Глас народа

237

Из овака описа садатпљости, који треба да је тачан, пошто ће ово служити довека за мерило, у колико је и у чему је опгптина напредовала ил опадала, долази уписивање оних на почетку поменутихдога^аја и промена, које се лакшег прегледаради најбоље овако упасује; напред се стави датум, за тим име дога:раја крупније написано, а по томе опширнији опис н. п. 15. Авг' 1872 ложар , изашао од.. изгорело.. штета пропељена.,. у помоБ томе наре^ено.. Главно је правило за писара, да пише чисто и разговетно, особито цифре и имена. ИЗ НАРОДОПЖОА. Чиме се који народ бави. Земља наша имаде пет делова, ти су; Јевропа, Азија, Африка, Америка и Аустралија. Тако исто има она пет мора. Море се зове и океан. Ти пет океана јесу: северно ледено море, које валима својим удара о Јевропу, Азијуи Америку; јужно ледено море, које је сасвим најугу; атлантски океан, којем је Јевропа и Африка сједне а Америка с друге стране; инђијски океан, који удара о источну Африку, о јужну Азију и о западну Аустралију; и највеВи од свију океана, а то је велики океан, којем је Азија и Аустралија с једне а Америка с друге стране. У овом великом океану имаде једно оотрво (ада.) То сезове Тахити. Његаназивајубисеромморским, краљицом великог океана, рајем земаљским. А зашто се то острово тако наз ва? Зато јербо је лепо, јер је дивотно. Неки путник, који је тамо био, овако то острво описује: „Било је лепо јутро, каквог више нигда нисам доживео. Ја и моје друштво пловисмо к острову Тахиту. Са љега је баш пирио тихи поветарац, па нам је доносио мирисе од биљака, којихјена Тахиту пуно пунцато. Шумовите горе дизаху се на острво, и баш им врхове позлатили беху први јутарњи сунчанн зраци. Поред гора ређаху се брежуљца, као и оне пуни дрва и биљака. Пред брежуљцима пукла је равница, на којој седизаху хлебна дрвета и силне палме. Све јејошбилоудубокомсну,јертекшто се јутро указало Мало по мало беше све видније. Миопажасмо под дрвима куЕе и каноте (колебе). По миље од обале протежу се напоредо с обалом други р едови ниских борала, о које се разбијају таласи морски, Измерукорала и обале вода је мирна и олако могу лаЈје пристајати. . . . Јутро беше већ прешло, сунце одскочило и равнипу обасјало. . . . Ми изиђемо на обалу и ту застанемочитаву гомилу Тахићана. Поцелом изгдеду види се да су то људи благе, и мирне нарави. Тахита је прави воБњак, права башта. Тек што изађосмо на обалу и по^осмо мало, веБ у^осмо у вобњак од хдебног дрвеђа, које даје храну свим овим

острвњанима у великом океану. Хлебно дрво пружа гране своје као храст, а зелено лишће одбија сунчане зраке и тако је лепо, тако је изрецкано, да га је милина погледати. Плод му Је такав, да му нема равна . . . Осим хлебног дрвета дижу се овде велике кокос-палме, надвисујуЕи висом својимсвадруга дрвета. ... Пизанг-џбуновиса великимтешким плодом тако^е су у изобиљу овде. ... Имаде и жутих, сочних јабука, које су налик наананас (Фине бундеве.) Та јабука је као ин!>ијански мингошљива, слатка је као грожре. . . . Уза то имаде и дрво, у кога је плод као наше кестење. . . . Ме^у љима је длакави дуд, (РархегшаиШегђаит ?) одчије се коре прави дивно тахиБанско сукно. Различите друге биљке, ме!Ју љима и шећерна трска, заузимају осталу просторију. И најцростија биљка, гуава,тамо је плодна и расти као наш коров. Гдепак имаде гарденија, гв етајада и калормна, ту тахиБани куБе своје на горским рекама подижу. На Тахиту је време увек благо као у рају, за то нисунужне бог зна какве куБе. ТахиБани наре^ају неколико дирека од хлебна дрвета или од Кокос — палме, то је онде патос; зидове начине од бамбус — трске, а као кровнабацају лишБа од мирисавог панданга. ТахиБанин веруЈе да је њихов Бог Оро живео у Кокос — палми. А то зато, јер од тог дрветаживесви ови островљани. У хладовини тога дрвета одмарајусе они. Плодовима се љеговим хране и поје;лишћемиокривају своју колебу; плету од њега котарице и они им служе као лепезе и гвешири противу сунчаних зрака. Често ткају они хањине из њега или праве буктиње (машале), да ноћу рибу лове. Суве љуске гору они у ватри, а од конацаправе преће и једеке. Из сочног плода праве балсам, а кокос-уљем балсамишу лешине. Дебло од кокос-палме даје нм диреке за кућу. кува им јело, ограђује земљу, даје весла, ратне буџе и копља. За то је некада кокос-гранчица била символ (знамење) краљевеке власти, а кад су хтели да освете жртву боговима, а они су метли на њу једну таку гранчицу. А што је најлепше сама природа то дрво негује. Човек само баци зрели плод у земљу, и овај за неколеко дана изникне, а за четир до пет година доноси цлода, а за десет годива је већ красно шумско дрво, које кроз сто година плодове свом домаћину даје и друге му користи доприноси. После кокос-палме долази хлебно дрво. Два до три дрвета хране једног човека кроз девет месеци. Ако један Тахићанин посади само десет хлебних дрвета, то је он и нрема себи и према потомству дужносг своју учинио тако исто, као код нас онај човек, који на зими оре, у жези сунчаној жље, па породицу лебом зарани, и који деци по самрти нешго готова новца заштеди. Пошто смо се сити напгедали, одемо даље. Један Тахићанин позове нас у своју кућу, да се одморимо