Глас народа

183

Мора да је нешто гордо, кад није нашао за вредно, ни да пише нопи да га препоручи. — Бог срећу дели. — У тии мисдима погледа поша на месец да види какво Бе сутра бити време, па у^е и она у кућу*У трећем шору има баш на ћошку сувача. Ту су ти се скупили људи на диван. Поседали чело изврнутог кола. Неки чучи, неки се наслонио. Иза села. чује се весела песма са игришта. Ово што је под сувачом није више за игру. На једном простртом дороду виде се неке прљаве карте. Месец је малко заишао за обдачак па су и карташи пристали у диван. Нешто оштро зборе. — А ја вам и опет кажем људи, да не може други бити нико други учитељ него наш Прока. Мени је казао Мата вишкал, а ви знате да су он и конзисторија нешто своји. — Јесте он је њојзи |>аво од тетке, рећи ће један од млари газда. — То не може бити на ту ворму. Је смо ли пре три године протерали Нроку? Па зар да на пролеће опет буде теранције? — Лако је Мати вишкалу. Мора да му је Прока намастио брк, кад он тако гуди. — Е сад да човек не опсује. Људи хоће Проку. Ми Проку знамо и кад се родио. Он је наш син. А што он има грло, тога грла нема ни у патриЈарха. Ми смо с њиме били задовољни. Нјегових стикира нема ни у манастиру. Знаш ону на појутарије! Ух! Мрави те подиЈЈу. Цело село је за њега — рече један од старијх газда. — Та какво цело село, дајо, богс тобом, шта бубаш. Неће га ни Дамјан. А зар си заборавио за онај Фалишаг. А? — Е оно је било па и прошло. Опет је Сима доЗио сермију. — Јест ал Прока у мал што није от'шо у вармеђу на школе. Да није било домина, да мало умило-стиви Фебирова, вуко би Прока чабар. — То је било па се и заборавило. Да није Прока на месту, не би ни грк Марко био на његову страну.— А ја вамвелим да ћемо ми узети тог Живка Вожића. За тога вели попа да га тај тек уме, све валата. Тај је свршио Сомборску репарандију па чита без књиге. И Дамјан је за њега. Зна за тога и прота. А протинје совет —тек старији од Мате вишкала.— Ајак Прока ће бити учитељ. Ја вам реко, а ето сутра није далеко па ћете видити. — Живио Божић! викнуше мла§и. — Та вичите ви колико хоћете. Ди би ми упустили наше дете! У том је и месец изишао иза облака али је одоцнијо, није чуо ко ће бнти сутра у П. изабран за учитеља. Видио јесамо да се људи разлазе кућама са: Лаку ноћ! Е на чију ће бити?

НОВИЈЕ ИЗ КЊИЖАРЕ. — Песме Лазе Косхића I. У српској народ- задружној штампарији у Н. Саду. 8 сгр. 160. стоји 80 н. за претплатнике. Давно и жељно ишчекиване песме Лазе Костића угледале су данас света. У овој збирциприбраоје песник своје песме од год. 1858. до 1864. те. Није нужно да нарочито препоручујемо ову збирку. Лаза Костић је својим песничким даром стекао гласа меру првацима наших појета, збирка његових песама изнеће јасно свакоме на углед целину његовог певања. Књига је доиста укусно штампана на финој дебелој артији; лепо је повезана, што морамо уписати у част укусу песника и штампарије. Наручује се или у самога писца у Н. Саду, или у Књижари браће Јовановића у Панчеву, аимаће је на продају и познати растуривачи наших књига. Друга књига Костићевих песама улази такођер у штампу. — Племство и поданнци или иородица Барди, догарај из 1848 год. од М. Јокајапревео В. Ј Јанковић, Панчево 1873 накладом књижаре браће Јовановића 8. стр. 64. Занимљива прииоветка из бурних дана ма^арске револуције, у којој су живо и лепо изведене црте из тога устанкау крдељу. Књига стоји 30 новч. а продаје се у Књижари браБе Јовановића у Панчеву. — Што је дикла навикла, приповетка Фрање ХоФмана, превео М. Симеоновић реалац. Панчево 1873 накладом Књижаре браће Јовановића. 8 стр. 110. Тако сезовепрва књига из низа књига, који је прегао да уре$ује као „приповетке за децу" проФесор и управитељ срп. нар. школа у Панчеву БранкоРајић. Прочитавши ту књижицу можемо је најусрдније препоручити нашој одраслијој деци анеће шкодити ако је прочита и многи одрасли а наиме родитељ. ХоФманове књиге за младеж на гласу су у немачкој књижевности, са своје здраве и моралне тенденције и лепога начина у причању. Са добрим избором, ако се као што ваља, посрбе, биБе оне драгоцени приновак нашој љуто сиромашној дечијој књижевности. Г. Бр. Рајић и књижара бр. Јовановића стећиће признање свију нас, ако прегну те даду низ таких књига нашој деци у руке. Са овом првом књигом отпочело се како ваља. Избор је добар, причаје згодно посрбљена, језик је леп и граматички коректан, штампа је крупна, све и сва таман како ваља за децу. У овој књизи која је 7 табака малога кола а стаје само 35 новч. добише наша деца колико занимљиву толико и поучну књигу за читање. Књигу ову треба да има свака српскакућа. а школске библиотеке треба да је набаве у шго више екземплара. Наручује се у књижари браће Јовановића у Панчеву. ШТА БИВА ПО СВЕТУ. Новчана кубура завладала је свуда. У Београдује влада, на молбу трговаца, притекла у домоћ зајмом од 20,000 дуката