Глас народа

2УЗ

А за што је то тако? За то што су људилакоми те више деие онај приход који добију одмах чим продаду своју летину, него онај п^иход, на који морају дуже да чекају из сточарства, Нико не рачуни да би тиме било газдинство обезберено а друго да би у стоци својој имади увек неки мали капитал, који би могли да употребимо, кад нас подеси каква несрећа нли кад омахне година. Ми сејемо жита те грабимо што више можемо из наших њива, не мислимо на будуБност — газдинство нам постаје отуда једнострано а кад до^е хр^ава година а ми немамо чим да се помогнемо. Немамо капитала што лежи у стоци да се њиме помогнемо, нужда и невоља дођу на врат — а све то бива што немамо рачуна. За то што смо забаталили држање стоке те немамо довољно рубрета, не можемо да ухватимо добру него увек средњу жетву, већ ако није годинабогзна како добра. Онај газда који има непрестано средњу жетву, тај тек дише да се не угуши, јер кад газда рачуни свој посао и своје трошкове — онда ће се уверити, да тек онда има нешто хасне, кад му њиве не средње него добро рода. Зна се да наше земље најбогатије роде у целој Европи и да су по природи њиховој најбоље земље. Па ипак како стоји ствар кад сравниио нашу жетву у другим земљама. У нас роди / средњој години на ланцу од 1600П хвати наЈвише 10—12 мерова жита узевши у рачун простор целе Угарске, а у Енглеској роди на исто толиком комаду 227x0 мерова а Енглеска је земљамлого гора него наша, Еад се узму у рачун милиони ланаца онда од куда ове ужасне разлике? Ево од куда-- у Енглеској стоји сточарство у добром саразмеру на прама роду пијачке ране. Одстотину ланаца усева сеје се тамо 46—60 ланаца крме за стоку. Из овога је јасно као сунце, да богато сточарство даје много ћубрета, снажно ђубрење даје богат род — газда напредује, јер вуче јак приход од своје стоке а и од рода својих усева. У нас сеју на 100 ланаца како где само по 5—10 —20 ланаца пиће за стоку. Ако иимамо марвејадно је држимо — али онако се и познаје, да не напредујемо. Наше газде не уму да прибирају капитале а држање марве то је баш прибирање капитала. Док се год у овом обзиру не опаметимо, дотле ћемо непреСТано расматрати. (НаставпЕе се.)

ЕАЕО СЕ ЧОВЕК МОЖЕ САЧУВАТН ОД РАЗНЕ ШТЕТЕ И НЕСРЕВЕ? Еолико пута чујемо или читамо у новинама, даје час овде или час онде изгорело тодико и толико кућа, толико кошара и стаја; људи су осигурали врло мадо иди нису осигуради баш ништа, те сад ти ку-

кавци морају да примају милостиње од других, само да неби допали горког просијачког штапа. Имадетога чуда сваке године црилично доста. Бива да се с тим брацким прилозима и милостињама по која кућа прилично опорави, али бива и то, да се којакућа богме никад ни довека не опоравља од тога кобнога удара. То је богме двапут веће зло, јер домаћин као глава породице, мора да пребацује себи: баш сам ја сам и нико други, крив несрећи својој и куНе своје Нисам требао бити тако лакомислен, виш могао сам осигурати против пожара не само зграду, него целу кућу и кућиште, сву рану и стоку своју. Тако и јесте пријане мој! Да си, пре него што те је та беда снашла, тако мислио и радио, ти би се барем у пола спасао, а овако гле, сатарио си сав плод свога двадесетогодишњег зноја, сатарио си све што си зарадио и привредио за своју децу и за старе дане своје, те сад јадан и жалостан мораш да примаш милостиње и да почињеш опет из нова. Еаже се обично одбога је сва несрећа; али зар ти бог није даопамети, да се можеш сачувати од несреБе? Од бога је и болест, али од њега је и лек. За паметна је човека велика срећа, кад му је у свако доба удесна прилика, да може лепо осигурати сву кућу и сав иметак свој код какве поштене, солидне асигурације и то за мали новац, за по или једну Форинту од хиљаде. Није тешко уштедити ту једну Форинту, а ко је уштеди и однесе за асигурацију, бар ће битимиран, да ће му се при недај боже каквом пожарунакнадити и накрмити штета бар колко толко, тек да немора под старост у просјаке. Има их, који товиде, али лењи су, да се накану до асигурације, оддажу ти од једне недеље на друге, а кад груне несрећа, онда их богме и изненади, те се љуто кајуонда кад је већ доцне. Иото је тако, кад наире каква „куга у штали,« Понеком ратару лежи већи део имања у стоци; али је зло што свагда стоји на траљавој њези и свагда Је у опасности. И најлепша и најздравија крава може скапати, кад се баш отели. Наиђе каква куга у село и утамани све што је најлепше и најбоље, те многи ратар у пола пропадне. Али браЕо, има и томе лека! Сваком злу се може доскочити, ако људи хоће да се ме^усобно помажу, и ако су тако паметни, да лепо удесе и уреде ствари своЈе. На прилику ев' овако. Сви они из општине или среза који имају стоку сдоже те сескдопеза себе задругуза осигурање стоке. Лепо ти они удесе; сваки комад стоке, чим оболе, одмах се то испита и визитира, оцени се за пуну цену па ако је голема невоља одмах се и закоље, док је још месо добро. Сваки који је у томе друшгвупонесе свој тал меса и плати одре^ену дену, те сетако скоро сасвим накрми штета ономе чија је стока,