Глас народа

381

ИЗ ПРИРОДЕ.

Снег и лед. Многи људи мисле да је зими природа тако рећи умрла. Песници певају о белом леденом покрову, којим је снег и вејавица застрла мртву природу. Икинези мора да мисле тако, јер је у њих обичај да носе чисто бело кад су у жалости. Аш то није ни чудо. Кинези су суседи Сибиру а кад поменеш Сибир, онда се леди срце свакоме Русу, јер му таки излази пред очи земља где и сама жива мрзне, где недогледна ледена поља засену очи човека, где је дубоки снег доиста самртни покров, под којим почива мамут, грдни слон прастарих векова, који је после толико хиљада година под ледом и снегом остао целокупан башкао да је јуче скапао. Али природа не зна за умирање, за смрт. Она зна да разбудн живот у најврелијим изворима где има биља па и зарезника, па тако буди она живот ипод снежннм покровом. У високом северу па ипоАлпима видеБеш „крвави снег.« Поиека, српска дада и маја реБи Бе да то вила оплакује свога сина крвавим сузама; потргнуБе свилену мараму да кроз њу сагледи то чудо да не буде од урока. А кад запиташ природњаке — он Бе ти реБи да 1'е то црвен нека чудновата прабшвка, која се састоЈи само из једне једине Еелијице, па милиони тих Белијица, свака за се жив створ, прикрилили снежно брдо па чисто нам веле да снег незна за смрт. Под топлим снежним покровом развио се око божзБа нашделија кукурек. Па зар висибабе што издигну главе изнад леда и снега не веле да иде пролеБе. Силесија врста сиБушних маховина баш се најдивније развија кад јесен уђе у зиму а зима се почне топити у пролеБе, Баш у то доба зре маховина а њу и неБеш наБи толико по топлим колнко по ледним пределима где од студени што но веле пуца дрвље и камен. Уз маховине се дали и дишајеви. Последња биљка што јујеХумболт сагледао на врху брда Чимбораса била је некаврста сиБушних лишајева. Природа је то свелепшеудесила лишајеве што су се ови више успеди на север. У високом северу успева ирвасви лишај да се северни јелен ирвас њиме рани те да после јелен држи душу човеку. Да неклија ова бнљка из ледених груди земље не би то било станка ни опстанка ни човеку ни живинчету. Друга једна врста лншаја даје лапонцу лебац. Њоме се ранио многи смели морнар, који је нагао да испита још недокучене тајне севернога стожера. Исландска маховина олакшала је својим скробом многоме јектичавцу грудну бољу — па и то биље успева по вечитом снегу и леду. Но природа производи по леду и снегу и цвеБе које би у топлој одаји згинуло. Ено вам дивних алпијских ружица оне почну да цвате на вису од 5000 стопа а наБеш их на Хималаји на вису од 15.000 стопа. Нека

врста јагода допире до седам и осам хиљада стопа; кржљаве врбе уздижу се још на веБим висовима уз њих цвате дивли енцијани, умилне јагорчнкеаудруштву се повија многа врста сена. Тако тоизгледапо европским Алпима. Тако има цвеБа и по планинама новога света по Андима и по Кордидерима. Ту прижеже сунце око 10 сахата пре подне да мислиш сагореБе а око 2 сахата по подне по^е редовно Борава анрелија која неда својомвејавицом ни ока отворити, Снег остане после преко ноБ док га сутрашње сунце око 10 сахата махом не растопи те сва природа сијне и блесне у пролетноме, чару, као да Је ледени дах зиме није био никад ни задахнуо. То је планина тако звана Пуна у Перу где се свакидандва годишна времена у чудноЈ противности боре које Бе да одржи мегдан. Туде има хиљадама дввних цветова, којима се ми дивимо у нагаим ђубрењапима и стакленим вртовима. Као што бива по топлијим пределима тако полеБу и овде по том шарном цвеБу неброј бубица и лептирова, Једини жнви створови који се мичу, јертуда не ходи људска нога. Хумболд је 18,096 стоп внсоко наишао на бубе где зује а његов сдавни пратилац Бонслан ви|јао Ј 'е жуБкасте лептире где се лепршају по леду. Па и по неке више животињепењу се у те ледене висове. По Швајцарској живи свиз на вису од 8000 стопа а некн миш ријепо висовнма, од 8250 те ту навлачи себи разно корењеузимницу, По Андема вере се лама а по Алпима дивокозаидивјарац изнад 10,60 етопа. ЛиЈ "а њуппга по вису од 10,000 стопа те тражн ту неку врсту снежних јаребица. Па и меју не мрзи да се туде устумара ловеБ дивокозе. Па по томе вечитом чуБеш и умилни цвркут тица, које хватају бубе н лептире што пију мед илцвеБа. Ту Беш чути храпаво кликтање орлова и крагуја који се царским летом и вију по овнм областима свога господства и достојанства. Али сав овај животињски свет зависи од биљака а биљка црпи снагу својуиз земље. И човека се тиче тај живот. Шта би било са оним горштацима кој'и пасу своја стада поовимвисовима да природа није н ту у леду и снегу избила бујни живот? Па какакв је тек то живот, Алпијска су стада снажна јер алпи су прави рај ситноме крду и говечету. Ту се овце за чудо брзо јагње. Док се овце и козе веру но пашњацима што су 900 стопа високо, , дотле Бе бушани једва допрети на пашу по 8000 стопа високу. Ту је природа произвела алпијско сено те том пиПом створила нов живот. Ту се горштак бавн корисном мужом те продавајуБи сир и млеко удара темељ својој куБи својој слободи. Ада није снега не би било свега тога. Да није водашто се лију са вечитих дедењака, стојадаби планина, удиљ года сура стена. Овако вода та извире, рони канал нанесе муљ на згодно место те начинн мало црннце да по њојзи ннкне после трава и ливада да ранн ди- *