Глас народа

ШС НАРОДА. ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

.. ј Г лпс народа" излази сваке недеље на табаку. — Цена му јв на годину 3 ®ор„ на осам меседи 2 ®ор., на четир иесеца 1 *ор. аустр. вредн. — Дописи се шиљу уредништву а иретплата и огласи админнстрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наплаЕују ее од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новтаћа за жиг сваки пут.

БРОЈ 24. У НОБОМЕ САДУ, У НЕДЕЉУ 17. ЈУНА 1873. ГОДИНА III.

0 РАЗУМНОМ ЖИВОТУ. (Наставак.) 3. Зашто живе вегетарци тако. 1. У животиња што су ближе нами видимо да је природа створила три врсте: месождере (карниворе), травождере (хербиворе) и зрнождере Оругиворе). И наш строј је као у ових задљих а из тога видимо да ми треба да се ранимо зрном. ако хоБемо да се природно ранимо. Ми смо свешБу својом узвисили се над животиљом, те можемо да оплемењавамо и усавршавамо наш живот у сваком погледу. У иначе једнаким п риликама аани нам се, длеменитије г до створове, војј« имају осеБања и памђења као и ми, штедимо него ли да их убијамо, те да их трошимо. 8. Зна се, да од здраве крви цео наш живот највише зависи. Наш начин живота нарочитона тосмера, да у телу здраву крв произведе и одржи. 4. Ми налазимо, да у сва времена много људи, многи племенити духовииз пређашњег исадањегдоба овако мишљаху и живљаху, те да су тако исто били здрави и сретни. 5. Ми смо искусили на нама самима, да смо оваким начином живота тедесно здравији, душевно задоволнији и слободнији, духом и вољомјачи постали. 6. Особито смо искусили, да нашначин животамного повода болестима моралним (наравстеним) заблудамо и свакојакој невољи лако и сигурно уклања. 7. Наш начин живота заштеВује нам много времена и снаге, које на боље ствари употребљујемо. 8. Тако исто је много јеФтинији, него ли кад се месо једе, и тако можемо ми новце, које смо до сад на нашу штету рзсипали, на нашу корист и на паметније ствари употребити. 9. Наш начин живота даје нам велику спољну и услед тога — при иначе нормалном духовном правцу — и унутарњу независност, која се неда довољно оценити. 10. Ми налазимо, да наш начин живота у иначе једнаким приликама веБу и трајашнију снагу даје и да живот дужим и сретнијим чини.

11. Ми налазимо, да наш начин живота укусу, у сваком смислу речи, много боље годи, него ли крвавна дијета (храна.) 12. Ми поимамо, да „социјално (друштвено) питање", вештина васпитавања и народна економија само се помоБу ове разумне вештине живљења решиги могу. 4. Шта се данас противу овога начина живота наводи ? 1. Обично се говори: „Лекари морају најбоље знати, како да се човек храни, а они су противу вегетаријанизма." Ми пак велимо: Не знају лекари, него млјка природа најбољ е зна. и од њо треба сви, и лекари, да учимо. 2. Даље се говори: „Али сама природа је од нас начинила месоједце, и то и данас још чипи !" Мнвелимо: То није истина. Наши зуби, нашн унутарњи органи нису кроз хкљаде година друкчији постали. Ако би пак било могуБе, да се преображавамо, то је боље да једењем плодова постајемо мирни људи, него ли да једуБи месо у тигра се претварамо. 8. Још се вели: „Али ваш начин живота не даје снаге, бар не за телесну радњу." Ми кажемо: Баш је противно; као што међу животињама оне, које ждеру траву (н. пр. коњ), тако су и ме1)у људима онн. који једу плодове и телом и духом најјачи и најдурашнији. 4. Неки мисле: „Али се тим начином живота не одржава пород!" А ми велимо да се баш одржава. Нашим начином живота добија се и однегује се здрав пород — а садање колено је тамо најболесније, где се најнеприродније живи, а то је у — варошима. 5. Један Бе опет реБи: „Али мени прија, ја сам здрав." Тако рекоше многи и умреше у најбољојживотној снази. Зашто су људи у пркос своме разуму, толико болесни, зашто многи још као деца умру, и ретко да који без болести дубоку старост дочека? 6. Други опет каже: „То може бити у топлим земљама, али у хладним не може!" Ми велимо: може бити свугде, где год се дају набавити плодови, и свугде је боље него ли крвави начин живота.