Глас народа

30»

1. годишња скупштина задружна, где по реду буде. 2. главни одбор у Новоме Саду. 3. часници задружни: начелник, почасни начелник заменик начелнику, главни секретар и заменик му, главии (заједнички) благајник и тројица рачунских прегледача. (Наставиће се.)

Р Е П А Ч И. (Свршетак.) »Друго име, којим репаче зову, јесте: Тривали, а то Бе по грчком рсБи: скитница, али у данашњој Србији био је силан народ Тривала, о коме сенигде не вели, да су то били све сами калаши: данашњи Срби, који од чести своје порекло од њих доводе(?!) веома би се лепо захвалили на таком поклону; <№ значи у келтском храст, а ћа1 — брег; шуме у Србији још и дан данас храстове шуме, отуд они и запаћуЈу толике свиње." Не знам извора, из којег је „космополит" књижевник црпао то историчко знањс, али би свакако занимљиво било, кад би нам који брат из Србије разјаснио ту немачку белешку о Србима, не пожаливни труда, да потражи, живи ли у народу вера у репаче и да ли има каква трага Тривалима. Но вратимо се к историји. ТреБе име, којим су Грци репаче звали, било је: Атлас, а то Ее реЛи: снажан човек, див, који носи небо; четврто име било им је: Кандуло, то ће рећи: угурсуз. Даље је био репач, коме је име било Аллмон, другом опет Амбо, — значи јак човек или јако место. Био је опет репач, хоји се звао Пасало, а то Бе рећи: ексер, реза — по свој прилици отуд, што су и они, као и Цигани, терали ковачки занат. Грци приповедају, како су Керкопи близу свогна пред поменутог окола Ираклија спаваБива нашли, па га стали задиркивати. Кад се Ираклија пробуди, он их све похвата, санне их, па их упрти на раме. ПртеБи их тако, стану се они кикотати. Иракдије их запита, за што се кикоћу, а Керкопи му одговоре, како их њихова мати вазда световала, да се клоне Меланпига, а они ето баш на њега наидоше, — мислећи од Ираклија, да је Мелампиг. Ираклијесе нато насмеја, па их пусти. Старија прича, да се то збило, кад 1е Ираклије освојио Ихалију, близу Вијотије, где су ти Керкопи живели. Стари Грци показивали су у брдима више Термопила у кланцу поред реке Азопа и место, где се случила та шала са Ираклијом. Како су у Ираклију и његовим делима већим делом представљена јуначк" дела старих Финичана јер име: Ираклије донели су из Финиције у Грчку Пелавги (т. ј. поморци) — па како се казује, да је Кадам, један од најстаријих приселаца, који је Тиву ^аградио, — да је он за иста Финичанин, то се може узети, да се оном причом о Ираклију хоће

да каже. како су Пелазси протерали репатв автохтоне, па се ту угнездили. И у Мореји било је репача, бар Иродит у својој УШ. књизи. 73 одсеку вели, да су отаџбенициу Мореји били Кинурци. Како Кион у грчком значи псето ичареп, то мора да су они и Керкопи рођаци и да ту и једни и други племеници једног племена. Заиродотова доба још су живели у малој покрајиниТиреји , у кршном источном приморју пелопонишком, јужно од Арга, од прилике онде, где сада родималвасија. Друго им је утециште било у брдима западне Аркадије. Праотац Кинураца био је Ликаон. — Иродот даље приповеда, како су Аргивљани Кинурце покорили, како су се Кинурци под њима обикли питомим обичаЈима и поварошили се (појонили се, јер Јоа значи варош.) Један се део Кинураца и подорчио, т. ј. претопили су се у Дорце, јелинско племе, које је после тројанског рата под Ираклијевићима освојили јужну Грчку, покоривши тамошње отаџбенике, међу њима, да како и Кинурце. Толико се из историје знаде о репачима. Колико ту имаде истине, колико ли годе гатње, то ће се истом онда видети. кад се што више и поузданије сазна за репаче; узети ствар на ла*у руку, па свој суд још сада изрицатн, не би било никако пробитачно, могао би се когод кашње наћи, па рећи, да нам је било брже седло него коњ. Сетимо се само, да су разрезана копита у прастарих грчких коња, као што су на старим грчким приликама изваЈана и исписана — да је то било све дотле сама гатња, док у саме наше дане палеонтолози не схадоше по грчким пећинама налазити окамењена така копита, па и читаве окоштине од таких коња. Дарвинцима могу репачи послужити као доказ, којим могу бранити своје учење. Ако дарвинова теорија неје само теорија, онда је очевидна ствар, да Керкопи и Кинурци воде своје порекло од репата прамајмуна, а други људи — какве је већ који боје од бела, црна, црвена и жута куса мајмуна или од такова, у кога танка кост не иде преко хртењаче. —цкн. ЕЗ ПОЉСКЕ ПРИВРЕДЕ. Како ваља ђубрити. IV. II. Животињско ђубре. У животињско рубре узимљу се сви они састојци животињског тела, који кад се већ не могу употребити на боље што, употребљују се за рубрење. Ти састојци јесу стрв, крв, кост. рогови, папциинокти, длака, парчад коже и т. д. Када се прибере стрводцрканицеипобацаурупу, онда сесве то поспе негашеним кречом, да би што пре узаврело и смрад изгубило, за тим кад сесасушисатре се у млево. те даје врло корисно ђубриво. Ову