Глас народа

356

вз и весеља ади нема тога раскоша као је шхо у нас 8а то другн свет не само да је весео прн забавинего је весео и после ње, али кад нас мине забава, по1ун>имо носове и уздишемо, јер нас је једна забава дошла скупље него што нам подноси џеп. Ако и неможемо да неславимо свечаре, данеидемо у сватове да се мало не разонодимо на зимњој забави — то можемо свакако да се манемо пијанке и теревенке, да се и мушко и женско оканемо картања и коцкања. Маога она крајцара што оде на кеца што је прогрута ка$ана или биртија, могла би лепо закрпити домаћу потребу и ми би опет остали живи а бшш би и вољеији и здравији. Мудар човее вели ако неће време по мени а оно ја Еу по њему иа се отуд и гружа погуберу. Тешко му је, али ипак остаје жив те дочека и боља времена. У ово тешко време где је мало свега а понајмање иривреде и заслуге, треба сваки који имапамети у глави да се озбиљно запита: Шта ми је најнужније и без чега могу да будем. Ео хоће да прекужи ове тешке дане нек у потреба свога живот буде умерен, а нек се параси свега онога без чега може да буде. Боље је и разумна штедња нег најбоља радња. Еад се штедвло у благословеним година онда треба двојиком више да се штеди у тешким годинама. Чувајмо се дакле зарад добра свога сваког излишног трошка, клонимо се разметања и расипањакао живе ттре, јер отуд не само што Еемо бити безбрвжнији и веселији, него Бемо одолети овом кОбном времену и сачувати своју снагу за боља времена. Чувајмо се док је јоште за времена! —X—

ИЗ ДРИРОДЕ. Штигљиц, Ео њега не познаје? Ео незнаде тог вечног скитадицу по равној Бачкој и другим пределима, ко не зна тог умилног певача, како срчано подноси и ветар и мећаву. сваку непогоду, и лето и зиму ? — Мало је н>их, који га непознају, мало их, који га не волу. А како га не би волели; та погледајте га, како се у кавезу усправио, како лепо покреће своје витео тело, па поред тога красно цвркуће нли баш пева; или погледајте га како се у башти или на запуштеном ком дворишту обесио о чичак или чкаљ, те вади семење, цвркутајући онако за себе своје ситне песмице, а шарно му се перје блиста у слабој зимњој сунчаној светлости, као ретко у које птвце. Ваиста штигљиц је леп и красан; па како нам је он веран, и онда кад нас многи певачи остављају, те заједнички апритом веселим срцем подноси с наии све зимње тегобе и летње милине, — хајде да му посветимо ово неколико тренутака па да се сад само шњим позабавимо.

Штигљиц је врабац; а то ће да рече, да је у њега кљун исто као купа, озго много шири, округао, а при крају све је ужи, као што је то и код обичног врапца, сенице, канарице и т. д. За то се све те пгице зову купокљунке. На нози су три прета окренута напред, а један остраг; грло му је тако удешено, да може да извија и красне песмице — елем је штигљиц и добра птица певачица. Ал што је најдивније на њему, оно што баш чини да је штигљиц: — то је његово руво. Ваља га само погледати на пољу у природи — та природа је најбрижљивија мајка! — или ако је кавез на прозору, све трепери. Глава му је као крв црвена, око кљуна је црн, а образи бели и пуначкч. По трбуху је беличаст, са две мрке пеге, на ле$и мрке боје, а на крили се прелива сјајна жута пруга по црноме, бело бобичастомперју. Ељун је купаст, на врху оштар, а бео као слонова кост. И мужак и женка подједнаке су боје, само што Је мужак нешто већи, веселији, ватренији, бољи иевач, — дакле свакако више на цени него ли женка. Штиглац живи по целој Европи, има га и у малој Азији; а да је заиста делија, момак од мегдана, види се по томе, нгго може да поднесе зиму чак и у Сибирији. Но најволије средњу Европу, пределе где имаде доста врбака, доста липа, зова, бреза. Потим местима витла се он у друштву са другима целезиме, хранећи се семењем, које уме и при наЈвећем снегу вешго да наре, а када сине први зрачак подмлађене црироде, када се укаже млддо иродеће, онда се и штигдиц окане свог бећарског, скитадачког животапа гледа—дасеокући, и притоме показује праву ћуд своју. Он треба верене љубовце, адтасенеда тако лако набавити, прошња је мучна; као стари јунаци, тако и он мора убоју после туче да задобије веву и ми га ето у пролеће можемо видити, како се ухватио у коштац са неколико штигљицадедија.Јели у боју сретан био, јели га његов кљун и кридо ваљано послужило, онда је блажен, та победилацјеи са поносом се приљуби својој извојеваној неви, која сада предеће од жбуна до жбуна, док се на једном незаустави, а тај жбунић је често мирисава ружа, те почне д гради гњездо своје. При томе посду мужак седи на гранчици, па док женка вешто плете гњездо, он јој са својом најумиднијом песмицом слади посо, ад га се сам неће нккада латити, — та он зна да кућевне послове ваља женскима оставити. Еадјегњездо допдетено, женка снесе своја зеденкаста јаја у њ, те када измиле мадени штигљици, онда цочиње ва њих двоје права срећа. Окда их обоје из своје гуше наизменце хране, док не одјачају, и посецају или на крај гњезда или близу гњезда на танану гранчицу. Све то догађа се у красном месецу мају; а мда дође близу јесени, искупи се малена породица па заЈеднички 1 обидазе баште, пусте просторије, хранећи се семеном кудељним« маковим, салатом, чкаљевима. Наступи ли