Глас народа

— Шга старе кости, амо кад ти кажем, да их мало разиграмо. Та само пробај па'ш видити; та ићи ће ти кано да си их катраном намазо. — Амо, амо, оди амо, да се мало проиграмо, сад поскочи, сада цупни, па штиклицом о под лупни. Чујеш брацо, чуј, чуј, чуј, оди амо не лудуј! .... — Вадава, рећи Ее мајстор Роша, ал над нашим Чворком нема већег весељака. — Има мајстор Рошо, има, — на то ће Чворак. — Ма нема, душе ми. — Има кад ти велим, ја сам у вароши, код „тргањца" видио тако великог, да је увек ударио главом о греду кад је усто са столице. И бадава је мајстор Роша извијао овамо и онамо не помаже ништа, морао је у коло, да продрма кости, та за бога, „да се не упдесниве," што реко Чворак. Кока свира, а весела момчад игра. Кока се заклео да ће се пре момчад уморити од играња, него ли он свирајући, и ко зна докле би то плахо коло трајало, да није ступио унутра кум Моја Тадијин и то с речма: — Е браћо и сватови, време је, дасе крећемо млади. Свирачи иду напред, па ударају као бесни, а за њима весели свати певајући и подвикијући непрестано. А. баке и дечурлија искупили се у шпалир и љубопитљивим очима прате веселе сватове. Ево их већ и пред ћир Мишкином кућом. Али штаје то? Наједаред истрча из куће једно младо момче. и повиче весеаим сватовима: Станте браћо и сватови. Не пбБ^те. МлаДе нам је нестало! и "И два и три пута морао је момак то исто поновити, док су се свати освестили и разумели га шта хоће с тим речма да каже. И доиста, у кући ћир Мишкнној владао је највећи нсред. Једни трче овамо, други онамо, трећи устумарали по тавану по вајати — али од Марте ни трага ни гласа. ћир Машка је седео у соби на кревету као сушта слика од камена, Ни на једно од сидних питања, који ма га улазећи свати обасипаше не могаше одговорити. Само ]е махао левом руком иговорио: „да — кажу, нема ]е, — отишла је али куда? да кажу„ нема је." Еамо сада оно хвалисање? Еамо сада оно лудо равмахивање? Еамо оне гордости?Мора ли бити онако, као што си ти себи у главу у селио? — Ео ће да ти одговори на та питања? — Твоје очинско срце! Сада тек видиш шта ти вреди твоја роЈена крв, сада видиш шта то значи силом хтети управљати ту$им осећајима. Не — срце не трпи над собом господара, сломи ћеш га, али савити — не! Еамо среће, да си и пре на то мислио, два би створења усрећио, ал овако; једно је живо сарањено а друго Од стране језера, којеје посред дивље шуме своје равно огледало простирало, ишла је према селу чи-

тава гунгула; а пред свима је ишао један млад момак са раздрпаном кошуљом, одело му беше сасвим мокро. Он је непрестано певао и свижцукао. Дај, хај, весело сватови, само за мном, али ми чувајте мојумладу,онанећезамене,да — онаме је кажу заборавила. — Ујују, та, ди1е тај луди старац, амо к мени да поиграмо мало. — Да, ти си удомио твоју ћер лепо, дао си је воденику, о да красна зета, али ја, — ја сам је њему отео, па ћу је отети и теби. За момком ишао је један старац осланајући се на штап! сузе се котрљаше низ смежуране образе, а уста му непрестано шапутају: »Полудио је како јује мртву видио, сасвим је полудео. Е мој Станко, жива сам те саранио!" У то дороше и до куће. Силансесвет придружио био долазећима, јер се глас, да су нашли Мартину лешину у језеру, распростро као муња по целомселу, и сваки је желио да види, како ће се ти чудновати сватови свршити. Тако што— одиста, јошнико није запамтио. Не могу, а и нећу да описуЈем, јад ојаћеног оца кад је мртво тело свога детета пред собом видио. Он је био по изгледу сасвим миран, али у истини не, он је био укочен. Сузе му немогаху тећи. Еао каменита слика упро је очи у лешину и дуго је тако гледао. Али из небуха попустише ове ледене веве и он се као бесомучан сурва на лешину. „Ја самкрив, ја, ево ме људи, вежите ме, сеците радите самном шта вам је воља, али знајте ја сам сво}е дете убио. Јест ја сам га убио." - — Бежв одатле, викне неко и ухвати га за раме, бежи, време је да се у цркву иде, ходи Марта, ходи немој се никога бојати ја сам твој Станко. Старац се подиже и погледи тужно млада момка па га загрли. — И теби сам крив, жива сам те заклао, у својој лудости мишљах да сам паметан, а ти, еј мој синко — ти си жив мртвац, Од садбуди ми синместо моје Марте. Тошо брате прости. Увредио сам те али гле како сам кажњен. И ту покаже старац на лешину свога детета.* * * Мајстор Роши веле, да су одма сутра дандошли неки гости из Сомбора, али им се нису његови укући јако обрадовали.

т ЕЊИЖАРЕ. Достављена нам је малена књига „Божић", дар доброј деци, коју је спремила вредна књижара браке Јовановића у Панчеву. Колико је малена та књига, толико је и пуна садржаја. Ево тог садржаја: „Псалам завјет царски" ; народна прича „Бог незаборавља правих"; — народне песме „Највека жалост за братом" и „Хвала љубичице" ; — топлота,