Глас народа

38^

вокозу а онаданаиамн за собом човека, којн ње ради као довацгледа сваки дан по сто нута смрти у очи па постане отуда срчан, а срце му куца за својту за своју земљу са своју слободу. (НаставиКе се.)

ИЗ ДОМАНЕГ ЖИВОТА. П е I. У нашим пределима када наступа хладније време нужно је да загрејемо одаје своје. У нас пећ загрева собу. Најбоља је она пећ, која се дожи из собе, јер та се може, кадгод треба, подстаБи без даизлазимо из собе. Така неЕ доприноси да се ваздух у соби чисти и брзо згрева, јер та пеБ подржава јаку промаЈу ваздуха. Хдадан ваздух у соби улева се кроз дољну рупу те пећи, теподпирујегорење,приносећи му кисика, који је нуждан свакоме животу и горењу. Еад нема довољно промаје ваздуха, онда се лако развију шкодљиви гасови, који гуше и убиЈају ако се разлију по соби. Тако шкодљив гас је угљена киселина, Бива кад је одушка пеби зачепљена да и дим вродире у собу те нам и он шкоди здрављу. Како дакде ваља да је грађена добра нећ? 1. Огњиште у пећи треба да је мадо, да јараодмах згрева пећ и ваздух у соби. 2. Гориво (дрво, угљен) мора саевим изгорети то јеет да не прави много дима и чађи а дакадсагоре остане одањ само чист пепео. То бива само, ако пећ има добру промају ваздуха за то је пак нужно 3. Да ватра гори на роштиљу те да ваздух оздо кроз шупљикави роштиљ утиче на пламен. Акоселожи угљеном онда Ј "е добро ако 8—10 палаца испод правог роштиља има још један роштиљ, на коме ће сасвим да сагоре жар којипропадне кроз роштиљ. 4. Вратоца кроз која се пећ ложи треба даседобро затварају. На тим вратоцима имају често малена вратоца за смицање. Та смицалица шкоди загревању собе, јер причињава промају, која удара на врх од пламена те га хлади. 5. Дев од плеха, кроз коју дим куља у димњак, не сме бити близо огњишта где гори гориво, него по врх пеђи иди бар близо врха пећи. Соба се боље згреваако је тацевизвијугана, у њојзиимаодушкакоја се може зачепити да јара неумакне на поље, али се та одушка не сме зачепити пре него што је ватра сасвим изгореда. 6. Нужно је да испод роштиља има пепеоница која се може извући. Када се пећ дуже ложи онда се напуии ча!)и а ча$ пречи промају ваздуха. За то ваља пећ сваког месеца једанпут ишчистити. Данас има Фуруна врло разних. Паше обичне земљане по селима ложе се обкчно споља те ако није пећњар добар и ако се ваља остави незапушена, шиље зажарена пећ своју јару у оџак. Добре су пећи

од каљева али требају много дрва. Гвоздене Фуруне греју брзо али им топлота не траЈ 'е. Да би се собе зими брже угрејале ударају се на прозоре зимњи прозори. ИзмеЈју тих двоструких прозора стоји празнина пуна ваздуха а ваздух је лош топдовоћа а то ће рећи не пушта топдоту а тиме је и соба топлија. Зимни прозори не вреде ништа ако су лабави те се хр^аво затварају. Кад је здраво зима, зебу нам ногеу топлој соби. То бива с тога што се загрејани ваздух пење у вис јер је растегнут дакле и лакшк је а хдадан ваздух је збијен па тежак те тоне иа патос. Тога ради се простиру по патосу топли ћилиудави а пази седасу врата у прагу добро удешена. Жестимице опервазе зими врата сламом идн рогозом. Бива да се зими мокро одело иди опране кошуље суше на пећки. Најбоље је да тога не бива по собама, јер то квари ваздух. Где мора да буде онде ваља пазати да се што не запали. Добро је ако за тај посао има као неки корлат особито око гвоздене Фуруне, то је нужно м због тога да се мала децане прибљиже Фурунк. На гвозденој Фуруни многоседете већ опекло и убогаљило.

ИЗ ПОЉСКЕ ПРНВРЕДЕ. КАКО ВАЉА ђУБРИТИ. VII. КОЈШКО ВРЕДИ ђУБРЕ. (Иаставак.) Ми смо говориди довољно да је свахи газда морао разумети да 5убре неописано млого вреди унашем газдинству. Дди газде у страним земљама нису задовољни, ако се то само тако од ока рече да ћубре, много вреди; те газде хоће башдазнају колико вреди ^убре. Мк ћемо сад да речемо коју реч и о томе јер знамо да ће се наћи по неки газда, који ће купити ^убрета од онога који мисди да му ^убре не треба, па треба да знаде кодико ваља да плати за центу иди за кола ђубрета. Неки Флотов, газда човек у Енглеској израчунио је да осредња њива даје по центи ђубрета цу 4 Фунте жита а сувише свака даља цента |»убрета 5% фуната. Блок вели да цента ћубрета умножи на њиви 9 Фуната жнта. Крајсиг вели да свака цента ћубрета, чини 12 у 2 Фунтижитаа Шлир узимљедаса центе 1>убрета добијамо 10 Фуната жита више. Све ово ваља тако разумети да ћубрена земља даје тај сувишак према онојземљикоја није|>убрена, Дакле да узмемо ствар онако усредњуруку.-свака цента ђубрета доноси њиви по 9 Фунатажита више. Тако су то израчунале газде у страним земљама. Према нашим окодностима дај да узмемо само полу