Глас народа

191

ЕО БИ ТО РАЗМРСИО. ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГ ЖИВОТА, И. Осванула је недеља. Бида је то баш поп Гаврина чреда. Старији парох поп Коста, који је већ увелико прејуријо шесету годину, био је у општини „презес". Поп Гавра је молио да закаже скупштину после подне, био је намирисао,дајеучитељПрокина „страна" јака, па је рачунио, да Бе се људи позабавити у бирту и неће сви ни доћи на избор у школску куБу. Учитељ Прока дошао је био на службу да поји. Поп Гаври сето није свидило. Час јебржечасје лакше чиитао јектенија, само да збуни Проку. Ал и Прокаје био стари лис. Није он много зверао у олтар, него кад дође херувика и достојно а он чисто подегне на певницу те почне да извија, све онако „Карловачки." Мало,мало па „пусти глас", погледи у људе. Којису његови ти помажу, а шапћу другима: „0 брате гласа, није него као звоно. Њега ћемо, та и кога би другог." Служба је свршена. Људи стоје у порти, око икишбирова" који све валата неку објаву, како се крмад не смеду пуштати у спахински рит, како има две битанге на продају, како је Луки бирташу украдено теле, како ће се од сутра утеривати аренда од општинског пашњака. Неки слуша неки и неслуша. На страни стоји Нрока па дивани са грк Марком, око њих је неколико људи, који уверавају Проку да Је „цигурно" само нек буде и мало „алвалука". ћурчија Моја баши се око људи, дивани како ће после ручка у грк Марковом бирцу отпити једну за »сретна почетка." Нешто намигује на грк Марка и Нроку. Ови га разуму и одобравају. На другој страни скупиле се мла!је газде око Дамјана Милића. Он је њиов човек. Добар газда а био ,је много и на школама. Кад затреба он помаже и рукама и ногама. Уз њега стоји мајстор ћира Вркић, колар. И он је човек од новога света. Мајстор ћира говори ватрено, како је прошло време кад су се узимали људи за учитеље само по „гласу." Он мисли да људи треба да гледају да добију „човека." Ако ће дакажепо души.и себи и од себе, то он мисли да треба изабрати тог Живка Божића. Он ће бити најбољи. Људи к'о пристају, али веле валинга је што није лично дошао, „да га народ види". Аливећ сад како му драго, шта је ту је. Бар да је скупштина пре подне. Кажу да је и кнез Жика за тога препаранда. Домин нешто шара. Мата вишкалга јеподсео за Проку. Кад је поп Гавра изишао из црквевидио Је да се нешто више људи скупило око Дамјана Мидића. Свидило му се, да је то добар знак. Он није с Дамјаном у љубави али му сада ипак приступа и јавља. Пропитује нај пре кокико је жита добио, како му се зоб плаћала, па онда на једанпут навије на избор учитеља. Дамјан му кажеда ће он и његови људи бити за најспособнијега, поп Гавраве-

ли да је и он за Живка Божића, јер под Прокомникад школа неће пропевати. Ово је млад човек иизображен, а ми треба да се бринемо за своју децу Јер на њима свет остаје. Људи веле тако је, ПопГавра мисли на своју Јулу а људи мисле насвоје ђаке. Људи се полако разлазе пошто су чули да ће на општинску скупштнну звонити велике звоно. Вечерње ће бити раније,да се пре свршиизбор. Кад је поп Гавра ишао на вечерње улазила су усело једна кола, на њима се возио млад човек. Кола су стала пред Дамјанову кући. Да поп Гавра није био у бризи, он би већ био послао једнога 5ака да распита ко је то дошао? Али звонар га је био збунио мало, кад му је казао, да Моја ћурчија и Прока часте своје скупштинаре у Грк Марковом бирцу. Док је поп Гавра служио вечерње онако „вс крацје" дотле је Дамјан седио и диванио са својим гостима дома. — Баш ми је мило господине Божићу, што саму вами напозиао ваљаног човека. Вистејош млади овоје, први корак у свет. Дај боже да добро испадне Сви који хоћемо напред бићемо увек уз вас и време је да се отмемо од пропасти, а брат ћиро? — Дух времена нас зове. Још Српство није пропало. Ако нас честити учитељи не спасу, онда смо свршили. Ми треба усе и у своје кљусе. Просвета то је наша лозинка, а кнежешта ти велига? — Тако је брат ћиро. Ја онако судим као паор човек даје данас гриота, кад је човек слепкодочију. Само ви предњачите а ми ћемо за вами. — Тако је рекоше неке мла^е газде. — А сад да Бог поживи нашег — ако да Бог — новог господина учитеља! Само се ви држите вашег, како треба, а за друго Је већ наша брига. Живио! Ајд да се тоиде, да несврше без нас. Они на улицу а из грк Марковог бирца иде читава руља. мајстор Моја батрга се ме^у људма,маше рукама па крешти: Де би миупустилинашегсина? То неможе бити! Људи су се већ искупили у школи. Стари поп Коста забринуо се, јер види да неће проћи без галаме. После подне Је, недеља је а људи ко људи, има их који су се мало и насвирали, па може бити мало опора дивана. (Наставиће се.) НОВИЈЕ ИЗ ЕЊИЖАРЕ. — Главни списак књига српске, словенске а стране књижевности као и разних школских потреба главне српске књижаре Ј. Д. Лазаревића у Београду за год. 1873. 8. стр. 98. У овом списку имају из српске и словенске књижевности ови одељци: 1. Књиге за основне српске школе. 2. За учитеље основних и већих школа. 3. Школ. књиге на страним језицима. 4. Књиге за гимназијска и реална заведења и вишу женску школу. 5. Вогословске и црквене. 6. књиге за велику школу и војену академију. 7. Мапе,