Глас народа

■{ ВРОЈ Ч.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

то, јер се хране више житом. а ми самим месом? Живинче, од којега се добија месо, треба вшпе од тридесет месеци да нарасте, а жито идругахрана треба много мање времена. Храну посејеш, па ти стоструко нарасте, а марвиите ти једваједно мдадо на свет донесе, па и то има четири ноге, ичим се окоти бега до сто врага, а човек има само две поге, на га једва може стићи. Храна пак остаје на оном месту, на којем је посејеш, Бели људи одмарају се зими, а ми морамо да се моримо лов ловеКи. За то бели људи имају више деце и дуже живе од нас. .Ја вам дакле кажем: Пре него се дрвеће ово у нашем месту посуши, пре но што јаворовина престала буде давати шеЕера, савладаће бело колено, које се храни житом, нас, штоједемо само самцито месо. Почнимо сејати храну, па ће нам то бити спас!" Па којом се биљком највише људи хране, коју највише њих једу? Највише њихједу пиринач. После ниринча највшне се хране житом, после овога кукурузом, за тим ражју, јечмом и зобљу! Но има још биљака, које у место хлеба служе, а то су: пизанг, јамс, хлебно дрво иликрушевина и кромпир. Плодовитост хлебних биљака разнолика је. Ј топлим земљама, тамо, где је увек лето, жито и друга храна много је обилатија, много више човека засићује. У северној, хладној Јевропи, кад посејеш 1 меров шенице, добијеш о жетви 5 до 6 мерова; у топлој Јевропи добијеш на 1 меров 8 до 10 мерова; кукуруза добијеш у умереном појасу на меров 80 до 100 мерова, а у жарком појасу 300 до 400 мерова; пиринач даје на 1 меров својих 100 мерова. Само што кукуруз у топлим земљама радо омане, а тако исто и пиринач, кад нема кише. За то у Инђији и у Кини. где се скоро сам пиринач сеје, често глад настане. Пизанг је хлебна биљка, којој је плод надик на краставац, накисео је и опор. 0н 133 пута толико хране даје као шеница. Мала баштица храни целу по"родицу. Посади га, па ти за годину дана већ доноси плода. Еокос-палма лепо је, до 100 стопа високо дрво. Од њега можеш свашта употребити. Из дебла му излази смола; лишћем се његовим покривају куће; од њега се праве котарице, штитови, асуре;

од конаца на петељкама праве се сита и хаљине; из цвета му цеди се сож. од којег постаје вино, шећер, сирће. Плод, докле још није зрео, даје слатко, мало опоро пиће. а кад боље сазре, језгра му је укусна, за јело је; кад је са свим зрео, добија се од њега кокос-млеко, а може се и зејтин направити. Овај зејтин је као нека маст, лако се тони и може се од њега правити сапун. Од љусака кокос-палме нраве се судови, а од конаца јој ужега, четке, кајиши. Сви делови ове биљке могу се употребити као лек. Од кокос-палме прави се брашно, а од овога хлебац. Једна кокос-падма даје на годину по 30 великих, брашнавих ораха. Крушевина даје кроз 8 до 9 месеци на годину непрестано свежа плода; а иначе се од ње прави хлебац; три дрвета довољна су да човека хране. Али још лакше је хлебац набавити у оним земљама, у којима расте саго. Овако се зове брашно, које се прави од саго-палме. Ова на многим местима расте дивља. Људи пробуше рупу у дебло, увере се, да је језгра зрела, оборе дрво, расцепе га на више комада, изваде језгру, помешају је с водом, процеде је и отуда добију ваљано сагобрашно. Једно дрво даје лако 300 Фуната брашна, а може дати и 500—600 Фуната. Тамо дакле људи иду у шуму, па насеку себи хлеба, као што ми овде себи дрва сечемо. Но за чудо да се људи тамо, где лако до хлеба долазе, нимало не изображавају, у просвети јако заостају. Што је природа богатија, то је човек млитавији. Ворба с природом, ако није сувише велика. подиже просвету. Радња је мати образованости. Не зна се, ко је први почео сејати жито и другу храну, од које се хлебац прави. Неки народивеле, да је сам бог сишао на земљу, па их је научио земљу обрађивати. Ннђијанци говоре, да их је то научио њихов бог Брама; Мисирци, да је то учинио њихов бог Изис; Грци приписују то својој богињи Димитрији; Римљани богињи Церери. у Америци то исто говоре, Перуанци о кукурузу. Тамо они поееју кукуруз поред цркве, па кад роди, а они деле од тога „светог" плода народу, овај га баца по њивама и нада се, да ће му ова обилатим ПЛОДОМ урОДИТИ. (Свршиће се.)

0 ОВЦАМА И О ОВЧЈИМ БОЛЕСТИМА.

Ко жели од економије да стече, нека рано устаје, а доцкан леже, као што наш народ вели. Најбоље од свега исплаћује се, да човек држи овце. Од овце скоро да нема ничега бољег: она нам даје млека,

сира, вуну, меса. На послетку и сама се прода, те по томе газда има од ње сваковрсне користи. За то ћу сад овде у неколико речи да кажем, како и на који начин треба да се држе овце. Што ћу рећи,

Ј>.