Глас народа

182.

у II разреду учн се познавање дотичних пнсмена и чита се славенски буквар; у III. и IV. разреду чита се часловац; у Т, и VI. разреду чита сепсалтир; обоје спотребним изјасњивањем. Страни Језици. У грађанским школама учи се још и језик немачки, односно маџарски, и то се почиње; у III. разреду са читањем дотичног буквара и писањем. а у IV. V. и VI. разреду продужује се то читање дотичних читанака, писањем и учењем на изуст одабратих задаБа на поменутим језицима. (Наставиће се.)

ПЧЕЛАРСЕБ ПОУЕЕ. ОД П. Бабића-Баое нар. учитеља. 2. У ком биљу има највише меда? Пчеле волу најрадије она места где се налази највише медљаног биља; кованџије морају зато јако на то пазитз, да умножавају такова биља и џбунове, за која се зна, да дају много материјала за мед и восак. Од биља се зна, да пчеле падају на следеЕа најрадије. На карамФил, лимунику, дивју и питомумајкину душицу, жалфију , слачицу, све врсте пасуља, рену, купус, келерабу, белу детелину, зелену врбу, багрену, брест, трн, кајсију и на све друге воћке, на липу, огрозлу, рузмарин, малину, жутиловку, елду и ресуљу. Од наведених медљаних биља најбоља су: каранфил , лимуника и елда, јер дуго цветају — и дају добра меда. И рузмарин даје особити мед, нарочито — ако је време мало топло, зато би требало да га саде све кованџије около кошница на сунчана места. Њиве, које су засејане грашком, пасуљом и елдом дају врло млого материјала за мед и восак. Ако можеш да имаш блазу кованлука текуБу воду то је онда врлина, и за пчеле је баш онда најпробитачније. 3. 0 хватању ројева. Ако немаш згодног дрвета близу кошница, на које би се рој ухватити могао, а ти навежи од тополе ил врбе грања на какву повишу мотку, пак ће се најбоље на то рој ухватити. Ако ти се рој на какво незгодно место ухватијо, где му никако доћи и прићи не можеш, а ти га отуд водом ил димом отерај, неби л се на које згодније место ухватијо. Ако се на какву грану високу ухватиЈО, онда ваља привезати кошницу на какву дугачку мотку и под

рој подметути, а ухвати с другом мотком са насађеном куком грану и стреси рој у кошницу. Ако Је рој на земљи, а ти га поклопи кошницом, али опет зато подмети оздо два три камичка или дрво, да не стоји баш сасвим на земљи. Ако хваташ рој у какву стару кошницу, а ти је подржи мало пре на сунцу изврнуту, да се у њо) лањски восак мало отопи; јер чела најрадије наилази на тај мирис. А ако у нову кошницу рој хваташ, а ти је онда буди каквом мирисавом травом изнутра натри; или — ако имаш у врту матичине или лимуникине траве, тај мирис волу највећма пчеле радилице, и тако је само добро из нутра натри — и одма се на тај мирис пчеле склоне, и наставе свој богати и трудољубиви рад.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. = У Н. Саду 8 Јуна. Што ближе жетви то гори изгледи. Никако да се увремени, кише сваки час, тек одономад је почело бивати топлије. Р1)а у житу отима маха, веК се увлачи и у клас, обузела је веЕ и раж. Кукурузјесад тек почео дасеразвија. Виногради где нису страдали од мраза и леда, стоје лепо, али у опште се надају средњој берби. Дунав је још једнако велик. Са устојане воде, бојатисеразнихкужних болести. Ихитни рмдња. На пештанској пијади се јако осеВа да је понестало старе ране, ж ма да су цене особито шеници тако скочиле, да се и не памти кад су толике биже, то се ипак сдабо довози и извесно је да је све што је заостало иза сејаша давно потрошено. Млиновп неЋе да купују до жетве а ипаксу цене скочиле са 20 — 25 новч. Нрошле недеље прометнутоје до 40,000 цен — а бележено је: 86 и. 8 ф . 35 — 45 нов., 85 и. 8 ф . 25—85 нов. 84 и. 8 ®р. 15—25 нов. 83 И. 8 ф 5—15 н. 82 и. 7 ф 90—8 ф . 5 н., 61 и. 7 ф - 80—90 н. Узансшеница 6 ф 30 н. Р ажи је мало нуђено алипошто је јако мељу то је скочила са 10—15 нов. и остала је на 4 ф . 85 н. —5 ф. Узансраж 4 ф . 15—20 н. Јечам слаб промет, скочио је са 25—30 н.пиварски 3 ф . 60—3 ф . 75, за рану 3 ф . 40—50 нов. 3 о б се живо тражи, скочила је са 5 нов. потрошено је до 20,000 меца по 1 ф . 85—95 н. За лиФероваље за јуии живо се тражн ценом по 1 ф , 90 н. Еукуруз се живо тражи за порошак иизвозапошто се слабо довозп то је цена скочила са 30 новч. банатскн је 3 ф . 75—80 повч. друге врсте по 3 ф . 70—75 новч.

ЕО БИ ТО РАЗМРСИО.

ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГ ЖИВОТА, I. (Настављено.) — Е није нег још гата! Него је л' већ намештено, да се то леже. Нек ме Мија звонар најпре нробуди, понда нек звони на јутрење. Попа је ушо у своју собу. Поша је застала мало испод дуда. Мало ће да још промисли, а још јој се и не дрема. — Да, тако је — има тај мој човек право — та он ће сматрати за особиту срећу ако му после дамо нашу Јулу. Ал да ми је бар да сам га видла.