Глас народа

ВРОЈ 6.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А.

ГОДИНА IV,

краљ Лудвик шеснајести почео јако да заузима за кромпир. Дакде истом пре сто година почео се кромпир у Француској у великој мери да сеје, а оданде се пос.те распростр'о и но свој осталој Јевропи. 6. (Кад ти се зноје оуке) не тражи мртвачку кост или жабу, јер не помаже, него пери чешће на дан руке хладном водом, а сваки дан по једанили два пут опери их у млакој води, у којој јерастворено мало стипсе. 7. (Зец делија.) Један немачки учитељ приповеда ово: Једно после подне шетао сам се ја са мојим неким пријатељем по неком шумарку,и смотримо где зец неки дели мегдан са гавраном. Зец је стајао на једном месту, а гавран га је облетао и хтео је пошто по то да га отера оданде; али зец опет није ни хтео да се макне с места. Гавран му се надлетао над главом, лупао крилима и кљуном, али зец се тако вешто и момачки држао, да

ни корачио није с места. Носле некол'ко тренутака види гавран да силом не може зеца отерати, па је хтео да га овако превари: одлети на неколико корака даље од зеца па ту стане на земљу. Зец се досад само бранио од гаврана, ал' кад је видео да гавран не ће да оде сасвим, залети се ои нањега да га и одавде отера. Чим гавран опази да сезец преварио и отишао са свог места одлети као муња онамо, али зец потрчи натраг и опет отера гаврана. Ворба је та трајала скоро десет минута, а кад гавран виде да се зец јуначки држи одлети без трага а, зец делија одржа мегдан. — А откуд да сетако плашљиве животиње, као зецштоје тако јуначки држе? Отуд што је на оном месту гдеје зец стајао била његова лежа, а у лежи мали зечиИи, што их је гавран хтео да отме али зец својемале тако воли, да .је заборавио на сваки страх него се борио као прави делија.

■?1И

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. Наши крајеви. (Сабор у Пешти.) Јавили смо читаоцима, да је пештански сабор кзаслао одбор из 21 члана. ко.ји има сабору подлети предлог о тоне. шта све ваља да се уради, да се поправи жалоспо стање државних винансија. Одборје, претресајући то питање. нашао ме|ју осталим, да је и садање заокружење жупанија штетно по државне Финанспје, јер се на управу данашњих жупанија врло много троши. те Ке предлагати сабору да се жупалије друкчије заокруже. Са овим предлогом одбореким незадовољне су многе жупаније, а нарочито она земљишта., која имају стародавна права на то. да се управљају сама без утицања жупанијских власти, у чијем опсегу леже. Тако је кикиндски диштрикт, који се сам управља. послао молбу на сабор, у којој иште, да и при новом заокружењу жупанија диштрикт остане по старом. Еао и друге сличне молбе. хтеде сабор и диштриктску бацити и не прочитапу у кошар. На то устаде МидетиК те захтеваше да се молба диштриктска прочита, у чему га подупираше сва левица. Молба се истина почела читати, али председник сабору прекиде читање, те тако и ову молбу. као и друге постиже судба, да дође у кошар. Роман Борлеа поднео је 2. Фебр. сабору предлог српскпх и романских заступника, којим се упућује познати нам одЗор из 21 члана, да у своме предлогу, што Ке га у своје време иоднети сабору, узме обзира на нрава иинтересе немађарских народа у Угарској. Предлог су потписали њих десеторица. Од Срба : Милетић, Три#унац и Лаза КостиЕ. А где су остали Срби посланици, бог их видео! Шајкашки посланик, Л аза КостиК питао је б. Фебр. у сабору министра Сапарија. зашто је и по коме закону забранио народне заставе. Сабор је одобриоодговорминистров. ма да је био посве неуместан. — Ал' шта маре Мађари за умесност, кад се ради о немађарско.ј ствари! (Сабор ил' министарство.) Све мађарске новине претресају питање: да ли ће и даље владати садања влада, и ако

не, који ће људи и из којих странака заменити је. Неки мисли: да ће се одржати ова вдада, а сабор да ће се распустити; неки опет да ће сабор и даље саборовати, а влада да ће одступити, како се цар врати са свога пута у Руспју. (Српски конгрес.) Разнео се глас, да ће.се српски конгрес сазвати у марту месецу. Конгрес би имао само бирати митрополита. — Толико оклевање, па опет стара песма. Докле тако! (Србија.) Београдске новине јављају, да се српска влада споразумела са Турском у питању о спајању српских и турских жељезница. Веле да се сада расправља зворничко питање. Скупштина је нашла да је Белимарковић невин. Скупштина се разишла, пошто је посвршивала ситније ствари. (Саси у Ердељу) У Ердељу имаде до двеста хиљада Немаца, који су се још у 12. веку из разних крајева Немачке тамо доселили. Ти Немци, које зову Сасима, јер су неки од њих дошли из саске земље, добили су од угарских краљева многе повластице, привилеђије, међу којима су нонајзнатније: право саског народа на земљиште, што га је зауаео право на управљање и руковање јавним народним добрима, право на самоуправу и највишу судску грађанску власт и т. д. За све те послове постављен је народни конгрес тако — звани народни универзитет.Белкредијево министарство у Бечу окрњило је год. 1866. у многоме поменута права саскога народа; а Мађари се старају, да им не стане и трага. Познатим законом о народностима, којима је збрисан и последњи траг нашим правима, скучена су и права народа саског. Наравно је да . е Саси, баш као и ми, не могу задовољити таким поступањем Ма1)ара. То незадовољство своје показују они сваком даном приликом. Тако је у последње време дек. пр. год. саска варош Шезбург захтевала од пештанског сабора да измени неправичан закон о народностима. тужила се особито на увађање маћарског језика и у крајевима, где се не говори мађарски за званичан језик у судству и т. д. на што се сабор по обичају није ни об-

Ј)