сам до сада у Летонису, Седмици Даници, Јавору, Вили, Словенки, СрбијжиМладој Србадији писао — дакле Мој цекокупни до садашњи књижевни рад. А то сам све овако приредио пподедио: у првој књизи — којаКесада идуКег месецајунаизштампе изиКи — биКе све моје до сада и штампане и нештампане песме ; а то Ке све изнети 12 штампаних табака. Друга књига псте велпчпне, донеКе моје новеле, приповетке и преклане још објављеног „Спахију" па ко ј е за „спах и ј у" о н д а п л а т и о, т а ј К е д о б ит п и „с пахиј у " са осталим новелама. Та Ке се књига најесен штампати. У треКој Ке бити моје драме: Сеоба Срба, Јелисавета п нова моја трагедпја Станоје Главаш. А та треКа књига штампаКч се ка зпду. За сад обраКам пажњу мојих пријатеља и познаника на прву књигу, која Ке јуна нзиКи— и молим их, да ми што внше предплатника скупе, па имена и новце најдаље до 15 јуна пошљу на Г. Светислава Вуловића проФесора ђимназије у Београду. Књига као што рекох изнеКе до 12 штампанпх табака, а кошта Ке 6. гроша чаршиска илп 60. нов. Ја се уздам да сам са досадањиммојпмрадом заслужио пријатељство свију вас, који сте у једно пријатељи исрпске књижевности. у Београду 25. маја 1873 године 1)уро Јакшић, коректор у држ. штампарнји. позив У ГЛАВНУ СЕУПШТИНУ „ЗАДРУГЕ ЗА СРПСКУ НАРОДНУ ШТА1ПАРИЈУ." Пошто се на први позив у скупштину задруге за српеку народну штампарију, заказану за 3. (15.) јуна о. г. није довољан број чланова, који се за решавање ишчекује искупио, то се у смислу §. 20. задрукних правила закључује нова скупштина за 1. (13.) Јули о. г. у 3. сата послеподне у дворани »Матице српске," на коју се овим сви поштоваии чланови задруге учтиво позивају уз обавешЕење; да ће се на истој предмети, који су у првом позиву на ред стављени били, правоваљано претресати и решавати без обзира на број чланова, који се искупио буде. Ред предмета је овај: 1. Оверовљење присутних чланова. 2. Извештај о радњи и о рачунима. 3. Избор одбора за преглед рачуна. 4. Допуна једне трећине управног одбора. 5. Поједини предлози. 6. Избор одбора за оверовљење записника. У Новом Саду 4. (16.) јуна 1873. Др. Стеван Павловпћ с. р. председник задруге. Др. Илија Вучегић с. р. 1—3 бележпик задруге. арију". — уредник: Стеван В. Поповић.

Српска народна задружна штампарија у Новоме Саду 1873.