Глас народа

345

Да на лампи не пукне стаклена цев (цилиндар) нека стаклар, пре но што се цев употреби, запара цев колико је дугачка, па не Ее даље пуцати. А да сена цевнеухвати чар, немадруга лека, негопротрти цев са нешто масла или масти. Ако хоЂеш рибе живе далеко да преносиш , умочи средину од хлеба у ракију да се добро напије па нагурај њоме уста рибља и доспи још нешто ракије. Затим рибу ваља у свежу сламу замотати, везати и у платно завити. Еад се стигне на опредељено место, ваља с рибе брзо скинути сламу и одмах је у воду пустити па ће риба к себи доБи. Тако остаје риба по 8 дана жива и може се пренашати на више миља у даљину.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. Т р с т 27. октобра. (Извештај Петра Узедца.) На овдашњем тргу, нема се што се житне радње тиче, пикакве ванредне промене забиљежити, и као што цене пеиомично стоје тако и промет пдандује. и све су прилике, да Ее још пеко време овако устрајати. Што цене непомитао стоје. за то има довољно раздога, и као што ствари стоје на нижецене нипомислити се неда. Да послови пландују. и зато смо на чисто, и главни је раздог, што новчана криза. још једнако тра.је, и што се из новчани завода, јеФтино новаца набавити неможе, ктому што су цене високе. и шпекуланти свога рачуна неналазе. Промет од прошле седмице изнаша пшенице 1000 мерова одеске 114 Фунтп по 10 Фор. 15 н. 1500 мер. мариопољске 118 $6. по 10 ф . 20 н. ЗООО мер. подунавске 115 П. по 9 ф . 40 иовч. 3000 лер. подунавске 109—110 $1. по 8 ф . 10 н. Кукуруза ЗООО мер. подунавско 116 И. по 5 ф . 75 новч. 2000 црноморског 116 И. по 5 ф . 85 новч. 2000 мер. одеског 116 И. по 5 ф . 55 н. Ражи 1000 мер. азовске 105 М. по 6 ф . 50 новч. 600 мер. галацке 108 по 6 ф . 85 н. 3 о б и 500 мер. 64 Фунти по 2 ф . 85 н. Стоваришта су знатна, а довози придични, а на путу из Дупава и Црног мора находи се 40 терета ншенице и кукуруза с опредељењем за овамо.

МД11Ш1. „ХУМОРЕСКА!" (слика из пожунско-ђачког живота) Од Јована У. Суботића, карловч анвна. Једног вечера упути се 9ак Р. и то још »соло" на вечеру у гостијоницу Ј.... Б, која положајем сво)им скоро преко пута од локалног позоришта лежи. Да не заборавим одмах у почетку казати, билоје већ тако при концу месеца, дакле баш оно време, када обично скоро сваки ђак нема новаца него жељно очекује, док му или од куВе, или пак с друге које стране новци не стигну. Али $ак Р. приморан ваљда гла|>у и же|>у, уђе ипакупоменуту гостијоницу, камо је обичавао долазити на вечеру, и с тога се надао, да Бе једанпут и на „пуФ« вечерати моБи. Назове добро вече! посади се по свом Бе$у за стоидасеби преко келнера једну чашу „пилзанског" пива донети,

коју одма онако момачкк и испије, а да му сузе на очи потеку. А—ха! рече исти Р. шаптајуБи на свом матерњем језику: „баш ми слатко паде ова чаша пива, бог живио мога будуБег кредитора, ако буде само истина, Јер то је ствар, која се овога вечера тек решити мора! и Поглади се по трбуву, пак продужи свој посао и даље. Али примети оннасеби, да му нешто недостаЈе, још неку потребу, изЕади дакле једну вирђинију (цигару), која мује нотабене онога вечера прва и последња била, и запалив исту задене је у зубе и почне маглити а 1а бечки, и ако у џепу нема баш ни пребијене паре, као што Бемо се после о томе и уверити. За тим пре^е на свој првашњи посао. Првој чаши „пил. пива« сљедовала је наравно одма друга, а другој опет треВа, једном резичаше се почну мењати и једна другу заступати баш као оно на стражи војници. Колико је пак онога вечера попио, то до душе не могу казата — јер је немогуВе било бројати — него то остављам теби драги читаоче, да ти црпиш из ове приповетчице, коју сам ти накан сада причгти. Када се веБ прилично поднапио и добро зажарио сети се он тек сада да је управо на вачеру дошао, а и да не би публици, која је у истомлокалу ализа другим столом при чаши седила, у очи пао тај његов акат и њему за зло уписали, што има тако добар «,петит на пиво; те тако варијације ради да донети једно вруВе јело, које с највеБим апетитом и потроши, баш као и да је гладан био. После Ј 'ела тек наступи друга и то главнија перијода, у којој је још вреднији био, иса веБи,; одушевлењем чаше вредно сушио. Поред њега за истим столом седио је још један гост Б. са прилично дугим носом — баш права натегача — поред једне Флаше шампањера. |>ак Р. више пута бацао је пажљиви поглед на поменутог госта Б,, али не за то, што му се нос његов допадао, него по свој прилици за то, што му је Флаша шампањера непрестано очи бола. Он почне у себи одма пројектирати, како Ве се са истом особом Б. упознати, па на тај начин како и до шампањера догурати. Мисли десно миски лево, док се напослетку не одважи и тс на врло лак начин. Ево како. Пре свега почне се облизивати и устима успијати, као да је дивљи оскоруша или трњина ужинао; за тим руке трти па се онда са свим штуцерски и у највеБем солидету, како се веВ замислити може, приближи к особи Б. и заподене у Форми кура диван. Наравно ту је било говора о које чему, али ја иећу о томе овде говорити, јер би теби мили читаоче тиме у место занимљивим постао досадним, за то Бу тај говор преБутати. Доста то, да су они уњиховом говору дошли на послетку и на шампањер, на што је 5ак Р. све навијао. — Одма наш ђав разведе ту своју експликациЈ*у о шампањеру, зачне говорити о ква-