Глас народа

Гг ВРОЈ 7. „Г Л А С Н

то што Немачка држи у приправности велику војску, ириморава и друге државе. да исто чине, и Јевропапостајетим начином све више касарном на срамоту човечности и човечанског напретка. (Шпанија.) Мадридска влада са диктатором Сераном на челу. за коју јависмо, да се је под бајонетима за такву прогласила, покушава. да се оправда, наводећи за узрок своме поступку нропаст, која је земљи претила од слабе и млитаве владе Кастелара (бајаги) и да се прикаже, као да је рада да одржи републику у Шпанији. Тако је најпре управила окружницу на заступнике своје код страних дворова, у којој им разлаже целу ствар дакако наопачке теих упубује, да о томе известе стране владе, не би ли је ове признале за закониту владу. Сада је опет министар унутарљих послова, Сагаста послао окружпицу свима начеоницима окружним, у којој их уверава, да влада иде на то, да одржи републику у Шпанији. Али страни дворови ни како још не признају те владе, а богме неКе ни Шпањолци поверовати обманљивој песми тих себичњака. РАЗЛИЧНОСТИ. (Закони за Црну гору.) До сада Црна гора није имала својих потпуних писаних закона, него се судило према обичајима народним и према ономе. што је к«ји судија држао за право и поштено. Садашњи кпез црногорски. Никола ПетровиЕ Његулг. паумио је, да доскочи и т«.ј невољи, те да и 1!рна гора добије тедном писане затсоне, да се не би морадо еуЈгнтина стмце. За то 1 "е позвао у Црпу гору чувеног нашег пранника . дра Валтазара БогишиЕа, да он преузме сав тај посао око писааа закона на себе- БогишиЕ је у последње време био проФесор на великој школи у Одеси у Русији. те је за то кнез морао да иште од руске владе. да ова донусти БогшпиЕу. да тога рчди дође у Црну гору. Ртска влада драге воље пристаде на то. т тако се БогишиК сад веЕ од дуже времена бави у Црној Гори. Еако је дошао у Црну Гору. није с места тзео да пише законе или управо да их крош према оним законима. какви се налазе у других народа. Татсви закони не би били оно, што треба да буду. не би били народни закони. него би били накаламатс од туТшнских обичаја. За то .је БогишиК за све ово време. од тсад се бави у Ппиој гори. ироучавао у свима појединостима. катсо се и накојиначип судило тамо досада. Изучиоје и по реду оиисао све.што се догађа удруштвеном и народном животу, а што стоји у свези с правним пословима. То је проучио не само у Црној гори. него и у околним крајевима, особито у Далмацији и у Боци Которској. Проучавао је списе и зготовио кратке изводе из протокола свију капетанија, отсружних начеоништва. државног сената (савета.) иретресаоје све законе од преВашњих времена, путовао је по Црној Гори и по околини. распитивао је људе старе и разборите о свима одноша.јима утсупног народног живота и н.егових потреба, бивао је, кад су се претресали правни послови у судовима. Свак мора признати, да је та1 посао био огроман, и ми морамо честитати БогишиЕу. што га је за тако кратко време веК савладао, у толико више, што му је често сметала и болест у послу. Разуме се, да се и влада црногорска старала, да му у овом послу буде у свему на руци, Онаму једада нарочиту канцеларију и особитог писара, давала му јеувек у помоК вдаоние „задруга за орпоку народну штамш

А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

веште људе, који Ке му помагати при испитивању и олакшавала му је путовање по земљи. Сад Ке БогишиЕ на неко време иЕи у коју веЕу варош, где може имати свих књига при руци, те Ке према законима страних држава утврдити све поједине правне установе, из којих Ее се састајати црногорски закони. То Ее носле све поднети кнезу и сенату, да и они проуче и виде, шта се од тога може задржати, шта ли не. Кад се и то сврши, онда Ке сести. те по реду писати закон. Из тога се види, да Кезакон тај битиврло ваљан, управо народан закон. У њему не Ке бити ничег, што је страно, него само оно, што је и до свд живело у народу, али уређено према законима осталих народа и држава. (Школа за чизмаре!) У Бечу су чизмари подигди школу у којој Ее се учити деца, која хоКе да се одају чизмарском занату. Цел је тој школи, да се чизмарски занат што веКма усаврши.. (Само ноЋу види.) У Паризу лечи лекар један неку девојку, која сада има осамнајест година и која само ноКу види. Болесница чита и ради у мраку све оно, што здрав човек може само дању и спрам свеКе. Кад сунце сија, очи је тако боле, да мора да их заклопи, а уз то носи и густу копрену нреко лица. (Мираз.) Марија Александровна, велика кнегиња руска, која се скоро удада за краљевиКаинглеског, донела је мужу своме миразиК од неки 24 милијуна и нешто мало хаљина у вредности од 6 мидијуна Фор. Учтиво молимо сву ону г. претплатнике који нису примили 1., 2. и 3-ћи број „Г.1аса Народа" да се претрпе још неко време док се лист прештампа; међутим јамчимо сваком да Т1е добити сва три броја која не достају, а на даље сваком се редовно шаље чим лист изиђе. Молимо и ону г. г. родољубе, којима је преостало тих првих бројева да нам их поврате приликом или иоштом о нашем трошку. Администрација „Гл. Народа." 0ДГ0В0РН АДМИНИСТРАЦИЈЕ. Г. Александру МилиЋу, Мохол. На [ваше име добисмо удва лаха иредилату, наиме 3. и 17. о. м. п. р., свега 2 ф ., дакле на 8 месеци ? Сл. српској читаоници, Карловци. Вашу предплату од 8. јан. 2 ф . и 17. Фебр. п. р. 1 ф . да ли да рачунамо на целу годипу један, или можда желите да вам шаљемо два примерка ? Г. Мих. ЈосимовиЂу, трг. Шабац. Давно смо послали повашем налогу свих десет признаница за предплатнике. Молимо да нас известите да ла сте их примили. Г. дру. Јовану ђорђевићу Мајданпек. Још почетком јануара примили смо предплату и све бројеве редовно шаљемо. Изволте запитати на там. последњој пешти. Г. М. Поповићу Товарник. Свима вашим уписницима шаљемо редовно. Предплату чекамо. Г. Ј. Бо/ђарићу, учит. Маиш. Па ваше јамство шаљемо 4 примерка до извесног времена на почек. Од брата нисмо добили никакву поруку. Г. Николи Бугарском, учит. Ст. Керу. Шаљемо идаљебројеве сваког 5 примерака. Очекујемо предплату. Ваш допис предали смо редакцији. ију". — угвднлк: Владан Ареенијевић.

Српска нвродна задружна штампарија у НовомСаду 1874. год