Глас народа

била. Верујте браћо таких задружних асигурација ииа у страних народа тушта, а кад завлада каква веВа куга онда се тој задрузи придружи једна жунанијска задруга за осигурање, коју сама држава подпомаже, те отуда ниче богмекорнст свом ратарству. Али осим тога хоБе кад и кад да навали на ратара још гори душман; то је онај клети лед или крупа. Колико је н>их, који су пострадали с њега, те им је сатарио најлепше љиве, поломио набољевинограде и убио сав изглед на жетву. У такоме случају стоји кукавац ратар као водом поливен, те туробно смишља, како ли Ее зимовати с женом и красном дечицом својом. У зловољи сећа се јадннк, да га је пролетос с неки агенат против леда нудио да осигурањиве своје, али њему се је новац за плаЕан>е учинио велики а мислио је, да баш ове године ваљда неВе леда бити. Е мисли он у себи, да самја то знао, ја би лепо оеигурао и виве и винограде, те те неби овако љуто и грозно страдао. Еад је време да се осигура, онда му је новац грдан, прегрдан, али сад после непогоде и штете му је мален премален према великој штети. ВеЕи и имуБнијиземљорадини неће да осигурају своју рану с тогашто мисле: ако метнем на страну онај новац, што би га платио за осигураве на пет година, па у шестој години да удари лед, онда 1у ја мени с тим новцем сам штету накрмити. Нећемо се дубље упуштати у така мудровања и верујемо, да су таки богаташи кадри накрмити себи штету баш и онда, ако им та заоставштина и недостаје; али то неможе урадити сиромашнији ратар, он не меБеништа на страну,па ако га снађе штета, онда јао и наопако љему кукавцу. Дакле нека добро промисли, шта ваља даради! Све те установе и још многе друге као на прим. штедионице, болнице благајнице, осигурања живота смерају томе, да сачувају поштена човека од нагле штете, да му осигурају сав иметак и у своје време номогну. Али за кога су те установе? Те су установе за паметна човека, за вредна и брижљива оца; лењивац и небрига нема ту ништа да тражи! —ва—

ТРГОВИНА Ћ ОБРТНОСТ.

Трст 9. септембра. СИзвештај Петра Узелца^ У житној радњи, као у ово доба године, кад бн иромет најзнаменити иора бити, приетљиво мртвило в.тада, чему се, кад се све околноности. и стаље ствари упретрес узме, нн најмање кудити не треба. Као разлог може «е то навести, што су цене високе што новчана вриза, још у опште влада, и међусобио поверење још на право место дошло није, најпосле ипошто свак мислиј да Не садањс дене, понустити морати. Инак имали смо прошле седмице приличан промет јер су ирви терети руске нове пшенице приснелн. Продато је около 26,000 мерова шпенице и то 200 одеске нове 111 Фунти по 10* 35. на три месеца вреиеиа, 5000 исте 114 аунтн на пути по 10. 35 на три месеца 11,000 исте 113 »унти а воде за Реку на три месеца по 10. ®ор. 35, 8000 берђанске (Кримске) 112, ®унш е воде ва три иесеца 10. »ор. 20. Ражн продато јв окодо

2,2000 керова[и то 17,000 Крвмске (азовске 104 вувте за ои® нов. по 6. 70, 5000 подунавске и безерабске разноласајуЕе робе по 6. 85 — 7 Фор. Кукуруза, продато је 6000 одеског 116 Фунти за овае и Реку поставио с воде по Фор. 5. 65. 2000 подунавског из стоваришта. Фор. 5. 85. за 115. Фунти. Зоби продато 300 албонеске и талијанске 52 Фунте по 2. 45. 500 личке и приморске 68. Фунти 3. Фор. 10. Стовариште у свим струкама жита незнатна су, до 20 терета шненице товари се у Русуји за овамо. Кукуруза нема внше терета напуту. 1 т®д<иадтаж. БЕРБАНСЕА НОВ.*) Месец се небом шеЕе . . . А зрак му се лако слеће На »срце« села мог'; Ту коло лако пири, Ту жељу сродно шири Гајдашев јасни рог! . . . Девојке миле, младе, Чедашца пуне наде, Ту бајни вију сплет; А момци лоши несу, Већ колом трошко тресу, Па мисле: Љин је свет! . . . И шебој и шишмири За нови, за шешири, Чуде се игри тој; А руже чисто стрепе На груд'мацуре лепе У срећи жељеној . . . Гле свирца како јури, Гле, коло како жури . . . Па чисто игра сам; Гле, момке де се смеше, Тле, цуре, — лаке сеше, Где крију ока плам . . . »Де реци коју, брато!" „Ев'ома, суво злато! Ох, оИу, рећи, да!" . . . И ено — де подвикну, А свирац уз то цикну — Та подвик нек' се зна! . . . Што теже јаре хуче, То чешће момчић суче Свој лепи црни брк; Што чешће ситно евирнв, То жешће ногом дирне У јасни нови жврк.

*) Из збирве Пееае, спевао их Ммленко I. део у В<пу 18в».