Глас народа

БРОЈ 1. „Г Д А С

Лужичких Срба има најмање од свију Славена, има их свега око 250.000; нема ихдакле ни но.так као што има нас Срба овде у Вачкој и Банату. Па они се међу собом још деле на горњо-лужичане и на дољно-лужичане. Алиизмеђу њих није велика разлика, така од прилике као између Срба у војводини и Срба у Херцеговини или Старој Србији. У Пруској има их много више него у Саксонској, јер тамо живе њих 200000 а овде само 50000. Говор им је највише налик на чешки; а од нашег српског језика разликује се много већма него чешки, зато 5е Србин тешко моћи разумети лужичана кад говори. Немци као свугде тако и тамо мрзе на Славене, па су чинили а и данас чине све, шао год могу да и то мало Славена сатру да и њих понемче. Зато их гони да у школама уче све на немачком језику, за учитеље им намећу Немце и свуда и сваком приликом чине им насиља и пакости. Али лужичани се недаду ма дапх јетакомало, јер што њих више муче и киње тим се они све II више упињу да се одрже. Но виде оии и то, да се иеИе моВи одржати, ако се сами буду морали борити и одсад са Немцима> јер Је Немаца превећ млого а њих сваки дан све мање, Зато се јако уздају и ослањају на друге ј Славене — особито на оне што су им најближе а то су Чеси. и на оне што су најсилнији а то су Руси. У Чешкој у Прагу имају они своју учитељску школу. Тамо се уче њини младиВи, и као изучени учитељи врате се у свој завичај. Али поред науке донесу онп са собом из Прага и то, да се својим душманима одупиру у свакој прилици, иа ма им њихов народзасав тај труд немогао датиништа више од коре тврда хлеба. Да богме да се Пемци а особито Пруска влада јако једи на те учитеље и ту школу у Прагу. Она је и летос наваљивала, да се та учитељска школа из Прага пренесе у коју нраву немачку варош — али није се помогла. Уз народ стоји тамо поред учитеља јоши свештеништво и други учени родољуби. Ови су се договорили па су и они основали „Матицу" у Будешину као што је и ми имамо у Новом Саду. Осим тог издају они и један лист за народ што се зове „Лужичан" — дају гаврлојеФтино, само дага што више њих могу држати. Сада су подигли и своју штампарију, јер једо ' сад нису имали, а Немци су им били почели претити да им неће више штампати књиге и новине

А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

на лужичком језику. Осим тога купили су за матицу своју једну лену кућу у вароши Будешину у Саксонској краљевини. Све то чине они драговољно. Народ своје воре потпомаже у свему јер добро стоји. Дужичани су вредан и доста штедљив народ. А и Руси су им у помоћи, јер им и поклањају и узајимају новаца на племените цели, дају им књиге, школују им младиће и т. д. Но и Лужичани гледе да се приближе што више Русима, јер знају да им Руси могу најлакше помоћи. Тако су пре неколико година почели писати онаким словима као што и Руси и ми пишемо, а Ј пре су писали само немачким и латинским. Народ је лужички леп крунан и новисок. Боје је смеђе. Већиком раде своју земљу и одтогживе; ! врло су вредни и марљиви па зато и стоје већим јј делом врло добро. Жене су им здраве и окретне || као и људи. Најлепши и најбољи саксонскису војници Лужичани, а најзравије и најбоље дојиље у Саксонској су Лужичанке. Нису здраво гостољубиви али су весели и живи. Љине су народне песме врло умнлнеивеБином сушаљивеженске несме каошто их има и у нашег народа. Песме те певају они обично уз свирку и то уз неку справу налик на гитар што је они зову гуслама (1шз1е), и уз неку фрулу што је зову таракава. Села и куће су врло чисте. Сваки бољи газда има у авлији напред са сваке странено једну кућу, а остраг измеђ њих је амбар и гувно под кровом. Иза амбара је башта и место за ђубре. Кућаисве је ограђено тарабом. Села су им обично мала дугачка, имају само један главан сокак и друм. На сред тог сокака је обично црква а спрам ње је школа. Иза села има обично једна велика бара. Сокаци су засађени I дрвима, а по крајеви од сокака су начињене I нећи где се пече хлеб, као што то има и код нас , у Срему. Одело је у Дужичана особито горњих Лужичана ј другачије него у Немаца. Но најчудније је то, да 1 се они у жалости (кад им когед умре) облаче у беле хаљине и жене се иокрију још но глави великим белим марамама. Невеста наиротив обично је обучена у црно рухо. Жене су доста кицошкиње, радо | се ките цвећем, тракама и перлама. У гдекојим крајевима, а то је где је земљанеродна, Лужичани радо пију, а ту хоће да пожеле и оно што је туђе, но то је само у неродној земљи и у највећој нужди, иначе су они свуда таки народ, да се могу подичити чеђу својом браћом, ма да их је мало. — С. Н