Глас народа

БРОЈ 1.

,Г Ј А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА П.

н>ем (н. пр. сеченицом од сикире. јајетом. црним перетом), к а ђ е њ е м (на неурок, на неодолен-траву, на косу, насвитњак...), мазањем (вучјим и нсеБим лојем), трењем (гладном пљувачком, мокраКом. палцима у накрст...). нодвезивањем (далак, стомак... д из ањ ем (врат, наступ ...) и другим разним начинима, а уз то увек нешто говоре и мисле, да без тога не може бити, а о томе и болесника увере. То су обично луде речи, а показују понајвише крајњу празноверу. И поједини дани и времена у месецу (млади петак, угатап, петак, среда, „врховни дан") имају особитог значаја, као да је бог метнуо коју разлику у сво.је дане. Грознипу н. пр. лече овако: узму црвене вунице, те њоме измере трииут белу кучку од главе уз реп говореТш: У наше кучке четирп ноге и реи Било моме (нојој) ЈГ. лек. Те онда вежу ту вуницу болеснику око врата. Натечене жљезде: У вече изађу на двориште, те гледе звезде, говореКи: У вече п звезда н жљезда У јутру ни звезда нн жљезда", а У ЈУ Т РУ та РУ гла дном пљувачком и то редом свима прстима, најпре палцем, кажипутом итд. Лишај мажу пухаром. говорећи: „Лишај Јвива. пухар семе. Семе њиву затрло." Далак свињском машћу, ал' само кад је месец у штапу, говореЕи: „Дал а.к ж'о маст Растопи се к'о пласт " Уз ма како бајање често говоре: „Ова боља без имена, Без оца се зачедила,

А без .мајке ниродила. Устук', ту ти места није." 'Гаких бајалица има сијасет у нашем народу, па често их говори која баба нодједнако за све болести. Ретко је да дају уз то какву траву, маст и т. д. што би могло помоћи, а иакоједају, онда се тај лек не мења, ма била која болест. Једна баба, један лек; једна бајалица за све болести и за сваку врсту нојединих болести. Све да се и може веровати, да је један лек за сваку бољу (што дакако неможебити), опетјелудо мислити, да за тај лек не би дознала наукаи мудри људи за толико стотина година, а још луђе, да само бајање и без лека шта вреди. Ето, из тих неколико примера видите, да су бајалице безумље, луда реч, а ако правога лека гражиш, тражи га код најноузданијег, код онога, којије свој век тиме провео и учио од других, који су оиет свој век томе посветили, тражи га у лекара, који знаде, што су њих хнљаду нотврдилии училн, а неу којебабе, која је можда случајем наишла налек, излечила један пут и при извесним околностима. к ој е она није ни опазила а ни разумела. Знај, да су болести веома разне, на баш и једнаке нису у свакога човека исте, већ се мењају по саставу, старости. по полу и т.д. — даваљадобро знати састав човечји, иа и целе природе, а да можеш познати и лечити болести, да јечесто нсам лекар у неприлици, те или не може да сазна болест, или му није лека за љу; па Неш доЕи к себи, те увндети, да је заман надање у онога, којн тек само има неколико будаластих речи и кашто коју травицу. (Свршиће се.)

л у ж ii ч к Има једна велика река што извире у северном крају краљевине Чешке, па тече кроз немачко царство и уливасеу „немачко море" близуваропшДамбурга," та се река зове српски „Јаба" (немачки: ЕЊе.) Око те реке живили су некада скоро еами Славени, пасу се по њој звали „полабски Славени." Но данас нема на њој тих Славена више, њих су покорили Немци, па су их и понемчили. Али је остало трага иза њих, јер има тамо још и данас села, што су још од њих остала. Та се села иознају одмах по том, што су свуд унаоколо опкољена зидом, само је на једном месту у том зиду начињена капија, па се у село мора и ући и изаћи кроз њу. Еуће су наређане изнутра све око зида, а на среди је велика пијаца, на пијаци је црква и школа. Осим тих села, има тамо још млого славенских имена, јер поља, села, баре потоци и- I

и с р б и. мају јога и сада славенска имена, само што су та именаизоначилиНемци. Тако сенекад звала варош Јајициг „Јииск" од липе.па су тек уновијевреме начинили Немци од Јипск— Јајпек, папосле Јајпик и Јајнциг. Тако има више имена тамо. Има и један поток што се, зове и данас још „ричка" т. ј. речица. Али као што смо већ рекли, данас ту више не живе Славени веП чисти правиНемци. Само је на једном месту остала изван Ческе још мала гомила тако рећи шака Словена у грдној Немачкој, и то Пруској, око варошиГерца нВреславе (6бгШ,2, Вге§1аи) н у Саксонској око вароши Вудешина (Ваи^геп). Тај народнћ зову неки „Јужичанима," Немциих зову још и Вендима, а они сами себе зову Србима — „бегћја". Ми Срби на југу зовемо их ионајвише лужичким Србима.