Глас народа

В Г 1 А V Н 1

0 Д А.

ГОДИНА IV.

широка. Онде где је најшира аове се отомак; тај стомак је осим тоги кратак; махо ужа где је, зове се широко, а где је иајужа, „танко" црево. Та и,е1'. почиње у усти, као што смо веЕ рекли, а служи варењу хране. Али рана се та у њој неби могла добро сварити, па неби ни здрава би.ха, кад не би људи још у усти имали неке справе, којима би храну приуготовили за варење. Те су справе ирво и нрво зуби. Рекли смо веВ да човек има у свакој вилици по шестнајест зуба, дакле свега 32. Али ти зуби нису једнаки, него их има три врсте. Они што стоје напред сасвим изгледају као какве плочице, њима се гризе и г.гође. Ти се зуби зову секутиВи. Са сваке стране поред секутића стоји ио један очњак. што изгледа као ашов. Њиме се особито гризе месо. А иза ових сасвим остраг у вилицама налазе се велики и горе ' гаироки зуби — кутњаци. којимасе жвађе рана, као што се у воденипи меље. Испод доње вилице око врата има са сваке стране једна жљезда, из које излази иљувачка. кад човек једе, те се помегаа са оним јелом, и гато се вигае јело с хх>ом из1 меша. тим се после лакше у стомаку свари и бо!| ље рани. Тако сажвакана рана до1?е до грла. А ту мма две цеви — дуганик и једњак. Кад би рана ушла у дуганик 'ховек би се морао угугаити, јер ваздух не би могао кроз њега вигае пролазити, а како душник јога лежи испред једњака, то би се човек морао угугаити одмах чим би први пут гунуо рану. да нема једног маленог језика иред почетком дуганика. Тај језичац увек ноклопи дуганик, као какав заклопац, кад човек гута, а храна иреко њега пређе и оде у једњак, а из њега у стомак. Ту у стомаку иомегаа се рана са новоје пљувачком па се сасвим раствори хг начххни као каква мало гугаВа чорба и уђе онда у ххрева, где се помеиха са жучи. гато сеирави уцрној џигерици, те сејош веВма разбистри. У ххревима има жилица што ту чорбасту храну усисају у себе. и нринесу у вене. из вена у срце, одавде у плуИа. где се изчисти и номегаа са ваздухом на оде у леву половину срца а одавде но целом телу кроз месо, кости. кожу и т. д. гдеранапостиче и те делове човечијег тела да расту. Онај део ране игто се неможе да свари избади човек из себе. а кад се негато од сварене ране поквари, то се у плуВима или понрави или избаци напоље го јест издигае из плуБи, или оде кроз неке жиле у бубреге. што леже око крста, иа се ту претвори у мокраћу, коју опет човек избаци наххоље. Да сав тај дроб гато чвргаБе може сгајати. има човек измеђ ирева марамицу. уз коју су црева

срасла, те се иемогу занлести; а схгоља има дебелу кожу такозвани трбух. Дело ово досад ирегледано техо.лежи као усађено између две нхирокекости ихточине „карлицу," а зову се кукови. У њима су углављене ноге, као гато су у рамени руке. Да би се и ноге и руке моглегатобоље крегатн и мххцати. има око костију по целом телу човек месо, и.хи мишиће (мускуле); а ти се дају растезати и скуххити, што се особито леххо видитиможе на рукама иснод рамена и на листовима на ногу. Али осим тог има у човека јохи нешто, гато је у њега саврпхеније него ма у које друге животиње, а то је мозак. Мозак у 'ховекаистина није највећи, ахи кад се с поља погледи на њега, види се да је нун неких олучића. нгго изгледају но њему као шаре, и што су оне дубље тим је човек све наметнији н бистрцјн. Из мозга излазе још танки кончићи, те се размнчу јхо телу, и мн их зовемо живцима. Неки иду у очи и њима видимо; неки иду у угаи и њима 'хујемо; онима гато су у носу миригаемо, онима у језику бсећамо кус у јела; онима гато су у ирстима пипамо; онима гато су но целој кожи имесу осећамо бол ил друго нгго. Треба јога да сиоменемо. да се човек разликује од других сисаваца и тим, што му је кожа споља већином гола; само је но тренавицама, измеђ очију х!о обрвама, а но глави на темену и иотиљку обрас ха дугом косом у п:ију л.уди. У .чугаких има је јотн коса на бради, на горњој уснн и т. д. Кожа та није у свију људи исте боје, него је у неких бела, жута. црна, црвена и мрка. Но том се деле људи у вшие сојева ил врсти. Људи који имају белукожузову се кавкаеко илеме. Ти људи живе у Европи л западној Азији. У ову врсту спадају свн романски и германеки иароди и сва славенска нлемена. Они пгго имају жуту кожу зову се монголска врста — овамо снадају Кинези и Монголи — а живе у Азији. Људи са црном кожом зову се етионска врста ил црнции живе тто АФрици. Људи црвене боје као бакар живе но Америци; а мрке ио Аустралији и ови се зову Малајци. Од свију ових врсга најизображенији су н најдаље су дотерахи бели људи или кавкаска врста, иа онда монголска. А оне гри другеврсте су већином дивља племена, којих све вигае и више нестаје са света, јер изумиру особито испред белих људи, гато су се до данас настанили веђ но целом свету, и пгго својом вредноћом и умом све више и јаче нанредују и снаже се. С. Н.