Глас народа

ВРОЈ 6. „Г .1 А С Н А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

реЕи Еу само оно, што сам сам искусио. Коју више ре&и 11 у о болестима. 1>'ао при свачему, тако ни овде није свеједно, I а држали ми овце овако, а онако. Ире свега иште се ј труда и зноја, јер не вели бадава наш народ, да | је „лој и гој на штапу, а мед на срчаници." Ако хоће газда, да су му овце најбоље, мора се око њих трудити и мучити. Овци не треба велике и честе паше. Само нек | је доста нростора и свеже, макар и мале траве. Овцу треба добро чувати од разних болештина. Прво и прво треба да је чуваш од ш у г е. То је врло лако. х Гим видиш овцу, да се чеше зубма или ногом, одмах је треба ухватити и намазати оно место, где се чешала. Узме се дувана кржака, љуте паприке и соли, скува се у јаком цеђу, нак се с отим овца пере. Или се помеша бистри терпентин, катран и жива, па се тиме овце по мало мажу. Овца се најпре ошуга, кад је наслон зими покривен сламом, или шашом, па прокисава. Кад кане она жута вода на овцу, онда се најпре запатишуга. Лети пак, кад дуго окупе кише, по осам и вигае дана, онда је гауга извесна. Овцу можеш сачувати и од метиља, Чим чујега, да на коме месту има метиља, не треба овцу лети пре осам сати пуштати на оно место, да. пасе. Треба околишити или се држати брежуљка. Метиљ се највише налази по најдубљим доловима, особито где вода извире, пак се широм разлива. Ту треба добро чувати овцу, да не доспена такво место, јер кад она осети. где има метиља, она најрадије пасе на таквим местима, за то, што је метиљ врло сладак, кад се помеша са пашом. Метиљ иада истина и с иролеђа, али за мало траје, јер чим сине сунпе жестоко, одмах се осуши, те по томе није ни опасан. Најопаснији је метиљ после Мале Госпојике, онда особито ваља чувати овце. Како Крстов-дан дође, одмах треба газда све овце једну по једну да прегледи. Сваку овцу треба да ухвати, па да јој око отвори. Ако су у оку жи| лице црвене, не бој се; али ако су жилице у оку плаветне, то је известан метиљ. Ако је половина жилица црвена, а половина плаветна, не бој се. На сваки начин треба једну овцу заклати, па покаже ли се метиљ мало, не бој се, покаже ли се много, онда је једини лек противу тога, да овце

најмање четрнајест дана паеу по обраном винограду, па да једу онај кисели винови лист, док га још није убио мраз. Онда се немага више много бојати, али оиет за то треба једну овцу заклати и провидети, има ли сад метиља мало или много. Ако је мало, а овце су куражне, онда ваља само приправити доста пиђе, а особито од олаја погаче, јер је погача од олаја љута, пак јој добро чини. А како погледа метиљ? Њега нема нигде, само у црној џигерици, где га у овци има доста. Изгледа зеленкаст. шарен, има напред као малу њушчицу и видиш му као два оканца, У глави је најширп, а после иде све ужи иужи. Може се нађи до 3 / 4 палца (цола) дугачак. Ако нађеш да има много метиља, онда одмах тамани овце, па на пролеђе купуј друге. Овца,где осети да има метиља, тешко је чобанин може да I отера са онога места. Метиљава овца се нагло гоји, али је тај метиљски лој лак и по највише се пени, кад се топи. Да видимо још једну бољетицу. Овце буду од чести сваки седамгодина строкаве. II тусеможе вредан газда помођи. Чим чује, да у месту има строке, треба одмах да тражи овцина далеко другу пашу, јер само тако може бити спасен и избеђи штету. Строка је краста. Где строка иочне ту се здраво тамане овце. Стари чобанимисле, да вране у устима донесу комад меса из другог села, те да се тако са непажње распростре строка на све стране. Али и ту има лека. Треба сваке године „пелцовати" јагањце. За то се може узети гној од детета, које је „пелцовано," па сребрном иглом под реп, у сред варке „пелцовати." Од једног јагњета, кад се прими богиња, можеш после пет „пелцовати." Тако сваки дан по пет, док их све не изређаш. Онда се никад строке не бој. Тако ради, пак се не бој сиротиње. Ако овцу добро лети држиш у паши. а зими на доброј пиђи и у доброј штали, онда не залучуј овнове, па можеш о божиђним покладама имати јагње и за три недеље продати га по добре новце. Овцу одмах ј нодјалови и онда за двадесет и две недеље имага одмах опет јагње, кад најбоље доспе трава, Јагње продај, а овце музи до времена. Јован Попови^ Зубан.

Б Е Л Е Ш К Е. 5. (Сто година кромпиру.) Прогале године било мало еејао, а и то је престало на скоро. Истом је кромгшру сто година, од како се управо почео године 1773. пође Француском научењаку Парманда сеје у Јевропи. Кромпир је у Јевропу .управо тијеру за руком, да га у велико засеје у Франдонет пре својих триста година, али се онда само цуској. Исти научењак је израдио да се Француски V . Ј 46