Глас народа

357

зима, штиглвц и тада остаје код нас, само се скита из једне околине у другу. Да је штигљиц птица, коју еваки воле, показује то, што је ретко наИи куБу, која мари за лепу песму и уживање а да нема штигљица. И он тунегу, којом га дворимо, потпуно заслужује. јер му је песматако умилна и ведра, да је чисто мелем у суморним зимн.им данима, а ако се својски заузмемо, штигљиц Ее се показати и као добар јер научи по мање вештине, с којим може такођер да развесели свог домаћина. Даклем негујмо, чува}мо штигљица као и сваку другу певачицу! А. В. П—

СА БЕЧКЕ СВЕТСЕЕ ИЗЛОЖБЕ. (Писло десето.) ШВАРЦЕНБЕРГОВ ПАВИЛОН. II. Рекао сам у задњем писму свом, да Бу као данас павилон кнезова шварценбершких у скупу са читаоцем изближе просмотрити. Павилон достаје простран а уредба његова такова је, да ће посетиоцу — пама он и не био стручњак — преглед на изложене предмете и само разумевање истих веома олакгаан бити. Колико у опште струка у пољоделству, рудокопљу и у шумарству имаде, толико их Је овде одељака , а сваки одељак за себе опет чини подпуну изложбу, која све оно схваћа, што је нужно да је збирка једна савршена: и по броју и ао избору најглавније пак да је савршена у програму њезином, кога има, да испуни. Ми Ее мо се из тога разлога овога распоредаизложбеног и придржавати, тек ће мо одељак за одељком прегледати и најзнатније што нам се приказало буде, обште користи ради овде забележити. У првом, даклем рудокопном Бе нам се оделењу највеБма допадати силне збирке сваковрсних минерала, што се у рудама штајерсвим копају и ломе. Најлепши су предмети у овом случају разне сорте угљена из Чешких руда Шварценбергових. Пма их примерака из 15 разних најзнаменитијих угљевити руда, као: Постлберг, Феберг, Еручова, Душница и Житодиб. Знатну улогу играју у великој овој збирци осим угљена јоште и сребро, граФит (у прерађеним и непрерађеним примерцима), гвожђе, олово ивршовички гранати. Највнаменитији одељак пак онај је, који требада нам пружи слику грдне културе шума Шварценбергових, жто их само у јужној Ческој до својих 167000 јутара имаде. Овде је шумарство дотерано на врхунац савршења свога, оно је у сваком погледу — пошто се рацијонално на томе од векова радило и још се веБмада-

нас ради — основ и управо извор богатства Шварценберговој породици. Задивити се мора сваки, који гледа онај ред по шварценберговим шумама, ону негу која им прибавља, ону употребу, која се са њима чини, тако да те шуме одбацују највеБе материјалне користи, а да их ипак никада нестаје, да увек остаје по простору и по броју оно исто число, како је пре 50, пре 100 и више година било. Изложене збирке разног шумског дрвеВа, изложени скупови разних модела и изложебе слике и карте, које се на шумску културу, као иначе и на лов относне, бн ће у стању изближе нас са стањем тога ческога велепоседа разложити и показати. У збирци, којасадржи семење разних шумских дрва, особито неких Фела, које су јединствено на Шварценберговим добримв удомљене, налазимо и обично дрвеЕе шумско у внше сората, тако н. пр. јаворово, (у небројеним варитетима), дивљи кестен, оморику, јелу, брезово, растово, багрен, летњу и зимну липу, (ТШа §гап<ШоНа е! рагуЈШа), боровину и јововину. Друга збирка садржи младо шумско дрвеБе, апостепено 1, — 2, — 3, — 4 годишње. Ово је дрвеће усађено у лонцима, те је или у дворани постављено или ти пак у врту, што је засарен наоколо дворане. ТреЕа је збирка она, што нам показује поједине плоче старог шумског дрвеЕа. Најлепши су примерци ови: 1.) 225 год. стара оморика са промером (диаметром) од својих 34 пал. (из Франценбершки шума); 2.) 180 год. стара јела са промером од 24" (саистогадобра) 3.) 195 год. стари раст с промером од 27" а висина му је 96'; 4) 180 година стара липа са промером од 30" а висина јој је 90'; 5.) 570 година стара оморика, промер 26", висина 66'; 6.) 250 год. старо јаворово дрво, промер 22", висина 54'; и 7.) 360 год. отаро буково са промером од 39" а висином од 78'. Четврта је збирка најпосље она, која нам показује на појединим примерцима разне болести, комјешумско дрвеБе подложено. Сав овај скуп, који је — дабогме са научног и стручњачког гледишта од неизмерне вредности, садржа негде око 200—200 бројева. Из једног тог примера само моБи Ее читалац огромност Шварценбергове изложбе схватити, а оценити велим, може ју свмо онај, који је видио и дуго се у њој бавио марљиво ју прегледавши. У збирци разних дивљих и домаБих животиња као најпосле и риба прво место заузимљу: Веверица (у многим Фелама), црвени јелен, срна, дивокоза, зец (у многим варитетима), јазавац, лисица, дивља мачка, твор (тизШа риЂопиз), видра, дабар, ор 10 (Адш1а сћгузае^оз и АциДа паета), соко, крагуј и буљуна, од риба (ове су веБим делом сахрањене у спириту)шаран, штука, смуђ, јегуља, лињак, гргеч и пастрма. У овој збирци имаде у свему 200 комада изузимајуБи она два жива дабра (у језерцу пред павилоном) и неколико живих риба у маломе рибњаку крај павилона. *