Глас народа

186

7. Трећи нримећује: „Јест, алн ја сам болестан, па ие могу то радити!" Ми одговарамо: Та баш у најтежим болестима декари наш начин живота прописују! Разуман повратак природи никад не шкоди, само удаљавање од ње шкоди! 8. Четврти опет спомиње: Та шта ћемо онда са том силном животињом?" НеЕемо више одгајатинего што нам треба за посао, па ако је морамо таманити, зар је морамо и јести??? Зар ко једе пацеве и мишеве, псе, мачке и други животињски гад? 9. Пети вели: „Али Бе то бити на штету индустрије и саобраБаја." Напротив, ми не протерујемо новце кроз гушу као ви, али терамо луксус (раскош) у трајашнијим и лепшим стварима. Индустрија треба да служи човеку, а не човек индустрији. 10. Шести каже: „Али ја сам слаб, па не могу то радити." То је бар поштено признавање, али ко се најпре потпуно увери о томе, наЕи ће, да је то са свим лако. 11. Седми примећује: „Али ја сам већ стар, јато не могу чинити!" Заиста? Не можете да се опаметите? 12. Осми говори: „Али се то неда у оваком друштву извести!" Кадикад се неда, али треба само имати тврдувољу, па је онда могуће. (СвршиНе се .)

СЛЖЕ ИЗ ПРИРОДЕ. 4. Магловите пеге и двоструке звезде. Кад би вам се, на прилику, десило даједневедре зимње ноЕи погледате на небо, како је раскошно окиЕено звездама, могли бисте давидитедо 2000 звезда. Али као што смо вам и пре$е наспоменули, да је то тек веЕина оних звезда, које се деле на шест класа. Ето на прилику ако узмете обични позоришни дурбин, па гледате кроз њега са извесног меета на звездано небо, ви Еете заиста видети сад три пут више звезда, него ли што сте простим окомвидели. Еад погледате голим оком на сазвездије Плејада, чиниЕе вам се дасеоно састоји истом из седам звезда; него итуЕе вам још требати да имате ваљано око, да сте вешт и изучен посматрач, те да можете да разликујете једну звезду од друге. Ну ако бисте сад узели позоришни дурбин, па кроз њега погледали на то сазвездије, број Ее звезда порастети на један мах до двадесет. Кроз ваљане дурбине, који у величавају за двапут, њихов Ее број доЕи до четрдесет; џепни телескоп, који има у дужину 18 палаца и дванаестострукоувеличава,показујевеЕ до 120 звезда. Е тако Ее те видете да Ее број тих звездасве то више растети, што будемо узимали све боље и боље справе —дурбина. На тај начин на свој небесној просторији расте броЈ звезда, па све и ако не у такоЈ размерици, а оно опет доста значаЈно. Узмете ли на приликудурбин који нешто мало увеличава, ви Еете и опет моЕи ви-

дети звезде седме, осме, девете, а крзо мало боље, чак а десете величине, и што је јача снага телескопа, т. ј. што веЕма увеличава, све Ее се више моЕи видити звезда. На многим местима виде се читаве гомиле звезда, које готово савршено голо око не може да спази, и које рекли бисмо тону савршено у тамној даљини. На неким местима види се само неко пламуцање, које се не може узети за звезду, као на прилику једна тачка у сазвездију Андромеде. Али ако наперите на ту тачку осређан телескоп, а ви Еете видети не звезду, него неко свело пламуцање, а нема оних знакова по којима бисмо. рекли да су непокретне звезде;тај се појав назива магловитим пегама. Новија астрономвја пронашла је сијасет таких пега. ВеЕ их је старији Хершел описао и набројао више од хиљаде, а у потоње доба тај је број кудкамо нарастао а све проналасцима других научара, а особито млађег Хершела његовог сина који у томе особиту хвалу заслужује. Ове магловите пеге имају необично разнолику форму, а како их има подоста, то можемо да изучавамо њихово развиЕе и промене. Друга је ствар, кад би, на прилику, била само једна зведе, ту веЕ не бисмо могли да изучавамо њезино развиЕе и промене, јер те промене трају вековима; нусвескупа показује нам како се постепено преображавају, кроз које пролази свака звезда, и можемо да видимо једним погледом оно, што траје вековима. Има на небу магловигих пега, које и поред најснажнијег увеличавања, на' наприлку ахроматчких телекапа, остају ипак магловите пеге; тако на пр. магеланов јужни облак састои се из белихмагловитих пега, које надалеко дохватају, а налазе се недалеко од јужног полуса. Има још и друге магловите пеге, које се особито светле у средини или на двема различним тачкама; има опет и таквих, које изледају да су сасма неправилне. За дуго нису знали камо Ее с тим магловитим пегама, док није старијем Хершелу испало за рукомда одгонене ту загонетку. Па знаге ли чим ју је одгоненуо? — помоЕу најсилнијих и најсавршенији оптичких справа, које донде није нико имао. Он је показао, да је то система светова, којаје наликна нашу сунчану планетну систему, у коју улазе све звезде које ми видимо; млечни пут није ништа друго него таква иста магловита пега, а пак магловите пеге, које видимо, — веома удаљени млечни путови. Ако погледате на небо у светлу зимњу ноЕ, ави Еете видети на њему једну светлу пругу, ал неједнаке ширине. Него ту Ее вам требати да сте мало пажљивији, па да видите, да ова светлост долазе од необичне множине звезда, које се овде гомилају више, него ли на другом месту небеснога свода. Ту мисао исказао јејош у седој старини Демокрит, него у томе може сваки да се убеди а ако погледа на ма кој део млечнога пута кроз најпрости дурбињ. Добро Ее бити да ви-