Глас народа

291

Ни костн у глави вмијиној нису срасле једне 8а другу него су само везане растегљивим мишиБима; 8а то јој се и могу вилице тако растећи дапрогута асивотиње које су млого дебље него што јеонасама. У вилицама имају змије зубе који изгледају као чакље, а окренути су сви према грлу. У отровних вмија су зуби шупљи као цев ил натегата, од тих вуба иде једна цев до вратних жљезда у којима се лучи отровна пљувачка. Еад змија така ухвати што зубима, онда јој се те жљезде стисну и из љих потече на ону цев кроз зубе та отровна пљувачка те се разлије по рани у коју су се зуби укопали, итакз вмија отрује животиње кад их уједе. У пределима где има таких отровних змија има и људи што их хватају; ал пре нег што је ухвати, да јојдауједеза какво ћебе у које отров исцеди; јер после нијетако опасно ни кад би ујела. Ти јој људи онда истргну Еебе из уста те јој поломе зубе да их не може ујести — а она кад неможе ујести неможе ником ни шкодити. Лад им полупају зубе онда их научедана свирку, песму играју као што код нас уче медведа и мајмуна те их воде по вашари и трговима те се од вих хране и живе. Кад змија што ухвати зубима, онде то више не може испустити, јер су јој зуби као што рекосмо, окренути натраг; уз то долази још и то што она не гута него кад запне зубима она се навлачи на тај предмет, као што човек навлачи чарапу. Тако се више пута догодило да је змија змију прогутала нехотице а у менажеријама често бива да змијз прогута ћебе којим је у сандуку покривена. Језик је змијин танак, подугачак н на двоје прецепљен она га сваки час пружа напоље јер њиме пипа као човек руком. Кошуљица змијина је љускаста и она је мења од времена на време. Крв је у змије хладна као и у гуштерова, те је зато и цела змија хладна; и то млого чинн да јесе човек ужасне а то нам сведочи и она изрека „хладан као змија." Крв им је с тога тако хладна што оне врло споро и врло слабо дишу. А за њихјеспоро и сдабо дисање с тога нужно, што се хране животињама што су млого дебље од њих, и то их морају на једаред прогутати те им те животиње притисну плуБа док се не сваре, па би се змије морале угушити, кад би требало јако да дишу; а овако им нешкоди ако неко време и сасвим престану дисати. Змије су ил отровне ил нису. Отровне змије не нападају никад прве, а уз то неке чегрБу јако, тако да нх се човек још издалека склонити могу. Отровну змвју човек може и по том познати,што су шљоке на глави нсто тако ситне као н по ле$и; а код змија што нису отровне те су шљокенаглави врло велике. У нас има само једна отровна змија гујаљутица но и она се редко појављује, а и кад уједе није тако

онасно да би човек морао умрети од тог, обнчно остане на том да се човеку кожа почне љуштнти. Отровних змија највише има у топлим пределима и источној Индији Африци и Америци јужној. У нсточној Индији поштују Индијанци јако те змије и неБе да их убију кад дођу у куБе, него гледе даих домаме у какав кошар у који натрпају јела па га онда покрију и носе ван села, а то за то чине јер мисле да у тим змијама живе душе њиних праотаца. Отровне змије ране се обично најситнијом животињои. Змије што нису отровне више хасне човеку него што му шкоде; јер шкодити муможе само ако је врло велика као н. пр, царска или голијатска змија (Рае8еп8сћ1ап§е). Наше су змије све мале а чине нам по пољанама велику хасну с тога, што се хране пољским мишевима, хрчковимаи где што ситнијим зецовима, те тако истребљује најшкодљивије животиње у пољу, Ове животиње обично нападају прве свој пљен и и то се омотавају око њега док му све кости не поломе, и тако не прегњава, па га онда облију својом пљувачком да лакше клизи кад га стану гутати, а и да га лакше сваре. Ако је животиње коју су прогутале спрам њих велика онда по више дана леже немоБне и као укочене док се не свари храна, и онда их човек најлакше може да убије, као што то и чнне онде, где су те змије тако велике, да би човеву досадити могле. Но код нас су тако мале и немоБне спрам човека, требалодаби их боље штедити баш стога, што нам чине велику хасну таманеБн мишеве и другегадове. С. Н. ИЗ НОЉСЕЕ ПРЖВРЕДЕ. Како ваља ђубрити. П. Да би сваки, који ово ушчита уверио се да је вредно да се види како се црница слаже и тавани, ево Бу да наведем овде Један исказ о томе, како стоји корен, опали лиет, стрњика, у опште све оно што после жетве разних усева остане на њиви, на прама сувим плодовима жетве. у репице стоји као 100 напрама 100 » еспарзета „„ 85 „ црв. детелине „ „ 75 „ пировине „ „ 65 „ пасуља „ „ 60 „ 80би „ „ 55 „ мркве „ „ 47 „ грашка „ „ 42 „ ражи „ „ 57 „ пшеннце „ „ 38 „ кукурува „ „ 31

П

Зато после оних усева, који остављзју ва собо* хного творива за црницу, добро успевају после нда